U utorak, 6.decembra u Biblioteci Ljubiša R Đenić je održano predavanje o održivoj upotrebi biomase u funkciji poboljšanja kvaliteta života lokalne zajednice. Predavanju su prisustvovali učenici i članovi eko odbora OŠ Dimitrije Tucović, kao i predstavnici javnih preduzeća sa teritorije opštine Čajetina.
Predavanje je organizovano u saradnji sa RRA Zlatibor koja već više godina radi na promociji održive upotrebe bioenergije u Zlatiborskoj oblasti.
Prisutnima se na početku obratio menadžer projekta Miloš Radojević koji je ukratko opisao ovaj projekat i njegove ciljeve.
O biomasi i njenoj upotrebi je govorio Slobodan Jerotić. On je istakao da je trenutno trend u svetu da se grade manji sistemi daljinskog grejanja koji kao pogonsko gorivo koriste biomasu. Većina ovakvih sistema danas ima dvostruku primenu tj. u zimskom periodu se koriste kao sistemi za grejanje dok u letnjem periodu se koriste u nekim sezonskim privrednim granama ili se uključuju u elektro-energetski sistem i koriste se za proizvodnju električne energije.
Na predavanju se govorilo i o zakonskim okvirima za primenu obnovljivih izvora energije kao i na sprovođenje mera energetske efikasnosti. Kako bi se prisutnima približila tematika izložen je primer projekta upotrebe biomase u sistemu daljinskog grejanja Bajine Bašte. Zatim se govorilo i o primeni zelenih tehnologija za proizvodnju energije iz drvne biomase na primeru sela Kostojevići kao modela energetski nezavisne zajednice.
A potom je izložena tehno-ekonomska analiza troškova zamene goriva u OŠ Dimitrije Tucović u Čajetini, kao i modeli finansiranja projekata održive upotrebe biomase. Na kraju je Đorđe Marić govorio o ulozi privatnih šumovlasnika u lancu snabdevanja biomasom.
Ovom prilikom se govorilo i o energetskim pasošima koje sve nove zgrade moraju da imaju, kao i o proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora energije. Predavači su podsetili da prema potpisanim sporazumima Srbija do 2020.godine mora da poveća proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora sa trenutnih 21% na oko 27% i da sve opštine sa više od 20.000 stanovnika imaju obavezu da dobiju energetske menadžere koji će prikupljati sve podatke o troškovima zagrevanja i efikasnosti postojeće infrastrukture.
Članove eko – odbora je zanimalo kako će se korišćenje biomase odraziti na šumski fond Srbije i da li će to imati negativne posledice po šume. Predavači su izneli podatak da trenutno Srbija ima dovoljno šuma ali da je njen kvalitet i starost uskoro neće odgovarati potrebama. Slobodan Jerotić je po ovom pitanju izneo podatke da se trenutno u Srbiji proizvodi oko 200.000 tona biomase za grejanje i da se od te količine u Srbiji iskoristi oko 70.000 tona dok se ostatak izvozi.
Što se tiče sistema za grejanje OŠ Dimitrije Tucović u Čajetini rečeno je da ovaj sistem koristi drva i ugalj koji su trenutno jeftini ali da ceo sistem nema veliku iskorišćenost. No, kako se radi o relativno malom sistemu koji u toku grejne sezone potroši fosilnih goriva u vrednosti od 5.800 do 6.500 evra nije ekonomski isplativa izmena u kraćem periodu. U ovom segmentu se govorilo o mogućnostima da se u zamenu kotla uključi lokalna zajednica jer bi na taj način bilo korišćeno ekološki prihvatljivo gorivo uz upotrebu tehnologija koje bi povećale toplotnu iskorišćenost sa trenutnih 50% na oko 90%.
