U četvrtak, 19.juna je održana 9.sednica SO Čajetina. Odbornici su na ovoj sednici usvojili više od trideset odluka. U drugom delu sednice se raspravljalo o Saobraćajnoj strategiji za period 2025-2030, Programu kontrole populacije napuštenih životinja. Razmatrani su izveštaji o radu biblioteke Ljubiša R Đenić, Zlatiborskog ekoagrara i TRK Zlatibor za 2024.godinu kao i nekoliko imovinsko pravnih tačaka vezanih za doparcelaciju.
Na početku drugog dela odbornicima su profesori Dalibor Pešić i Emir Smailović je predstavili Strategiju bezbeodnosti saobraćaja za period 2025-2030. Oni su u svom izlaganju istakli da je bezbednost saboraćaja postala društveni problem i vodeći uzrok smrti kod svih starosnih kategorija. Imajući u vidu da opština Čejtina ima vieš od 700 kilometara puteva i da magistralnim putevina na teritoriji opštine Čajetina dnevno prolazi oko 15.000 vozila i da je na području opštine Čajwtina registrovano skoro 7.000 motornih vozila jasno je da se mora posvetiti posebna pažnja upravljanju saobraćajem. Kroz analizu postojećeg stanja je utvrđeno i da je mobilnost građana sve veća što otvara i nove probleme, potrebno je više parking mesta, pešačkih staza i prelaza. Statistički podaci pokazuju da se najviše saobraćajnih nesreća događa popodne, i u danima vikenda. Skrenuta je i pažnja na podatak da četvrtinu saobraćajnih nesereća čine situacije u kojima vozila slete s puta, što je posledica neprilagođene brzine. S druge strane mora se raditi i na prevenciji rizičnih ponašanja kako bi se ispunili ciljevi strategije a to je smanjenje broja povređenih i poginulih u saobraćajnim nesrećama i da opština Čajetina za pet godina bude među deset najbezbednijih opština u Srbiji. Ukoliko se ispune planirani ciljevi to će značiti uštedu od oko sedamdeset miliona eura. Kroz Strategiju je definisano da treba raditi na sistemu zbrinjavanja povređenih u saobraćajnim nesrećama i da se mora raditi na bezbednosti puteva i bezbednosti vozila kako bi se besbednost saobraćaja u opštini podigla na viši nivo.
Odbornica Bojana Ninčić (GG) je konstatovala da je zbog gustine saobraćaja skretanje na raskrsnicama Sušica, Branešci i Gajevi veoma teško i kako će se rešavati situacije na lokacijama gde se prepliću nadležnosti Opštine i Republike. Odbornica Jelena marković (GG) je postavila pitanje rešavanje problema rizičnih autobuskih stajališta. Obrađivači su odgovorili da se svi problemi moraju rešavati zajednički kako bi se unapredila saobraćajna infrstruktura. Strategija je posle rasprave usvojena jednoglasno.
Predsednica Nadzornog odbora JP Zoohigijena Ivana Stamatović je odbornicima predstavila Program kontrole populacije napuštenih životinja, Ona je istakla da je program pripremljen na osnovu strategije i da napuštene životinje predstavljaju veliki problem. Odbornik Marko Pantović (GG) je postavio pitanje zašto je osnov Programa kontrola populacije pasa i mačaka jer opština ima problem i sa krupnim životinjama koje prave štetu i predstavljaju ozbiljan problem u saobraćaju. Pantović je tražio i pojašnjenje podatka da je samo 10% pasa lutalica lokalno dok 90% predtavljaju psi sa strane. Odbornica Marković je u ime odsutne odbornice Katarine Murić postavila pitanja vezana za prijavljivanje napuštenih životinja i incidentnih situacija tj kakve su procedure i kako građani mogu da kontaktiraju javne službe za postupanje u ovim situacijama.
Ivana Stamatović je odgovorila da Zakon iz 2009.godine akcenat stavlja na pse i mačke i da se nije očekivalo da će vlasnici zanemarivati krupnu stoku. Što se tiče procenata o psima lutalicama Ivana Stamatović je izjavila da se radi o preživljavanju pasa gde svega 10% pasa je evidentirano u više navrata, dok je 90% u tranziciji. Ona je istakla da postoji stalni priliv pasa što je problem koji se mora rešavati na republičkom nivou. I da se u saradnji sa Komunalnom milicijom radi na otkrivanju lica koja donose i ostavljau pse na Zlatiboru. Ona je pomenula slučaj vlasnika iz Nove Varoši koji je čipavanog psa ostavio kod Jokine ćuprije i koji je zbog ovog prekršaja i kažnjen. JP Zoohigijena će za sada raditi primarno na sterilizaciji vlasničkih pasa a što se tiče kontakta telefoni su objavljeni na internet stranici JP Zoohigijena i da ovo preduzeće radi od 7.00 do 15.00 a da tokom vikenda može da se kontaktira komunalna milicija. Što se tiče prijave uginulih životinja to se može prijaviti zoohigijeni, Komunalnoj miliciji i policiji u slučaju da se sumnja na trovanje. Posle rasprave plan je usvojen sa 18 glasova za i 6 uzdržanih.
