Sinoć je u sali biblioteke Ljubiša R. Đenić predstavljena zbirka pesama “Glasovi leta” profesora Mirka Ikonića. O zbirci su govorili pesnikinja Mirjana Ranković – Luković i Vujica Bojović kinjževnik i bibliotekar iz Prijepolja u penziji.
U svom bogatom spisateljskom opusu, Mirka Ikonić ima tri zbirke poezije („Osojnice“, „Mlada delta“ i „Glasovi leta“), dve knjige pripovedaka („Pretežno istinite priče“ i „Povratak u Crnugoviće“), kao i pet eseja („Traganje i vrednovanje“, „Čarolija reči“, „Pesnikinje Priboja“, „Naučna fantastika u romanu Jedna ugašena zvezda Lazara Komarčića“ i „Od Save iz Grabovice do danas“).
Zbirka “Glasovi leta” je svojevrsna kompilacija pedesetak po motivima raznovrsnih pesama koje su podeljene u tri celine – „Rani radovi“, „Boje zrele rujevine“ i „Glasovi leta“, a nastala je kao plod nataloženog autorovog iskustva i pesničkog „zrenja“ koje traje već više od tri decenije.
“Mirko Ikonić kao pisac ima britku misao i jasan cilj sa kojim kad dela kao pisac zapisuje svoje emocije, zapažanja, filozofiju življenja, jednako kao što i živi bez kompromisa. Istina je jedna i ona je njegova istina, ponekad surova i gorka ponekad kontrolisano strastvena, ali takva jeste i mora se predočiti, rekla je pesnikinja Mirjana Ranković – Luković. Nju ova zbirka najviše podseća na Vltavu, Bedžiha Smetane, jer su pesme takve da opisuju odrastanje pesnika i razvoj stila koji je na početku razigran dok kasnije postaje mirniji. Gospođa Ranković – Luković je istaka da su na nju su poseban utisak ostavile “Pesma o sreći” i “Opet o sreći”.
O zbrici je govorio i Vujica Bojović, koji se dotakao pitanja života pisaca u malim mestima. On je istakao da se pesama iz zbirke “Glasovi leta” mogu prepoznati kao autobiografske, a svakako su tu i one koje možemo nazvati životnom biografijom, o životu intelektualca, profesora književnosti u malom mestu.
Sam autor je rekao par reči o svom radu našalivši se da u vreme kada je bio đak nastavnici nisu voleli poeziju, a kada je postao nastavnik više đaci ne vole poeziju. On se prisetio vremena kada se na igrankama recitovao Majakovski i kada je poezija bila cenjena među mladima.
Na kraju su gospođa Ranković – Luković, Vujica Bojović i Dragojle Drčelić recitovali svoje pesme. Dragana Vukotić i Filip Mišić, učenici OŠ Dimitrije Tucović su čitali Ikonićeve stihove.
