Danas je osamdeseta godišnjica dolaska nacista na vlastu u Nemačkoj. Na današnji dan Adolf Hitler je postao predsednik vlade Vajmarske republike.
Slom američke berze u jesen 1929.godine je izazvao lančanu reakciju. Američke banke i investitori su se povukli iz Evrope, prvenstveno Nemačke. A kako je ekonomija Nemačke dvadesetih godina zavisila prvenstveno od američkih kredita slom je bio neizbežan. Nezaposlenost je vrtoglava rasla i 1932. godine dostigla je gotovo 30 posto. Što je najgore, ekonomska kriza je gotovo odmah paralizirala parlamentarni život.
U to vreme, grupa oficira bliskih predsedniku Hindenburgu je došla na ideju da bi trebalo zaobići Rajhstag kako bi se formirala efikasna vlada. General Kurt fon Šlajher (Kurt von Schleicher) je smislio formulu 25/48/53. Ova tri člana ustava su omogućavali predsedničku vladavinu. Član 25 je davao pravo predsedniku da raspusti Rajhstag. Član 48 mu je davao pravo da predsedničkim dekretom donosi hitne zakone (Rajhstag je ove zakone mogao da odbaci prostom većinom nakon 60 dana), a Član 53 da postavi kancelara. Plan je bio jednostavan, predsednik bi dekretom doneo zakon, ako Rajhstag pokuša da odbaci zakon, predsednik bi raspustio Rajhstag, i sam bi imenovao kancelara. Pošto je početkom 1930.godine kancelar Muler (Hermann Müller) podneo ostavku, Hindenburg je dekretom (29.marta 1930.godine) za kancelara imenovao, Hajnriha Bruninga (Heinrich Brüning).
Bruning je predložio striktne mere štednje kako bi se izbegla dalja kriza. No, Rajhstag je predlog odbio pa su raspisani izbori. Na izborima održanim 14. septembra 1930.godine se dogodilo čudo. Do tada marginalni nacisti postali su druga najjača stranka u Njemačkoj (iza socijaldemokrata) sa 18,3 posto glasova i 95 mesta u 577-članom Rajhstagu. Još gore, ovakav uspeh nacista, zajedno za uspehom komunista (treća najjača stranka sa 13,1 % glasova) znatno je smanjio manevarski prostor građanskim strankama.
Kancelar Bruner je u naredne dve godine vladao uz podršku predsednika Hindemburga, bez većine u parlamentu. On je izlaz video u smanjenju državne potrošnje, uključujući socijalni sektor i ukidanje pomoći nezaposlenima. Ekonomski pad se nastavio sve do kraja 1932.godine. Ljudi su postali očajni, što je olakšalo uspon nacista. S druge strane, general Šlajher se svim silama trudio da potopi Brunera u nameri da sam postane kancelar. Pošto je ubedio predsednika Hindenburga da Bruner ne radi u interesu Rajha (kancelar je u aprilu zabranio rad SA i SS odreda), i da socijaldemokrate planiraju puč. Šlajher se zatim dogovorio sa Hitlerom da se dozvoli rad SA i SS u zamenu za lojalnost novoj vladi. Predsednik Hindenburg je 30.maja otpustio Brunera i na njegovo mesto je postavio Franca fon Papena (Franz von Papen). Iza Papenovog izbora je stajao niko drugi do general Šlajher računajući da će ga lako kontrolisati. On je sam u novoj vladi postao ministar odbrane. Papen i Šlajehr su delovali brzo, 20.jula su uspeli uz pomoć predsednika da raspuste pruski parlament i da zbace socijalemokratsku vladu. Papen je istog dana postao Rajhskomesar za Prusku.
Vanredni izbori su održani 31.jula 1932.godine. Nacisti su postali najjača stranka sa 37,8 posto glasova i 230 mandata u parlamentu. I komunisti su zabeležili rast, ali su ostali na trećem mestu sa osvojenih 14,6 posto glasova i 89 mandata. Parlamentarna demokratija Vajmarske republike je bila klinički mrtva. Fon Papenovoj vladi je u septembru izglasano nepoverenje u Rajhstagu, pa su ponovo raspisani izbori.
