03.04.2012.godine, Čajetina
Preuzeće “Zlatiborski eko agrar doo” je raspisalo konkurs za dodelu ovonova virtmberške i il de frans rase. Planirana je nabavka 200 ovnova (po 100 od svake rase) starosti do 6 meseci.
Zainteresovani poljoprivrednici bi trebalo da poseduju 10 odraslih grla ovaca, kao i 0,10 ha obradive površine po grlu u vlasništvu ili u zakupu, i objekte koji odgovaraju minimalnim tehničkim uslovima predviđenim za ove rase. Dobijena priplodna grla poljoprivrednik mora da osigura, zajedno sa postojećim stadom. Ostale informacije vezane za konkurs možete pročitati ovde.
Virtemberg ovca (Merinolandschaf) je nastala u Nemačkoj u Baden – Virtembergu i Bavarskoj gde je ova vrsta i najzastupljenija. Radi se o snažnoj krupnoj ovci, koja ima dosta mesa i vune. No, kako je cena vune poslednjih godina niska, većina ovaca je danas selektovana kako bi se povećala proizvodnja mesa.
Vuna je bele boje bez tamnih pega, dužine 7-8 cm, kovrdžava i finoće od 24-27 mikrometra. Godišnji prinos vune iznosi 6-8 kg kod ovnova, a 3,5-4,5 kg kod ovaca. Ulazi u priplod sa 12-18 meseci starosti. Procenat bližnjenja je oko 60% tj. na 100 jagnjenja oko 160 jagnjadi. Telesna masa jagnjadi pri jagnjenju je 3,5 – 4,5 kg u zavsnosti od broja. U zavisnosti od načina tova, jagnjad postiže dnevni prirast od 300g do 420g što znači da sa 90-100 dana dostižu telesnu masu od 30 – 40 kg. Randman mesa je 57%, a kvalitet odličan, bez intenzivnog mirisa. Prosečna telesna masa odraslih ovnova je 110-140 a jednogodišnjih ovnova 90 – 110 kg. Odrasle ovce postižu težinu od 70-90 kg a jednogodišnje dviske od 55-70kg.
Ova rasa ovaca je pogodna za gajenje kako u ravničarskim tako i u brdskim predelima na visini do 1400m. Veoma dobro podnosi ovdašnje klimatske uslove o čemu govori i masovnost ove rase u našim krajevima. Može se koristiti za oplemenjivanje autohtonih rasa kao i za gajenje u čistoj rasi. Kako nemački stručnjaci kažu, moderni Virtemberg ne zaostaje u proizvodnim karakteristikama u odnosu na tovne rase u šta smo i sami mogli da se uverimo.
Il de frans rasa ovaca je nastala u Francuskoj na ideju profesora veterine koji je početkom 19. veka ukrstio Rambuje merino rasu (odgajane uglavnom za vunsku proizvodnju), sa Dišlej Lester (Dishlez Liecester) grlima, mesnatom rasom, poreklom iz Engleske. U pedesetogodišnjem ukrštanju ova rase je dovedena do stabilnosti zahvaljujući iskustvenom načinu selekcije. Danas je ova rasa bazirana na programu rigorozne genetske selekcije kako bi se izašlo u susret odgajivačima i na kraju potrošačima. Ta selekcija se zasniva na tri nivoa (testiranje ovaca, i jednogodišnje jagnjadi, selekcija naslednog genetskog kvaliteta i progeni test) jedinstvena je u svetu među ostalim mesnatim rasama.
Rasni kvalitet je odredio njen izvoz te je ima širom sveta, zastupljena je u Južnoj Americi (Argentina, Brazil, Urugvaj), Severnoj Americi (Kanada, SAD), Afrika (Maroko, Alžir i JAR), NR Kina, Australija, Novi Zeland, kao i u celoj Evropi. Ranostasnost: 8 do 10 meseci sa najmanje 55 kg pri parenju, parenje svakih 7 – 8 meseci. Prirast: grla u starosti 30 do 70 (jedinci) dana jeste 352 grama. Adaptacija (prilagodljivost): zastupljena u preko 30 zemalja (intenzivno, ekstenzivno, kombinovano). Radman mesa: 55 do 60%. Plodnost: 150 do 200 % uz izraženu policikličnost vansezonsko parenje. Masa tela: muških grla od 130 do 150 izuzeci 202, ženskih 75 do 90, varijacija od 90 do 130. Vuna: muška grla 4 do 6 kg ženska 3 do 4 dužine do 10 cm Sortimenta AB (23-27 mikrona).
