Roman Čovek zvani Uve je roman švedskog pisca Fredrika Bakmana iz 2012.godine, koji je u Srbiji objavila Laguna.
Ovo je priča o starenju i o jednom posve neobičnom čoveku. Uve je dosadni matorac, gunđalo koje poštuje pravila o parkiranju na zajedničkom parkingu, reciklaži, odnošenju smeća i naravno traži od svih komšija da se pridržavaju pravila. Uve je čovek od koga očekujete da kaže kako je nekada sve bilo bolje. Kako su danas mladi nesposobni i kako se stari ne poštuju.
No, Uve ima tajnu, rešio je da izvrši samoubistvo kako bi se pridružio svojoj ljubavi Sonji. Na sreću mnogih, to će se pokazati znatno teže no što bi se moglo pomisliti. I tako dok njegovi pokušaji da okonča život bivaju ometeni, Uve će oplemeniti živote ljudi oko sebe. I kako vreme prolazi postaje jasno da je Uve borac koga je život pokušavao da obori ali bez uspeha.
Ono što ovaj roman čini posebnim je način kako junaci prihvataju nedaće i nastavljaju dalje bez patetike i drame jednostavno život ide dalje i kada padneš moraš da ustaneš. Tako je i Uve ustajao i nastavljao dok na kraju nije odustao od samoubistva.
Bakmanova galerija likova je živopisna, pored Uvea, tu su i njegove komšije Parvaneh, Patrick, Jimmy, Anders, Adrian, Mirsad i naravno mačka. Uz dosta smeha i poneku suzu ova knjiga će čitaoce svakako raznežiti i podsetiti ih da niko na svetu nije sam iako ponekad tako izgleda.
Po knjizi je 2015.godine snimljen i film, ali knjiga je u ovom slučaju višestruko bolja tako da je vredi pročitati.
