Pre par dana iz štampe je izašla nova zbirka pesama poznate čajetinske spisateljice, Mirjane Ranković – Luković. Zbirku pesama “Vetrovima unazad”, je objavila Agencija Vitez.
Ovim povodom smo razgovarali sa gospođom Ranković – Luković. Ona je za zlatibor.tv izjavila da su pesme iz ove zbirke dugo nastajale i da su neke pesme stare i dvadeset godina, i da su izdržale test vremena.
“Ovom prilikom bih želela da se zahvalim svima koji su podržali moj rad, opštini Čajetina, Turističkoj organizaciji Zlatibor. Kulturno-sportskom centru Čajetina”, rekla je gospođa Ranković – Luković.
Nedeljko Popadić, poznati pesnik i urednik časopisa Vitez je za ovu zbirku pesama rekao:
“Odavno nisam video ovakve pesme, nekog savremenog pesnika u Srba, kao što su pesme Mirjane Ranković – Luković. Pesme u ovoj knjizi kao da je pisalo bar pet pesnika sa pet različitih strana sveta.
Ova zlatiborska poetesa se ne drži istog stila, što je odlično. Kakvog je danas raspoloženja, takvu pesmu danas i napiše. Njeni stihovi dokazuju da pesma može da bude “pametna” iako nije “hermetički zatvorena”. Mirjana nije nasela provokaciji netalentovanih, da je pesma što manje razumljiva – bolja!?! Ne. Pesma je lepša što je razumljivija i ja Mirjanine pesme jutros čitam sa oduševljenjem.”
A ovom prilikom Vam predstavljamo i pesme Celoviti dar i Čuvar vrta iz ove zbirke
Celoviti dar
Svu noć sam joj poklanjao kristale
S listopadnog drveća
I skidao tajne sa stoletnog bora
Jer su mi zvezde bile daleko,
A ona se smejala kao i sve balavice –
Prezrelo za devojčurka,
Nevešto za ženu,
I govorila je da hoće mnogo više!
Kristale i tajne ne može da opipa.
A ja sam bio samo poeta
Prečesto praznih ruku za ovozemaljska blaga.
Govorio sam stihove koji su nastajali
Toga časa, zbog nje,
I nestajali pred njenim ustreptalim pogledom
Kao snovi pred realnošću.
¨Ko je to napisao?¨, bila je radoznala,
a ja sam osmehom odgovarao.
Stope smo ostavljali za sobom
Snežne i večne u mrazu,
Činilo se…
Stope isprepletane kao ples vetrova.
Južni je bila ona.
Severac – ja.
Kao lovac sam je lovio
Uporno jureći nestašnu košutu
Koja se igra sa životom,
I dok bih je stizao
Ciknula bi,
– balavica jedna mala,
I ja bih opet pustio da klizne iz zamke
Mojih veštih ruku
Netaknutu i nevinu kao što jeste.
Srcem mi se igrala kao otrovna cigančica
A znao sam da je samo treptaj breze
Uz mesečevu sonatu
I pažljivo sam je vodio kroz ovu igru
Gde se greške plaćaju.
Negde sam se u sebi zavetovao
Da će mi poklon biti – ona…
…I dok sam je ljubio kao što samo
Odrasli, pažljivi muškarci
Ljube stasale klinke sa srcem u očima,
Pitao sam se koga će sledeće zime pratiti
U jednu novu ponoć,
U neku Novu godinu,
I zavideo sebi samom
Na tom ulovljenom trenutku
Presovanom za spomenare
Nekih srebrnih godina,
Jednog bivšeg boema?…
Čuvar vrta
Svi putevi, prečice i mostovi
Do mojih sećanja
Su davno zatravneli;
Uzalud ih tražiš.
Kroz moje strune huji
Drugi vetar
Kom se rado pokoravam.
Ne gledam budućnost po zvezdama,
Ni prošlost po padalicama.
Samo negujem svoj vrt, i sada.
Gospođa Ranković – Luklović za 2015.godinu planira objavljivanje zbirke pesama za decu, a tu je i rad na romanu koji je ranije započela. No, ono što muči sve pisce u Srbiji i ovde je problem, a to je nedostatak sredstava za objavljivanje.
“Drugi deo mene” je prva zbirka pesama koju je Mirjana Ranković Luković objavila pre više od dvadeset godina, a zatim su objavljena zbirka pesama “Lica ljubavi” i pripovetke: “Nakon svih ovih godina”, “Peščano vreme”, “Ulazeći u priču” i “Priče iz Pričevića”. Autorka je objavila i roman “Muškarci ne plaču”.