Izveštaj o radu biblioteke Ljubiša R Đenić, je predstavila Ljiljana Rakić koja je odbornike informisala o aktivnostima biblioteke u prethodnom periodu. Ona je istakla da je nabavljeno više knjiga nego što je planirano i da je organizovan veliki broj književnih večeri, izložbi a počeo je sa radom i Zlatiborski čitalački klub dok su u Čajetini organizovani časovi engleskog jezika.
Odbornik Marko Pantović (GG) je pohvalio rad ustanove ali je predložio da se pored zaposlenih organizuju i stručna usavršavanja za članove nadzornog i upravnog odbora kako bi se opismenili jer je nedopustivo da na tim položajima budu nepismeni ljudi. Posle rasprave izveštaj je usvojen sa 24 glasa za.
Direktor Ekoagrara, Marko Marić je predstavio izveštaj ovog preduzeća. On je istakao da preduzeće ima više ogranaka i da je ostvaren pprihod od 74 miliona od obavljanja delatnosti dok je opština obezbedila više od 200 miliona za projekte.
Direktor TRK Zlatibor Nikola Novaković je potom predstavio izveštaj o radu ovog preduzeća. On je istakao da preduzeće ima 40 smeštajnih jedinica i da upravlja sportskim terenima u Čajetini i na Zlatiboru i da ima 81 radnika. On je podsetio da je normativ kada su u pitanju hoteli 1 do 1,5 radnika po smeštajnoj jedinici tako da je samo za hotelski deo neophodno 46 radnika. On je obavestio prisutne da je TRK uspešno realizovao Školarijadu na Zlatboru koja je obezbedila veliki broj gostiju i noćenja. Zbog spajanja sportskog dela KSC Čajetina sa TRK Zlatibor preduleće je imalo minus od 11 miliona.
Odbornika Pantovića (GG) je interesovalo zašto nisu dati odgovori na zahteve o pristupu informacijama od javnog značaja. Kao i kakav je status predzeća Api invest i Wai Tai i ko su zastupnici tih preduzeća. Odbornike opozicije je interesovalo i kakvi su efekti postavljanja solarne elektrane na krovu TRKa a raspravljalo se i o stanju terena u Čajetini i ko je odgovoran za njihovo održavanje.
Odbronicu Bojanu Ninčić (GG) je interesovalo da li je moguće da teretanu u čajetinskoj hali koriste i treća lica ili je ona isključivo rezervisana za članove klubova.
Nikola Novaković je istakao da TRK nije nadležan za igralište u Čajetinskom parku a da teretana zbog tehničkih uslova mogu da koriste samo klubovi ali da se razmišlja o proširenju i nabavci nove opreme kako bi se ona stavila na raspolaganje i svima ostalima. Predsednik Stamatović je ovom prilikom pojasnio neke situacije vezane za kupovinu hale i kako su preduzeća Ap invest i Wai Tai došli u vlasništvo opštine Čajetina. Izveštaj je potom usvojen sa 19 za i šest glasova protiv.
Odbornici su na kraju ovog dela sednice ussvojili više rešenja o doparcelaciji. Načelnik opštinske uprave Veljko Radulović je prestavio ove tačke dnevnog reda. U tri slučaja se radilo u ukidanju svojstva puta i otkupu tog prostora u prvom slučaju se radi prostoru uz hotel Iris (ulica Ćaldov put). U drugom slučaju ukida svojstvo puta na delu saobraćajnice u Branešcima, dok je u trećem slučaju izvedena razmena uz ukidanje puta na jednom delu. Odbornik Pantović je pohvalio načelnika pošto je u dva slučaja u rešenja uneta klauzula da je sticalac saglasan da neće imati potraživanja prema opštini zbog izmeštanja komunalnih i elektro instalacija koje se nalaze na predmetnim parcelama.
Odbornici opozicije su u par navrata istakli da bi opštinske službe trebale da bolje pripreme predmete jer se u par slučajeva nisu dobro videle koordinate prostora koji se dokupljuju dok je u jednom slučaju postojalo razmimoilaženje u pogledu dozvoljenosti dokupa u datoj situaciji. Takođe je usvojeno i jedno rešenje o doparcelaciji kroz ozakonjenje i prevođenje parcelu za redovnu namenu.
Predsednik SO Čajetina Arsen Đurić je potom dao pauzu od 20 minuta.
