Овај текст је презет са станице http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Osigurano-svega-osam-odsto-obradivog-zemljista.sr.html Подаци који су изнети говоре доста о томе да пољопривредници нису довољно информисани о могућностима које им осигурање пружа. Вероватно проблеи плостоје и на релацији пољопривредници осигуравајуће куће код пријава штета...
Око два милиона људи живи од пољопривреде, има 450.000 регистрованих газдинстава, али се од ризика осигурава веома мали проценат
Процветала војвођанска поља, засејана уљаном репицом (Фото Танјуг)
Осигурање пољопривредних усева и животиња у Србији углавном користе професионални пољопривредни произвођачи и пољопривредне компаније. На жалост, огроман проценат малих пољопривредних произвођача, поготово оних који имају мању имовину, па тиме ињихов приход, иакозависе одћуди природе – једноставно избегавају осигурање својих поседа, рода, плода…
У Србији, где компјутеризација није баш тако на ниском нивоу,не постоји регистар осигураних пољопривредних газдинстава. Познато је да окодва милиона људи живи од пољопривреде и да има 450.000 регистрованих пољопривредних газдинстава, алипрема проценама, осигурава се од ризика веома малипроценат.
Подаци,које за специјализовани часопис „Свет осигурања” износи Данијела Недељковић, директор Дирекције за осигурање малих и средњих предузећа „Дунав осигурања” показују да се у Србији осигурава свега осам одсто свих обрадивих површина. Оптимистичне процене, пак, кажу да је тајпроценат од 10 до 11.Поређења ради, у Аустрији се осигурава чак 90 одсто пољопривредних газдинстава, док је у Француској овај број мањи и износи „свега” 77 процената.
– Разлози за овако мали проценат код нас могу се тражити с једне стране у необавештености пољопривредних произвођача о предностима које пружа осигурање, а са друге у слабо развијеној пољопривредној производњи коју због малих улагања и нискихприноса није исплативо осигуравати –истиче Недељковић.
Град је, објашњавају осигуравачи, углавном појава локалног карактера и најчешће утиче само на произвођача чији је усев оштећен. Мада и овде има изузетака. Пример је градоносно невреме које је прошле године захватило целу општину Ариље, где се гајизнатанпроценат од укупне производње малине у Србији. С друге стране, суша је појава која захвата читаве регионе и може довести до значајног пада приноса пољопривредних култура, па самим тиме и битно утиче на укупну производњу хране у наведеним регионима.
Климатски фактори показују да Србија има неповољан режим падавина. Од сто година, 17 је уравнотежено, 32 су са вишком, а чак 51 година са мањком падавина. Свака сушна година по неким проценама направи штету од 500 милиона евра. То је вредност директне штете због мањих приноса, која се касније увећава и до две милијарде ако се укључе„минуси” прерађивача.
–Трошкови осигурања изузетно су мали, практично на нивоу „растура” комбајна приликом вршидбе, а „штедња” због града, рецимо,може да доведе до губитка укупног рода,па тиме и укупног прихода. Ито је „математика” коју професионални пољопривредни произвођачи примењују свуда у свету, па и код нас –каже Сава Богичевић, директор Техничке дирекције за неживотна осигурања „Делта Ђенерали осигурања”.
Овај осигуравач је лане имао пријављених око 800 штета на усевима и плодовима. Према речима Богичевићапрошле године исплаћено јевише од 95 милиона динара на име штета, од тога само у Ариљу око 40 милиона, за штету која је настала за једну ноћ, и то у најгорем могућем тренутку –пар дана пред брање малине када је штета највећа.
Држава јеса 40 одстосубвенционисалапремије осигурања у 2011. години и то самоза регистрована газдинства, али суштина ствари није се битније променила, јер је у Србији тегодинезакључено свега 11.548 полиса осигурања усева и плодова са укупном премијом од 968,93 милиона динара. Склопљено је и 1.487 уговора о осигурању животиња са премијом од 269,2 милиона динара.
Када је реч о штетама, у 2011. пријављено је укупно 4.244 штете на усевима, од којих је одбијено 1.179. На име преосталих штета обрачунато је укупно 673,4 милиона динара. За осигуране животињепријављено је 3.131 штета.Одбачене су 472, а наиме признатих штета обрачунато је укупно 167,14 милиона динара.
—————————————————————————–
Примери о којима треба размислити
Са приносом од четири тоне по хектару кукуруза и ценом од 20 динара по килограму долази се до суме, кажу осигуравачи, од 80.000 динара. Премија у овом случају износи око 1.700 динара и њена висина варира у зависности од места где се осигурана парцела налази. За краву од три године, која вреди 100.000 динара, у зависности од услова држања, смештаја и начина производње, услова исхране, боравишног терена, здравствене заштите и процене ветеринара компаније, премија може бити од 4.500 до 9.000 динара.
С. К.
објављено: 13.05.2012.
