Na današnji dan, 11.juna 1903.godine, ubijen je poslednji vladar iz dinastije Obrenović, kralj Aleksandar i njegova supruga Draga Mašin. Njih je u noći između 29. i 30.maja (po julijanskom kalendaru) ubila grupa zaverenika koju su predvodili Dragutin Dimitrijević Apis, Antonije Antić, Radomir Aranđelović, Milan Petrović, Dragutin Dulić, kao i Milan Marinković i Nikodije Popović. Zaverenicima se pridružio i pukovnik Aleksandar Mašin brat Svetozara Mašina prvog muža kraljice Drage. U zaveri su učestvovala 2 generala, 4 pukovnika, 3 potpukovnika, 3 majora, 30 kapetana, 47 poručnika, 13 potporučnika kao i 5 civila.
Po onome što je danas poznato, kralj i kraljica su posle večere otišli na spavanje. Zaverenici su u 0:45 krenuli u akciju. Pukovnik Mašin je krenuo u kasarnu 12.puka kako bi preuzeo komandu nad trupama u gradu. Potpukovnik Petar Mišić je bataljonom 11.puka krenuo na dvor. Kuće ministra su takođe bile opkoljene, kao vojne komande i sama ministarstva. Zaverenici su zarobili a zatim ubili i braću kraljice Drage, Nikodija i Nikolu Ljunjevicu. U svojoj kući je ubijen predsednik vlade đeneral Dimitrije Cincar-Marković, kao i ministar vojni đeneral Milovan Pavlović. Ministar unutrašnjih poslova Velja Todorović je bio teško ranjen, ali je preživeo atentat. Dragine sestre Ana, Vojka i Hristina su otpremljene na železničku stanicu i poslate za Minhen.
Te noći su u dvoru bili dežurni uglavnom sami zaverenici. Gardijski poručnik Petar Živković (predsednik vlade u vreme Aleksandra I Karađorđevića) je u 2 časa otvorio vrata dvora zaverenicima. Buka je probudila kraljevski par, koji se sakrio. Zaverenici su oko dva časa tražili kralja i kraljicu po dvoru. U gužvi i pucnjavi prilikom upada u dvor su poginuli kapetan Jovan Miljković, kraljev ordonans i pukovnik Mihajlo Naumović, ađutant. Vrata spavaće sobe je razneta eksplozivom, ali u krevetu nije bilo nikog. Po legendi, zaverenici su na noćnom stočiću pronašli francuski roman Izdaja “La trahison” otvoren na 80 strani, koji je kraljica čitala. U mraku i gužvi je ranjen i Dragutin Dimitrijević Apis sa tri metka.
Kako nisu uspeli da pronađu kraljevski par, a zabrinuti nestankom poručnika Apisa (on je ležao ranjen u dvorištu) zavrenici su bili u panici. Oni su zapretili prvom kraljevom ađutantu, generalu Lazi Petroviću, da će ga ubiti ukoliko ne otkrije gde su kralj i kraljica. O daljim događajima postoji više verzija.
Po prvoj verziji, zaverenici su i dalje tražili kralja. Konjički poručnik Velimir Vemić je pretražujući kraljevsku spavaću sobu u zidu opazio jedno udubljenje za koje je pretpostavio da je brava od tajnih vrata. Zaverenici su kraljevski par pozvali da izađu. Artiljerijski kapetan Mihajlo Ristić Uča je zapucao, a za njim i Vemić i kapetan Ilija Radivojević. Po ovoj verziji, kralj Aleksandar je poginuo od prvog metka, a zatim i kraljica Draga, a potom je ubijen i general Laza Petrović. Tela kralja i kraljice su zatim bačena u dvorište.
Po drugij verziji, kralj i kraljica su se krili iza ogledala u kraljevskoj spavaćoj sobu. U ovoj prostoriji je bila smeštena kraljičina garderoba. Po legendi u ovoj prostoriji se nalazio i prolaz u podu koji je dvor povezivao sa zgradom ruskog poslanstva, ali je bio zatvoren garderobnim ormarima. Kralj je na poziv oficira da izađe, tražio potvrdu zakletve. I ovde postoje razilaženja, po jednoj verziji oficiri su potvrdili zakletvu, a po drugoj su zapretili bombama. U svakom slučaju vrata iza ogledala su otvorena, a zatim su zaverenici zapucali. Kao i u prvoj verziji, kralja je ubio Mihajlo Ristić, a kraljica je nastradala pošto se bacila na kralja da ga zaštiti telom. U trenutku kada su kralj i kraljica bili mrtvi bilo je tačno 3:50 minuta izjutra. U narednim danima Beogradom se proširila priča da je kralj umro tek u mrtvačnici. Obdukcijom je utvrđeno da je kralj poginuo od prvog metka koji ga je pogodio u srce.
Nastavak je u obe verzije isti, pošto su ispraznili revolvere, zaverenici su sabljama izboli tela Aleksandra i Drage, a zatim ih bacili u dvorište. Tela su zatim odvučena u prizemlje gde su pripremljena za sahranu. Tela kralja i kraljice su stavljena u limene kovčege, a zatim su odneta u crkvi Svetog Marka, opkoljena vojnicima. Kovčezi su spušteni, jedan pored drugog, u grobnicu kraljeve babe Anke Obrenović, koja je zajedno sa knezom Mihailom poginula u Košutnjaku 29. maja 1868.godine. Samoj sahrani su prisustvovala dvojica zaverenika.
Zanimljivo je da su u oktobru 1915, Makenzenovi vojnici su podigli spomenik nad njihovom grobnicom, obeležili ga, ali je on posle rata bio uklonjen.
Takođe je zanimljivo da je 29.maja po julijanskom i 10.juna po gregorijanskom kalendaru ubijen još jedan vladar iz porodice Obrenovića, knez Mihajlo. Koga su u parku Košutnjak ubila braća Kosta i Pavle Radovanović. Knez je ubijen sa tri metka, a nastradala je i Anka Konstantinović, koja je pokušala telom da zaštiti kneza Mihajla.
