Na današnji dan, pre 95 godina, okončan je do tada najveći ratni sukob u istoriji čovečanstva. Nemačka delegacija je u 5 časova izjutra potpisala uslove primirja. Neprijateljstva su po slovu sporazuma trebala da prestanu u ponedeljak, jedanaestog novembra u 11 časova.
Uslovi primirja su u stvari bili diktat savezničkih sila Nemačkoj. Po sporazumu koji je imao 35 uslova, bilo je predviđeno da primirje počinje šest sati po potpisivanju. Nemačke trupe su morale da se povuku sa teritorije Francuske, Belgije i Luksemburga, kao i iz Alzasa i Lonena u roku od 14 dana, a zatim i da se demilitarizuje leva obala Rajne. Sporazumom Nemačka se složila i da povuče svoje trupe iz Turske, Austro-Ugarske i Rumunije, dok su se jedinice raspoređene u Rusiji imale povući tek kada saveznici odrede dan. Nemačka flota je trebalo da otplovi u savezničke luke, dok su sve podmornice morale da se predaju. Sporazumom je, takođe, predviđeno, da Nemačka saveznicima preda 5.000 topova, 25.000 mitraljeza, 3.000 minobacača, 1.700 aviona, 5.000 lokomotiva i 150.000 železničkih vagona. Primirje je predviđalo i da sporazumi koje su zaključile Rusija i Rumunija sa Nemačkom prestaju da važe.
Poslednje žrtve su pale par minuta pre 11 časova. Borbe su se vodile tokom čitavog prepodneva, a za to vreme je poginulo 2.738 vojnika. Augustin Trébuchon je bio poslednja francuska žrtva, a poginuo je u 10:45. Britanac George Edwin Ellison je poginuo oko 9:30, a Kanađanin George Lawrence Price je poginuo u 10:58. Minut pre no što će primirje početi ubijen je američki vojnik Henry Gunther.
Četiri godine su se vodile borbe širom Evrope, Afrike i jedno kratko vreme i u Aziji. Cena rata u ljudskim životima je bila ogromna. U ratnim operacijama je nastradalo više od 15 miliona ljudi (8,942,873 vojnika i 6,642,833 civila).
Rat je promenio sve, četiri carstva: Austro-Ugarska, Nemačka, Rusija i Turska su nestala sa političke mape sveta. Formirane su nove države, Finska, Litvanija, Letonija, Estonija, Poljska, Čehoslovačka, Austrija, Mađarska i Jugoslavija.
Što se tiče opštine Čajetina za vreme rata je mobilisano više od 3.500 obveznika, koji su najveći deo rata služili u 4.pešadijskom puku “Stevan Nemanja” u sastavu Drinske divizije. Zlatiborci su učestvovali u borbama na Drini, Mačkovom kamenu, Kajmakčalanu, kao i u proboju Solunskog fronta. Najveće gubitke su pretrpeli Čajetina (264), Rožanstvo (184), Ljubiš (156)… Četrdeset Zlatiboraca je tokom rata odlikovano karađorđevom zvezdom sa mačevima.
Pukovnik Krsta Smiljanić iz Ljubiša je najveći deo rata bio komandant Drinske divizije. Za svoju službu je odlikovan Karađorđevom zvezdom, ordenom Belog orla, ordenom Svetog Save, ordenom Jugoslovenske krune, Čehoslovačkom ratnim prstom, Francuskim ratnim krstom …
Zlatiborci su mu se odužili podizanjem spomenika u parku pored Kraljevog trga na Zlatiboru. Spomenik, rad akademskog vajara Branka Tijanića je postavljen 2008.godine.
