Antifašističko veće narodog oslobođenja Jugoslavije je na zasedanju održanom 29.novembra 1943.godine u Jajcu donelo odluke koje će odrediti dalju sudbinu Jugoslavije. U radu Veća je učestvovalo 142 delegata. U radnim predsedništvu su bili dr Josip Vidmar, dr Pavle Gregorić, dr Vojislav Kecmanović, dr Ivan Milutinović, pravoslavni sveštenik Vlada Zečević, dr Zlatan Sremec, dr Sulejman Filipović, dr Sreten Žujović i predratni predsednik skupštine Kraljevine SHS dr Ivan Ribar.
Nakon petočasovnog zasedanja dr. Ribar je, neposredno pred ponoć, pročitao odluke drugog zasedanja AVNOJA:
- Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije se konstituiše u zakonodavno i izvršno predstavničko telo Jugoslavije, kao vrhovni predstavnik naroda i uspostavlja se Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije (NKOJ), sa svim obeležjima narodne vlade, preko koga će AVNOJ ostvarivati svoju izvršnu funkciju.
- da se stvori federalna Jugoslavija, zasnovana na pravu o samoopredeljenju, u kojoj je planirano da pet južnoslovenskih naroda: Srbi, Hrvati, Slovenci, Makedonci i Crnogorci žive u šest federalnih jedinica : Srbija, Hrvatska, „Slovenačka“, Makedonija i Crna Gora i Bosna i Hercegovina sa jednakim pravima;
- da se ponište odluke jugoslovenske vlade u izgnanstvu
- da se kralju Petar II Karađorđević zabrani povratak u zemlju dok se na referendumu ne odluči državno uređenje buduće zemlje (monarhija ili republika).
- Da se nacionalnim manjinama u Jugoslaviji obezbede sva nacionalna prava.
Slovenačka delegacija, na čijem je čelu bio dr. Josip Vidmar, predložila je da se Titu dodeli zvanje „Maršal Jugoslavije“. Predsedništvo AVNOJ-a je na svojoj prvoj sednici 30. novembra 1943. godine jednoglasno prihvatilo ovaj predlog (odluka br. 7).
Kada je Drugi svetski rat za 11. novembra 1945. su zakazani izbori za Ustavotvornu skupštinu. Na izborima je učestvovala samo jedna savezna lista. To je bila lista Narodnog fronta Jugoslavije sa nosiocem liste J. B. Titom, predsednikom vlade i ministrom narodne odbrane. Pored ove liste, postojala je i “kutija bez liste”. Prema rezultatima koje je utvrdila Savezna izborna komisija, na izbore je izašlo 7.432.469 birača od 8.383.455 upisanih. Za listu Narodnog fronta Jugoslavije glasalo je 6.725.047 birača ili 90,48%, a za “kutiju bez liste” 707.422 birača.
Ustavotvorna skupština je 29. novembra 1945. proglasila Federativnu Narodnu Republiku Jugoslaviju (FNRJ). Jugoslavija je postala federativna zajednica šest ravnopravnih republika.
Dan Republike se praznovao dva neradna dana, 29. i 30. novembra, brojnim svečanostima i prigodnim manifestacijama širom Jugoslavije. Jedna od najznačajnijih manifestacija Dana Republike bilo je svečano polaganje pionirske zakletve tj. prijem novih članova u Savez pionira Jugoslavije, manifestacije koje se mnogi danas nerado sećaju. Tog dana su đaci prvaci polagali pionirsku zakletvu i dobijali plavu kapu „titovku“ sa crvenom petokrakom i crvenu maramu. Najpopularnija svetkovina među građanima bivše SFRJ bio je i tzv. svinjokolj, klanje svinja po seoskim gazdinstvima kako bi se kobasice, čvarci i ostale mesne prerađevine spremile u zamrzivačima tokom duge i hladne zime, običaja koji mnogi upražnjavaju i danas i koga se ne odriču.
Nakon raspada SFR Jugoslavije, sve bivše državice bivše SFRJ su početkom devedesetih godina prestale da praznuju zajednički praznik, jedino se u Srbiji održao do 2002. godine. Dan Republike se u Srbiji sve do 1997. godine obeležavao kao dan sećanja na Drugo zasedanje AVNOJ-a, međutim od tada je počeo da se praznuje kao dan kada je 29. novembra 1945. godine, Jugoslavija formalno prestala da bude monarhija i postala republika (Federativna Narodna Republika Jugoslavija).
Danas Republika Srbija slavi Sretenje – 15. februar, Dan državnosti, kada je Srbija počela izgrađuje institucije moderne države (početak Prvog srpskog ustanka 1804. i donošenje Sretenskog ustava 1935.). Paradoksalno je da su mnoga istraživanja javnog mnjenja u Srbiji pokazala da više od polovine građana Srbije ne zna zašto se 15. februar obeležava kao Dan državnosti!
