Tokom rada jedriličarske škole nad Zlatiborom su se mogle sresti jedrilice nemačke konstrukcije Cegling (Zögling), Grunau Bebe (Grunau Baby), Renbusara (DFS Rhönbussard), Hitera (Hütter H 17) i Letećeg đavola (Hol’s der Teufel), poljske Vrana (Wrona) i Salamander (WWS-1 Salamandra), kao i domaće jedrilice Vrabac i Musa Kesedžija.
Cegling (Zögling)
Cegling – Zögling je jednostavni klizač namenjen osnovnoj obuci jedriličara, a delo je Aleksandara Lipiša (Alexander Lippisch) koji će tokom Drugog svetskog rata konstruisati raketni lovac Meseršmit Me – 163 Komet (Messerschmitt Me 163 Komet). Jedrilica je dizajnirana da se startuje pomoću praćke. Prvi model Ceglinga je poleteo 1926.godine, a 1933.godine počela je proizvodnja modifikovane verzije C33, a 1935.godine i model C35.
Vrana (Wrona)
Pored Ceglinga za obuku je korišćena i jedrilica Vrana (Wrona) koju je 1932.godine konstruisao poljski inžinjer Anton Kocjan.
Vrabac
Ali se kao najbolja pokazala domaća jedrilica Vrabac koju je konstruisao inžinjer Ivo Šoštarić 1939.godine.
Salamander (WWS-1 Salamandra)
Salamander je spadao u prelazne jedrilice koju je konstruisao poljski inžinjer Vaclav Červinski 1935.godine. Koliko je jedrilica bila popularna govori činjenica da je u relativno kratkom periodu proizvedeno 150 primeraka a Kraljevina Jugoslavija je odmah otkupila licencu za proizvodnju jedrilice.
Hitera (Hütter H 17)
Hiter H17 je takođe leteo nad Zlatiborom a radilo se o jedrilici koju je Urlih Huter konstruisao 1934.godine a radilo se o samogradećem modelu. Ova jedrilica je trup drvene konstrukcije šestougaonog poprečnog preseka. Prednji deo trupa je obložen lepenkom, a od krila ka repu je presvučen platnom. Jedrilica je imala otvorenu kabinu sa najosnovnijim instrumentima za dnevno letenje. Kao stajni trap ovoj jedrilici je služio metalni klizač pričvršćen amortizerima od tvrde gume. Krilo je bilo ravno, pravougaonog oblika sa zaobljenim krajem. Napadna ivica krila je bila napravljena u obliku kutije obložene šper pločom a ostatak krila je bio obložen impregniranim platnom.
Renbusar (DFS Rhönbussard)
Na Zlatiboru je letela još jedna Nemačka jedrilica Ronbustard Aleksandra koja je konstruisana 1933.godine a bila je po sposobnostima između Grunau Bebe i naprednijih visokosposobnih jedrilica.
Grunau Bebe (Grunau Baby)
Na Zlatiboru se letelo i u Šnajderovoj jedrilici Grunau Bebe koja je konstruisana 1931.godine. Najpoznatiji model je bio Grunau Bebe II kojim je u Nemačkoj 1933.godine postavljen rekord u dužini trajanja leta od 36 sati i 33 minuta bez sletanja. Najpoznatija varijanta je bila IIB sa kojom je Georgije Ninčić 23. avgusta 1940.godine postavio rekord 2 sata i 45 minuta neprekidnog leta.
Jedriličari Zlatiborske jedriličarske škole su leteli i na jedrilici Ronbustard Aleksandra koja je konstruisana 1933.godine a bila je po sposobnostima između Grunau Bebe i naprednijih visokosposobnih jedrilica.
Izvor: muzej.as.org.rs
