Franc Ferdinand je rođen u Gracu 18.decembra 1863.godine. Njegov otac nadvojvoda Karl Ludvig je bio mlađi brat Austro-Ugarskog cara Franca Jozefa. Iako je bio kraljevske krvi tek je smrt princa prestolonaslednika Rudolfa 1889.godine Franca Ferdinanda bacila u vrtlog svetske politike.
Po svemu što se može pročitati prenstveno na internetu, Franc Ferdinand je bio strastveni lovac, zaštitnik ratne mornarice, a pored svega veoma bogat čovek. Svoju buduću suprugu groficu Sofi Čotek je upoznao 1894.godine na balu u Pragu, i kao što to biva njih dvoje su se zaljubili. Car Franc Jozef se duboko protivio ovoj vezi jer od davnina članovi porodice Habzburg se žene i udaju samo sa članovima drugih vladarskih porodica. Pet godina je trajao sukob između cara Franca Jozefa i prestolonaslednika Franca Ferdinanda oko braka sa Sofi Čotek. Stari car je na kraju popustio uz uslov da naslednici Franca Ferdinanda nemaju pravo na carsku titulu. Pored toga njegova supruga Sofi nije imala pravo da nosi titulu nadvojvodkinja i nije se mogla voziti kraljevskim kočijama.
Franc Feridnand i Sofija su se venčali 1.juna 1900.godine. Car i većina članova carske porodice nije prisustvovala ovom venčanju. Njihov brak je bio dobar a već 1901.godine su dobili prvo dete, devojčicu Sofi, zatim se 1902.godine rodio sin Maksimilijan, a 1904.godine su dobili i drugog sina Ernesa.
Italijanski istoričar Leo Valiani je o Franc Ferdinandu napisao sledeće:
Franc Ferdinand je bio princ apsolutististićki sklonosti, ali je posedova izvesne intelektuane sposobnosti i bio je nesumnjivo čestit. Jedan od njegovih ideja je bila i konsolidacija autoriteta države i krune, od čega je po njemu zavisila i sudbina dinastije, ukidanjem nemačke dominacije prvenstveno u civilnim službama prvenstveno u krajevima gde su živeli Mađari, Sloveni i Rumuni. U praksi na osnovu izjava nekoliko svedoka, Franc Ferdinad je želeo da svim pokrajnama da široku autnomiju i samoupravu. U pismu koje je 1913.godine uputio ministru spoljnih poslova Franc Ferdinand kaže “otpor će prestati istog momenta kada našim Slovenima damo ugodan, pošten i dobar život umesto da ih gazimo mi ili Mađari.
Što se lovačke strasti tiče u njegovim dnevnicima je zabeležen svaki lov, pa tako danas se zna da je on odstrelio oko veliki broj životinja a između ostalih i čak 5.000 jelena.
Danas se vodi, bar na Balkanu, polemika o njegovoj smrti. Da li je ubistvo Franca Ferdinadan terorizam, ili je to patriotski čin?
Odgovor na ovo pitanje svako će morati da za sebe. Ako je ubistvo Franca Ferdinanda terorizam, isto se može reći i za ubistvo kralja Aleksandra i kraljice Drage.
No, istovremeno, mnogi će oba ova ubistva prikazati kao istorijsku nužnost kako bi se neki politički procesi pokrenuli. Istina je kao i uvek negde između. A u oba slučaja imamo brutalno ubistvo ljudi za koje atentatori veruju da su tirani i da je jedini način da se stvari reše njihovo ubistvo.
Gavrilo Princip, čovek koji je pucao na nadvojvodu i njegovu suprugu je uhvaćen zajedno sa ostalim članovima Mlade Bosne. Oni koji su bili punoletni su obešeni, dok su maloletnici uključujući i Gavrila Principa osuđeni na dugogodišnju robiju čiji kraj nisu dočekali. Samo je Muhamed Mehmedbašić uspeo da pobegne u Crnu Goru. Iako je pobegao od Austro-Ugarskog suda, 1917.godine na Solunskom procesu je osuđen na 15 godina zatvora zbog navodnog planiranja atentata na prestolonaslednika Aleksandra I (pomilovan 1919.godine, a ubijen je 1943.godine).
I u konačnom računu stvari su uglavnom jasne, Austro-Uagarska je tražila zadovoljenje. Pošto ga nije dobila objavila je rat Srbiji. Crna Gora je objavila rat Austro-Ugarskoj. Nemačka je zatim objavila rat Rusiji, Luksmeburgu, Belgiji i Francuskoj. Pošto je rat počeo Velika Britanija je objavila rat Nemačkoj. Do kraja godine u rat su se uključili Japan i Turska, a zatim i Italija, Bugarska, Rumunija i SAD.
Rat je uništio četiri carstva, a umesto Austro-Ugarske, Nemačke, Rusije i Turske, formirane su Poljska, Čehlovačka, Finska, Estonija, Litvanija, Letonija, Austrija, Mađarska, Irak, Sirija, Liban, Palestina i Jugoslavija.
O materijalnim gubitcima ne treba govoriti, a ljudski se mere u milionima…
