Na taj zakonski predlog parlamentarci su uložili oko 170 amandmana, od koji je Vlada prihvatila 19.
Ministar građevinarstva Velimir Ilić na kraju današnje rasprave pozvao je sve poslanika da još jednom razmotre zakonska rešenja i da ih podrže, navodeći da su prihvaćeni svi amandmani koji su bili dobri.
Dobro će biti za sve da se zakon usvoji i da se stavi tačka na divlju gradnju.
Međutim, opozicija je iznela niz kritika na nova zakonska rešenja, a LDP zatražio da se zakon povuče iz skupštinske procedure, jer je, kako smatraju, toliko loš da mu nema pomoći.
Socijalisti su naglasili da konačno treba da se stavi tačka na bespravnu gradnju i da se donošenjem i Zakona o planiranju i izgradnji Srbija konačno uvede u legalne tokove i legalnu izgradnju.
Novi Zakon o legalizaciji objekata, koji predviđa da samo lokalne samouprave određuju cenu i popuste, potpuno je usklađen sa Ustavom i trajno će rešiti taj problem, ranije je rekao ministar Ilić.
Ustavni sud proglasio je neustavnim deo Zakona o planiranju i izgradnji koji se odnosi na legalizaciju, jer država ne može da određuje cenu legalizacije već je to u isključivoj nadležnosti loklanih samouprava, kao i zato što su zbog predviđenih popusta bili diskriminisani oni koji su platili skupu legalizaciju.
Novi zakon se odnosi na bespravne objekte izgrađene do 11. septembra 2009. godine za koje je zahtev za legalizaciju podnet do 11. marta 2010.
U tom roku su podneti zahtevi za legalizaciju oko 720.000 objekata, a prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u Srbiji ima ukupno oko 1,3 miliona objekata neupisanih u katastar.
Poslanici su u toku današnjeg dana razmotrili i predlog odluke da se poveća broj potpredsednika parlamenta sa pet na šest, kao i predloge za članove skupštinskih odbora i stalnih delegacija parlamenta.
Novim zakonskim rešenjima predviđeno je da lokalne samouprave same određuju cene i popuste za legalizaciju objekata, a kako je tokom skupštinske debate rekao ministar građevinarstva Velimir Ilić, zakon je potpuno usklađen sa Ustavom i trajno će rešiti taj problem.
Ustavni sud proglasio je neustavnim deo Zakona o planiranju i izgradnji koji se odnosi na legalizaciju, jer država ne može da određuje cenu legalizacije već je to u isključivoj nadležnosti lokalnih samouprava, kao i zato što su zbog predviđenih popusta bili diskriminisani oni koji su platili skupu legalizaju.
Dok stranke vladajuće koalicije najavljuju podršku, opozicija kritikuje predložena rešenja, pa tako LDP traži da se zakon povuče iz skupštinske procedure. Demokrate smatraju da su predložena rešenja neprecizna i kontradiktorna zbog čega neće biti primenjivana kao i da su neke odredbe i dalje neustavne.
Od 170 predloženih amandmana, vlada je prihvatila 19. Novi zakon se odnosi na bespravne objekte izgrađene do 11. septembra 2009. godine za koje je zahtev za legalizaciju podnet do 11. marta 2010. U tom roku su podneti zahtevi za legalizaciju oko 720.000 objekata, a prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u Srbiji ima ukupno oko 1,3 miliona objekata neupisanih u katastar.
Debata o legalizaciji ponovo je u Skupštini Srbije danas otvorila polemiku o odgovornosti za stanje u toj oblasti, a ministar građevinarstva Velimir Ilić rekao je da se stanje polako popravlja, da je ranije bilo još gore i da nema partije koja nije kod njega urgirala.
Demokrate se protive usvajanju novih zakonskih rešenja, jer smatraju da ona neće naići na punu primenu, a liberali ponavljaju da bi zakon trebalo da bude povučen iz skupštinske procedure, jer ne može da reši haos koji postoji u toj oblasti.
”Nema partije koja kod mene nije nešto urgirala da se da, da se uradi. Nemojte sada da počnem da vam nabrajam. Nema nijednog ministra koji nije nešto zvao, urgirao. Ne trpim te urgencije i nisam ih ni davao”, istakao je Ilić u Skupštini Srbije, odgovarajući na kritike opozicije.
Ukazujući na nedostatak kapaciteta inspekcijskih službi, Ilić je naveo da u Srbiji ima 700 gradilišta na objektima niskogradnje i da tehnički ne može da se proprati da li svaki ima dokumentaciju, jer 10 inspektora koliko je zakonski predvođeno za Srbiju, ne mogu da budu na 700 mesta.
“Ali, logično je da niko ne počne da gradi, kao što je to bilo pre tri godine da se gradi bez ijednog papira, da se raskopa pola sela i da se kaže videćemo kasnije šta će biti”, naveo je Ilić, govoreći o problemu da su u prošlosti počinjalo sa izgradnjom mnogih velikih projekata bez prethodno pribavljenih papira.
On je rekao da nastoji da zaustavi takvo ponašanje koliko god može i gde god stigne, ali da je otpor veliki.
Naprednjaci su takođe ukazali da postoji problem nedostatka dovoljnog broja inspektora i da su izazovi veliki, ali da se nelegalna gradnja mora zaustaviti.
I šef poslanika SNS Zoran Babić je rekao da se nelegalna gradnja mora zaustaviti pre nego što dođe do krova i stolarije, jer je tada, kako je rekao, kasno.
On je naglasio da neko mora preuzeti odgovornost za nelegalno izgrađene objekte.
Poslanici su uložili oko 170 amandmana, od kojih je vlada usvojila 19, među kojima i amandman DS da jedinice lokalne samouprave mogu da sklope ugovore s podnosiocima zahteva za legalizaciju kako bi se omogućilo da jedinice lokalne samouprave obezbede geodetsku i svu drugu potrebnu dokumentaciju za legalizaciju, a da podnosioci zahteva plate trošklove postupka.
Demokrate su predložile i amandman koji predviđa obavezu lokalne samouprave da u roku od 30 dana odgovore na zahteve za legalizaciju, koji je vlada prihvatila, dok je amandman kojim se traže oštriji uslovi za upis nelegalnih objekata odbijen.
LDP je ponovio da bi zakon trebalo povući iz skupštinske procedure, navodeći da će stvoriti nedoumice i da će posledice njegove primene trpeti građani Srbije.
“Meni ceo postupak donošenja ovog zakona više liči na narodnu izreku ‘Videla žaba da se konj potkiva, pa digla i ona nogu’. Vidi se kako se radi legalizacija u svetu, pa hajde i mi da donesemo neki zakon, pa ćemo možda da ga primenjujemo, a možda i nećemo”, rekla je poslanik LDP-a Judita Popović.
DSS smatra da zakon neće zaživeti, pre svega, zato što ni pogodnost da se legalizacija plati na 20 mesečnih rata neće omogućiti građanima da to i učine, jer je to preskupo, posebno imajući u vidu platežnu moć i standard građana.
Poslanik DSS-a Milica Vojić Marković rekla je da je za legalizaciju stana od 50 kvadrata potrebno platiti oko 5.500 evra što je podeljeno na 20 rata oko 280 evra mesečno, a što je preskupo i omogućiće samo onima koji imaju novca da legalizuju objekte.
