Na današnji dan 1941.godine Zlatiborska partizanska četa je oslobodila Čajetinu od nemačkih i kvislinških jedinica. Ovo je bio završni čin u oslobađanju sreza Čajetinskog.
Organizovanje partizana u Užičkom kraju je počelo u leto 1941.godine. Užički partizanski odred ”Dimitrije Tucović” formiran je na sastanku Okružnog komiteta KPJ za okrug užički 7. jula 1941. godine kada je određen Štab odreda i odlučeno da se u svakom srezu formira po jedna četa. Krajem juna počelo je formiranje četa po srezovima.
Užička partizanska četa ( 1.užička četa – Četa Radoje Marić) je imala 22 borca. Za komandira čete određen je Vitomir Pantović, metalski radnik iz Užica. Posle nekoliko dana u cetu je došao Slobodan Sekulić, porucnik kraljevske jugoslovenske vojske, pa je on postao komandir, a Vitomir Pantović je postao njegov zamenik. Za političkog komesara u četi je određen Vladan Rosić, obućarski radnik, a njegov zamenika je bio Aleksa Dejović, metalski radnik iz Sevojna. Istog dana je formirana i 2.užička četa koja je 12.avgusta rasformirana. Požeška četa je formirana 27.jula (26 boraca), a zatim je 1.avgusta formirana Ariljska četa (36 boraca). Račanska četa je formirana 3.avgusta, a dva dana kasnije je formirana i Moravička četa (30 boraca). Crnogorska četa je formirana 12.avgusta.
Što se tiče formiranja partizanske čete na Zlatiboru, na sastanku održanom 3.avgusta pozivu KJP za borbu protiv okupatora se odazvalo pet boraca (Dobrilo Petrović, Ljubodrag Đurić i Slobodan Penezić Krcun) sa dve puške i dva revolvera. Četa je formirana 13.avgusta kada su stigli borci rasformirane 2.užičke čete. Do kraja avgusta zlatiborski partizani su napali žandaremerijsku stanicu na Kraljevoj vodi i stočarsku stanicu.
Prva užička partizanska četa je krajem avgusta i početkom septembra 1941.dejstvovala zajedno sa Zlatiborskom partizanskom četom na pruzi Užice – Višegrad. Partizani su u noći između 30. i 31.avgusta provalili u skladište eksploziva u Kremni odakle su uzeli 140 štapina dinamita, 336 metara fitilja i 1.389 kapisli. Sledećeg dana partizani su napali železničku stanicu Bioska gde su uništena stanična postrojenja.
Partizani su 8.septembra zaustavili putnički voz u železničkoj stanici Vrutci. Voz je oštećen, kao i oprema u saobraćajnoj kancelariji.
Čete Užickog NOP odreda su zbog geografskog položaja podeljene u dve grupe: istočnu i zapadnu. U zapadnoj grupi nalazile su se 1. Užicka partizanska četa “Radoje Marić”, Račanska i Zlatiborska četa. One su dobile zadatak od Štaba odreda da oslobode Bajinu Baštu i Čajetinu i da se s juga primaknu Užicu, jer se očekivalo da ce Nemci pružiti glavni otpor u Užicu.
Račanska četa je prva prešla u napad na Bajinu Baštu. Bilo je planirano da u napadu na Bajinu Baštu učestvuje i Crnogorska partizanska četa, dok je 1. užička partizanska četa “Radoje Marić” dobila zadatak da zaposedanjem druma Užice – Bajina Bašta na Kadinjači, spreči eventualnu pomoć koja bi mogla da stigne Nemcima iz Užica, dok se jedan njen deo nalazio kod sela Graba na raskrsnici puteva za Višegrad i Bajinu Baštu.
Napad na Bajinu Baštu je počeo 12.septembra i trajao je dva dana. Tek kada se u borbu uključila 1.užička četa slomljen je otpor Nemaca i kvislinga.
Posle oslobođenja Bajine Bašte, Užička i Račanska partizanska četa su upućene na Zlatibor da bi zajedno sa Zlatiborskom partizanskom četom oslobodile Čajetinu. Partizanske čete su se na Palisadu okupile 18.septembra. Komandu nad grupom četa na Zlatiboru je od Dušana Jerkovića tada preuzeo Slobodan Sekulić.
Na Zlatiboru su se u to vreme nalazili i četnici Radomira Đekića, Đure Smederevca i Bože Ćosovića. Kako su Nemci povukli posadu iz Čajetine, četničke jedince su 17.septembra zaposeli Čajetinu, bez borbe, U to vreme je četnički komandat Đekić pozvan na razgovore sa Nemcima u Užice. On je istovremeno pokušao da pregovara i sa partizanima, da bi dobio u vremenu i skrenuo pažnju sa svoje osnovne namere da putem pregovora dobije od Nemaca Užice. Na kraju Đekic je sa naoružanom pratnjom u jednom kamionu otišao u Užice, gde se sa Nemcima dogovorio da posle njihovog povlačenja preuzme Užice.
