05.11.2012.godine, Zlatibor
Dan klimatskih promena će biti obeležen 7.novembra 2012.godine u Dvorani KSC Čajetina. Organizatori su pripremili bogat program, koji će početi predavanjem mr. Zorice Milosavljević na temu “Klimatske promene”. Zatim će članovi ekološke sekcije OŠ “Dimitrije Tucović” iz Čajetine odigrati predstavu “Budimo prijatelji Ozona”. Posetioci će zatim moći da pogledaju ekološki film “Era glupih” i za kraj je pripremljena izložba likovnih radova učenika OŠ Milivoje Borović iz Mačkata.
Film “Era glupih” (The Age of Stupid) je igrani film koji je režirala Freni Armstrong (Franny Armstrong). Glavnu ulogu igra oskarom nominovani Pete Postlethwaite (“In The Name of the Father”). On glumi čoveka koji živi sam u opustošenom i razorenom svetu u 2055. godini, gledajući u elektronske arhive koje iz 2007. i neprestano pita sebe: – Zašto nismo sprečili klimatske promene kada smo imali šansu?
Pogledajte trejler
Klimatske promene postoje koliko i sama planeta Zemlja, no u poslednjih 30 godina dramatično je promenjen odnos čoveka prema klimi i klimatskim promenama. Prvi ozbiljan uzročnik promene klime je primećen 80tih godina prošlog veka, a postao je poznat pod imenom “Ozonska rupa”. U gornjim slojevima atmosfere je primećeno smanjivanje ozonskog sloja u stratosferi ( visina 12-50 km). Ozonska rupa je posledica fizičko-hemijskih procesa, u kojima atomi hlora i broma iz freona i halona razgrađuju molekule ozona. Najveća ozonska rupa zabeležena je 17. oktobra 2006. godine iznad Antarktika i bila je velika 27,4 kvadratna kilometra, a nastala je kao kumulativna posledica ispuštanja freona od pre 15 do 20 godina.
Pored “Ozonske rupe” dosta se govori i o “globalnom zagrevanju”. Ovaj termin označava povećanje prosečne temperature zemljine atmosfere i okeana u 20. veku. Ova pojava je objašnjavana raznim teorijama, ali najveći broj naučnika veruje da je ona posledica velike emisije ugljen-dioksida i metana, koji nastaju u industrijskoj proizvodnji. Prema ovoj teoriji povećana koncentracija pomenutih gasova dovodi do takozvanog efekta staklene bašte u atmosferi. Globalno zagrevanje ima za posledicu i sporije obnavljanje ozona i time zatvaranje ozonske rupe.
Pitanje zaštite ozonskog omotača sve više se posmatra kroz prizmu smanjenja uticaja na klimu, tako da se, kao alternativne tehnologije biraju one koje doprinose rešavanju ekoloških problema.
Ove tehnologije su napredne i poželjne sa aspekta zaštite životne sredine, očuvanja ozonskog omotača i energetske efikasnosti. Izborom alternativnih tehnologija, smanjuje se ili potpuno eliminiše potrošnja supstanci koje ošteđuju ozonski omotač, uz smanjenje nacionalnih energetskih troškova i pozitivne efekte na zaštitu klime. Najviše se promovišu instalacije koje rade na bazi alternativnih, prirodnih rashladnih sredstava kao što su amonijak, ugljen dioksid i ugljovodonici.
Do sada postignut uspeh u obnavljanju ozonskog omotača verovatno će vrlo brzo biti uzaludan, jer se ispuštanje štetnih gasova poput ugljenikovih oksida i metana iz industrijskih postrojenja ne smanjuje.
