U Muzeju na otvorenom “Staro selo” u Sirogojnu, u subotu 30. jula, na dan muzejske slave Ognjena Marija, održan je Vašar starih zanata i zanimanja. Ovogodišnji vašar je bio u znaku jubileja, pošto Muzej Staro selo slavi trideset godina postojanja.
“Danas je slava muzeja Sveta Marina, Ognjena Marija i dan muzeja jer je na današnji dan osnovana Ustanova muzeja. Ovo što vidite iza nas i ovo što se događa u muzejskom kompleksu je manifestacija koju mi već više od jedne decenije ovde obavljamo a to je Vašar starih zanata jer ono što je jedan od naših veoma važnih i prioritetnih zadataka je očuvanje namaterijalne kulturne baštine, nematerijalnog nasleđa i ovde se predstavljaju zanatlije odnosno, zanati koji još uvek žive, koji još uvek postoje, koji još uvek traju”, kaže Svetlana Ćaldović, direktor Muzeja “Staro selo” Sirogojno.
U sklopu obeležavanja jubileja i Dvorani muzeja otvorena je i izložba fotografija “Trideset godina kasnije fotograf Petar Otoranov”, autora Jelene Toskić i Dragana Cicvarića.
“Pre 30 godina u ovom prostoru Petar Otoranov je imao svoju izložbu i mi smo želeli nakon toliko godina ponovo da podsetimo ljude na njegov rad jer je Petar Otoranov bio i svojevrsni hroničar sela Sirogojna, pletilja, nastanka muzeja i prvih izložbi i prezentacija našeg muzeja”, rekla je mr Jelena Toskić, autor izložbe.
Na Vašaru su predstavljeni zanatski proizvodi i njihove upotrebne vrednosti, kao i tradicionalne tehnike i veštine izrade proizvoda u kojima su mogli aktivno da učestvuju posetioci Muzeja.
Osnovna muzejska delatnost jeste oživljavanje, čuvanje i negovanje starih zanata Zlatiborskog kraja kao i animiranje mladih generacija. U tu svrhu, godinama unazad, muzej sarađuje sa zanatlijama putem vašara i terenskih istraživanja.
“Danas na našu muzejsku slavu Ognjenu Mariju imamo i Vašar starih zanata i okupili smo više zanatlija: grnčar, kačar, korpar, liciderska srca, pletenje jer je poznato da su pletilje svojim umećem isplele ime Sirogojna u svetu. Tu su i čankovi, čuture, lekovite trave, med, proizvodi od šljiva. Posetioci mogu da se upoznaju sa zanatlijama i sa tim tradicionalnim nastankom proizvoda”, kaže Ruža Zimonjić Kljajić.
Pre dve godine, na reprezentativnoj Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa upisano je Zlakusko lončarstvo i tako postalo četvrti element na ovoj listi iz Republike Srbije.
“Ovim poslom se bavim 30 godina i nasledio sam zanat od roditelja, dedova, pradedova. Zlakuska grnčarija je poznata po tome što su naši stari napravili recept po kome se stavlja 50% gline i 50% gline. Prisutan sam ovde i u radionici Muzeja “Staro selo” Sirogojno gde ima drveni tučak i na taj način su naši stari drobili kamen potreban za izradu grnčarije”, rekao je Milojko Nikitović, grnčar iz Zlakuse.
Saradnja muzeja na otvorenom “Staro selo Sirogojno” i zanatlija traje gotovo pola veka. Kako sami izlagači kažu, u Sirogojnu se predstavljaju po “ko zna koji put” a saglasni su da je od velikog značaja što imaju priliku da pokažu svoja dela.