Nemačka komanda je u to vreme donela odluku da se nemačke trupe povuku iz zapadne Srbije. General Beme je naredio da se jedinice 724.puka povuku. Užice su trupe 724.puka (1.bataljon) počele da napuštaju 21.septembra. Tog dana je nemačka prethodnica dobila zadatak da obezbedi mostove u Ovčaru. Glavnina se povlačila ka Čačku, preko Trešnjicei Zdravčića prema Požegi. Užice je napustila kompletna posada, oko 1.217 vojnika iz raznih jedinica sa kompletnom komorom i opremom.
Znajući za odlazak Nemaca iz Užica, a u dogovoru sa njima, Radomir Đekić je pošao iz Čajetine sa 100 četnika. On je 21.septembra ušao u Užice.
U gradu je Đekić zatekao predstavnike Nedićeve vlade, generala Jevtovića i komandanta žandarmerijskog puka potpukovnika Milana Cvetkovića, u čijem je štabu zatekao majora Manojla Koraća kao načelnika štaba, koji je tom prilikom pokazao punomoćje Draže Mihailovića da je on njegov predstavnik za okrug užički, pa ga je Đekić odmah uzeo za komandanta bataljona.
Isto veče Užička, Zlatiborska i Račanska partizanska četa uspele su da oslobode Čajetinu u kojoj se nalazio ostatak Đekićevih četnika i žandarmi.
U istočnom delu užičkog okruga već je bilo oslobođeno Arilje, a zatim Ivanjica (13.septembra), a Požegu su četnici Draže Mihailovića držali samo jedan dan, jer su u ovu varoš uveče 22.septembra bez otpora umarširale Ariljska i Požeška partizanska četa.
Kako je Kosjeric oslobođen 24.septembra izjutra, u užičkom okrugu ostalo je još neoslobođeno Užice u kome su se nalazili Pećančevi četnici i Nedićeva žandarmerija. Sa ovim četnicima povedeni su razgovori da se Užice preda partizanima, bez borbe. S tom namerom u Užice su otišli komandir Užicke čete Slobodan Sekulic, politički komesar Vladan Rosić i komesar Zlatiborske čete Ljubodrag Đurić. Oni su pokušali da postignu sporazum sa četnicima o ulasku partizanskih četa u grad bez borbe. Kad sporazum nije postignut, odlučeno je da se izvrši napad na grad. Uveče, 23.septembra sve tri partizanske čete bile su spremne za napad na četnike.
Zlatiborska četa je dobila zadatak da napada preko Zabučja, Račanska četa putem Bajina Bašta – Užice, a Užička partizanska četa sa istočne strane od Krčagova. Istog dana u grad je upućen i Vitomir Čvorović, zamenik političkog komesara Zlatiborske partizanske čete i član Okružnog komiteta sa zadatkom da obavesti komuniste i da pripremi akciju užickih komunista unutar grada, a potom da obavesti štab odreda, koji se kretao sa Ariljskom i Požeškom partizanskom četom, da bi i ove čete učestvovale u napadu.
Saradnici okupatora su već 23.septembra počeli da beže iz Užica. Sledećeg dana Nemci su bombardovali skladište municije u Krčagovu i druge objekte u gradu, pa je najveći deo četnika i žandarma izašao iz grada. Kako su bili propali pregovori sa partizanima 23.septembra, Đekic je odlučio da zaposedne okolna brda i da pruži otpor partizanskim četama. Boža Javorski, koji je komandovao 1.bataljonom, izrazio je spremnost da to učini, dok je ljudstvo bataljona kojim je komandovao Manojlo Korać odbilo da se bori protiv partizana. Oba četnicka bataljona su napustila grad bez borbe, s tim što se Boža ćosovic povukao prema Zlatiboru, a Radomir Đekic sa Koraćem prema Višegradu. Pri polasku su opljackali oko dva miliona dinara iz Narodne banke i trgovacke robe što su mogli sa sobom poneti.
Dok su četnici bežali iz Užica sa opljackanim novcem i imovinom, komandant zapadne partizanske grupe (tri čete) Slobodan Sekulić poslao je u grad patrolu, koju su sačinjavali Mirko Popović i Raden Peković sa porukom sreskom načelniku da preda grad. Oni su uspeli da pronađu sreskog načelnika Branka Barbulovića i da mu predaju poruku.
Sreski načelnik je pristao da preda grad partizanima. Patrola je ispalila zelenu raketu, znak da partizanske čete mogu slobodno ući u grad. Pored Zlatiborske, Račanske i Užičke partizanske čete uskoro su s vozom, kamionima i motorciklima stigle i čete istočne grupe Užičkog NOP odreda, a sa severa preko Crnokose partizani Crnogorske čete.
U toku istog dana na okupu se našao ceo Užički odred, tako da su sve njegove čete uveče promarširale kroz grad, a na žitnoj pijaci održan je veliki narodni miting na kome su govorili Želimir Đurić i Slobodan Sekulić. Na mestu gde su samo pre nekoliko dana visili mrtvi obešeni borci Zlatiborske partizanske čete, stanovništvo Užica sa oduševljenjem je pozdravljalo defile partizanskih jedinica. Bio je to zbor slobode i slavlja, kako ga je nazvao list Užickog NOP odreda “Vesti”.
Bio je to početak Užičke republike.