Hitler, je verovao da će na ovim izborima osvojiti apsolutnu većinu. Ovo je bio trenutak koji su nacisti čekali. Kampanja je bila žestoka i brutalna, ali nacisti su zabeležili lošiji izborni rezultat za 4,2%, dok su komunisti popravili svoj rezultat za 2,6%. U međuvremenu su se fon Papen i Šlajher posvađali, pa je predsednik 3.decembra otpustio fon Papena i za novog kancelara je postavio generala Šlajhera. Dva meseca Šlajher je na sve načine pokušao da pridobije NSDAP za svoju vladu. No, Hitler je bio neumoljiv, jedina vlada u kojoj će nacisti učestvovati je vlada u kojoj je Hitler kancelar. Pokušaj da se NSDAP podeli nije uspeo i bilo je jasno da vlada nema većinu u Rajhstagu. Zanimljivo je da je Šlajher organizovao specijalni komesarijat za rad koji je pripremio projekte javnih radova. Planirano je da se do jula 1933.godine na ovaj način zaposli oko 2.000.000 ljudi. No, Šlajher nije uspeo da reši problem carina. Ukoliko se povećaju zaštitne carine na uvoz poljoprivrednih proizvoda (zahtev Agrarne lige), trpeće izvoz industrijske robe (zemlje uvoznice će podići carine na nemačku industrijsku robu). Ova neodlučnost je skupo koštala Šlajhera. Agrarna liga je 11.januara 1933.godine napala kancelara jer nije zaštitio domaću poljoprivrednu proizvodnju, a nije uveo moratorijum na njihove dugove (ovo je obećao u avgustu). Ovo je razbesnelo Hindenburga (smatrao se pokroviteljem zemljoradnika), koji je naredio Šlajheru da ispuni zahteve lige. Sledećeg dana Liga je javno zatražila od predsednika da otpusti Šlajhtera.
U međuvremenu, fon Papen je ponovo zadobio Hindenburgovo poverenje, dok ga je Šlajher izgubio. Stari predsednik se plašio Šlajherovog „kriptoparlamentarizma“ i nije želeo savez sa SDP-om. Fon Papan je nagovorio Hindenburga da za kancelara postavi Hitlera i njegov NSDAP, u koaliciji s DNVP-om, koji bi, zajedno s Papenom, kontrolisao nacističke ispade. Papen je, iza leđa Šlajheru, održavao tajne sastanke i s Hitlerom i s Hindeburgom praveći dogovor protiv Šlajhera. Ideja se svidela i krupnim kapitalistima koji su dali podršku, jer ih je Hitler uverio da neće menjati vlasničke odnose (izuzetak su, naravno, bili Jevreji). Šlajher je 20.januara zatražio od Hindenburga da raspusti Rajhstag, jer je bilo očigledno da vlada nema većinu. Hindenburg je zahtev odbio, i 28.januara je otpustio Šlajhera.
Kako bi se zadržao u igri Šlajher je ponudio Hitleru mesto kancelara, u zamenu za mesto ministra odbrane. No, Hindenburg je 30.januara, za ministra odbrane postavio generala Vernera fon Blomberga (Werner von Blomberg), šefa nemačke delegacije na konferenciji o razoružanju. Šlajherova politička karijera je bila završena.
Istog dana, Adolf Hitler je položio kancelarsku zakletvu pred predsednikom Hindenburgom.
Danas, 80 godina kasnije potpuno je jasno da su lične ambicije i sujete neodgovornih pojedinaca Nemačku postavile na put rata i ratnih zločina. Nemačka kancelarka Angela Merkel je ocenila je da dolazak Adolfa Hitlera na vlast pre 80 godina predstavlja “stalno upozorenje” za Nemce, i podsetila da demokratija i sloboda ne dolaze same od sebe. Ona je danas otvorila izložbu u Berlinu posvećene Hitlerovom dolasku na vlast (Berlin 1933. On the Path to Dictatorship – Put u diktaturu) rečima “Ovo treba da bude stalno upozorenje za nas Nemce”. A zatim je dodala: “Dinamičnom društvu… potrebni su ljudi koji poštuju jedni druge, koji preuzimaju odgovornost za sebe i druge, u kojem ljudi donose hrabre odluke i koji su spremni da prihvate kritiku”. Izložba je organizovana na mestu gde se nalazilo sedišta Gestapoa, u centru Topografija terora (Topographie des Terrors).
Angela Merkel je 27.januara na dan obeležavanja Holokausta rekla: “Suočavamo se sa našom istorijom, ne krijemo ništa, ne potiskujemo ništa. Moramo se suočiti sa tim kako bi pokazali da ćemo u budućnosti biti dobar i poverljivi partner kao što smo to već sada”, a zatim je dodala da: “Moramo jasno reći, generacija za generacijom, i ponoviti opet: sa hrabrošću, građanskom hrabrošću, svaki pojedinac može da pomogne da više ne bude ni rasizma ni antisemitizma”.
