Pre 70 godina, na današnji dan Nemačka je potpisala bezuslovnu kapitulaciju, čime je rat u Evropi završen. Milioni ljudi su izgubili živote u ratu koji je bio najbezobzirniji od svih ratova do tada vođenih u svetu. Materijalna šteta je takođe bila nemerljiva. No, ovaj rat je trebalo da konačno ljudima pokaže šta se dešava kada se siledžijama popušta.
Hitlerova Nemačka je bila čedo poraza i kao takva stalno je tražila priliku za revanš za poraz u Prvom svetskom ratu. S druge strane, činjenica da je Rusija postala prva komunistička država, je izazivala podozrenje među kapitalističkim državama.
I tako Nemačka je 1933.godine krenula na put rata i uništenja, Francuska i Velika Britanija su 1935.godine mogle da zaustave Hitlera kada je zauzeo Sarsku oblast. Mogli su da ga zaustave i 1936.godine kada je izvršena remilitarizacija Rajnske oblasti. Takođe, Hitler je mogao da bude sprečen i u Minhenu 1938.godine kada mu je umesto toga predata Sudetska oblast u Čehoslovačkoj.
Od tog trenutka svet je bio na putu za rat. U martu je Hitler okupirao Čehoslovačku i stvorio satelitsku Slovačku. Političari Velike Britanije i Francuske su tek tada shvatili kolika opasnost preti Evropi od Hitlera, ali su ipak verovali da će moći sami da ga pobede. Iako je svima bilo jasno da savez Velike Britanije, Francuske i SSSRa znači brz i siguran poraz Nemačke obe strane su oklevale. Ideološke razlike su izazivale međusobni strah. Staljin je verovao da će se zapadni političari dogovoriti sa Hitlerom da unište SSSR, dok su s druge strane vlade Francuske i Velike Britanije strahovale da će komunizam uništiti postojeći poredak u svetu.
Hitler je bio svestan podozrenja između zapadnih sila i SSSRa i iskoristio je njihovo oklevanje, sklopio je dogovor sa SSSRom o nenapadanju i podeli interesnih sfera. Kako je osigurao neutralnost SSSRa rat je mogao da počne. Nemačke trupe su 1.septembra 1939.godine napale Poljsku. Sedamnaest dana kasnije Poljska je prestala da postoji kao država. Na ovaj otvoreni akt nasilja Francuska i Velika Britanija su odgovorile objavom rata 3. septembra, ali Poljska je žrtvovana.
Rat se zatim proširio na Belgiju, Holandiju, Luksemburg i Francusku, koje su Nemci okupirali u leto 1940.godine. Hitler nije uspeo da porazi i Veliku Britaniju zato se okrenuo na istok, prvo je napao Jugoslaviju i Grčku, a zatim je usledio obračun sa SSSRom.
Nemačka vojska je prikupila do tada neviđenu silu kada je 22.juna 1941.godine napala SSSR. Do kraja godine u rat su ušli Japan i Sjedinjene američke države tako da je rat postao globalan. Četiri godine su Velika Britanija, SAD i SSSR vodile teške borbe kako bi se Hitler porazio. Bitke za Lenjingrad, Moskvu, Staljingrad, Kursk, El Alamejn, kao i iskrcavanja saveznika u severnu Afriku i Italiju su bile teške ali fašizam je zaustavljen i od tada je bio u stalnom povlačenju.
Saveznici su se 6.juna iskrcali u Normandiji, a 22.juna je započela letnja ofanziva Crvene armije. Nemački generali su 17.jula pokušali da se reše Hitlera, koji je čudom preživeo eksploziju bombe u svom štabu.
Nemci su pokušali da preokrenu tok rata u decembru 1944.godine u Ardenskoj ofanzivi, ali su ih američke jedinice porazile i kraj je bio na vidiku. Na istoku Crvena armija je napredovala kroz Poljsku i istočnu Nemačku, da bi u aprilu stigla pred kapije Berlina. Hitler se 30.aprila ubio, a testamentom je za svog nasledika odredio admirala Denica.
Najveće gubitke u ratu je pretpeo SSSR koji je izgubio više od 29 miliona stanovnika, a zatim sledi Poljska sa više od 6 miliona. Jugoslavija je u ratu izgubila oko 1.700.000 stanovnika.
Što se Drugog svetskog rata u Jugoslaviji tiče, može se reći samo jedno “Partizani su dobili rat”.
