U trenutku kada je 2.armija Stepe Stepanovića uspele da odbaci austrougarske trupe sa Cera ka Šapcu i Drini Užička vojska je vodila bitku sa trupama 6.armije austrougarske vojske. U ovim borbama su se posebno istakle trupe Limskog odreda.
Užička vojska pod komandom generala Miloša Božanovića je u tom trenutku bila podeljena u tri dela:
- Šumadijska divizija II poziva (10, 11. i 12. puk II poziva, ojačana 4. pukom I poziva, svega 16 bataljona, tri konjička eskadrona, i 6 brdskih baterija), pod komandom pukovnika Dragutina Milutinovića;
- Užička brigada – 4. puk II i 4. puk III poziva, svega 8 bataljona sa tri poljske baterije, pod komandom pukovnika Ivana Pavlovića;
- Limski odred – 4. i 5. kadrovski puk i jedan bataljon III poziva, svega 6 bataljona i jedna brdska baterija, pod komandom potpukovnika Jevrema Mihailovića
- U sastav Užičke vojske su uključeni Zlatiborski i Gornjački četnički odredi.
Zadatak Užičke vojske bio je da brani granični front Rogačica – Bajina Bašta – Mokra Gora – Priboj, zatvori sve pravce koji sa toga fronta vode u dolinu Lina i Zapadne Morave i tako štiti levo krilo i bok glavnih srpskih snaga u Šumadiji. Limski odred je, sem toga, imao zadatak da održava vezu sa desnoklilnom crnogorskom grupacijom, Sandžakim odredom (Pljevaljska divizija – 6.000), prikupljenom u rejonu Bobova i Boljanića radi zatvaranja pravca ka Pljevljima.
Austro-Ugarska šesta armija je imala dva korpusa:
- XV korpus (1. i 48. pešadijska divizija)
- XVI korpus (18. i 47.pešadijska, kao i 40.honved divizija)
Ova armija je imala zadatak da krene u ofanzivu u gornjem toku reke Drine i da pruži podršku nastupanju 5.armije.
Isturene jedinice Užičke vojske su prešle graničnu liniju još 8. avgusta, a zatim su posele položaje na liniji Vardište – Stolac – Orline – Metaljka a zapadno i položaje Vranovina, Paštan brod, Vihor odera.
U to vreme je 5. kadrovski puk iz Limskog odreda poseo Bujak u neposrednoj blizini ušća Lima.
Šesta armija je prešla u napad 15.avgusta i posle dvodnevnih borbi potisnute su crnogorske i srpske jedinice koji su ranije prešli granicu.
U naredena četiri dana srpske i austro-ugarske jedinice su vodile teške borbe. Šesnaesti korpus je 19. avgusta glavninom izbio na Lim kod Rudog, a pomoćnim snagama ušao u Pljevlja. Kada je izvešten da su delovi ovog korpusa prešli na desnu obalu Ustibarske reke, a uočavajući nadmoćnost snaga koje napadaju Rudo, komandant Limskog odreda je predveče toga dana odlučio da svoje delove iz rejona Rudog postupno povuče ka Priboju i karauli Crni vrh.
Po prelasku Lima, glavnina 16. korpusa je nastupala delom snaga uz reku, a delom preko Sokolovića ka Vardi. Limski odred se pod borbom povlačio ka Cigli i Crnom vrhu, na pravcu Priboj – Čajetina.
Glavna bitka se povela na Bijelog glavi u blizini karaule Cigla gde je odbranom komandovao major Vasilije Luković. Bolje opremljene i brojnije jedinice 16.korpusa su 22.avgusta uspele daposle žestokih borbi predveče toga dana potisnuo Limski odred na položaje Lisa – Tornik. U ovom boju je poginuo i major Vasilije Luković.
No, slom 5.armije je zaustavio dalje nastupanje trupa 6.armije, koja je 23.avgusta prešla u povlačenje na levu obalu Drine.
Vrhovna komanda je naredila Užičkoj vojsci da preće u ofanzivu i povrati granični front čim joj stigne 2. prekobrojni puk III poziva, koji joj je iz Niša upućen šao pojačanje.
Izvršavajući ovaj zadatak, Užička vojska je do kraja avgusta ponovo zauzela istaknute položaje prema Drini, pošto je savladala slabiji otpor zaštitničkih delova neprijatelja.
U toku svih ovih borbi imala je 1.327 ljudi izbačenih iz stroja i to: poginulih 206 (4 oficira i 202 vojnika), 901 ranjenih (15 oficira i 886 vojnika) i 220 nestalih.
