Poslednjih par dana se u medijima dosta govori o novom talasu epidemije korona virusa. Građani se savetuju da se pridržavaju postojećih mera fizičke distance, da se nose maske i da se sva veća okupljanja i slavlja u zatvorenom prostoru izbegavaju.
Na teritoriji zlatiborskog okruga do 30.septembra ukupno je potvrđeno 2.598 slučajeva infekcije korna virusom. U istom periodu izvršeno je 18.995 PSR testova a konov koeficijet je iznosio 13,67 što znači da je otprilike svaka sedma testirana osoba bila zaražena.
Kada se pogledaju podaci vezani za vremenski raspored testiranja najviše osoba je testirano u julu 5.787 a zatim slede avgust 5.276 i maj 3.518, dok je najmanje testiranih lica bilo u martu samo 65. Od posledica infekcije korona virusom zvanično su do 1.septembra preminule 64 osobe.
Pored apela vlasti da se građani pridržavaju epidemioloških mera postavlja se pitanje šta bi se moglo uraditi pre dolaska trećeg talasa. Imajući u vidu da je zlatiborski okrug brdsko-planinsko područje postavlja se pitanje gde smestiti pacijente dok čekaju na preglede. Ovog leta mogli su se postaviti šatori, ali to je nepraktično u zimskim uslovima sa temperaturama ispod nule. Tako da se mora razmišljati ili o prebacivanju kovid ambulanti u posebne objekte ili bi trebalo postaviti objekte kontejnerskog tipa.
Dosadašnja praksa je podrazumevala da se lica koja sumnjaju da su inficirana korona virusom prvo jave lekaru u kovid ambulantu koji zatim donosi odluku da se pacijent uputi na rendgen i da se izvadi krv. Ovo je u piku epidemije značilo da pacijent prvo čeka prijem kod lekara, zatim odlazi na snimanje rendgenom i vađenje krvi. Zatim se čekaju rezultati a potom pacijent sa rezultatima ponovo ide kod lekara koji odlučuje o terapiji. Tako da u suštini pacijent dva puta čeka pregled lekara. U praksi pacijenti bi tako u kovid ambulanti mogli da provedu između 3 i 5 sati pre no što im se postavi dijagnoza i odredi terapija. Možda bi trebalo pacijente odmah po javljanju u kovid ambulantu poslati na snimanja i laboratorijske analize a tek po dobijanju rezultata ići na pregled kod lekara. Na ovaj način se mogu smanjiti gužve u čekaonicama, a rasteretiće se i medicinsko osoblje.
U toku jula meseca bilo je evidentno da je centralizovan sistem analize uzoraka podbacio i da ovaj sistem treba decentralizovati. Jasno je da pacijenti neće dobiti najbolju negu ukoliko se PSR testovi prikupljeni na teritoriji zlatiborskog okruga šalju za Beograd ili drugi grad a na rezultate se čeka i po nekoliko dana. Prvo ovakva procedura podrazumeva da se testovi prikupljaju i u određenom trenutku šalju u centralne laboratorije što svakako ima za posledicu kašnjenje u prijemu rezultata. Ukoliko bi Institut za javno zdravlje Užice dobio potrebnu opremu za PSR testiranje svi zdravstveni centri na teritoriji zlatiborskog okruga bi mogli da dobiju rezultate analiza u brže što svako može biti od presudnog značaja za lečenje pacijenata. Tehnička opremljenost domova zdravlja je takođe veoma važna i to kada su u pitanju rendgenski i laboratorijski uređaji. Ne treba zaboraviti i na opremu za ličnu zaštitu zdravstvenih radnika, kao što su maske, viziri, rukavice i skafanderi koja je presudna u zaštiti zdravstvenih radnika.
Imajući u vidu da se širom Evrope broj lica inficiranih korona virusom povećava trenutno ostaje samo pitanje kada će treći talas stići u Srbiju i da li će zdravstveni sistem biti u stanju da se izbori.
