Juče je potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić rekao je da će izmene i dopune Zakona o turizmu doprineti suzbijanju sive ekonomije u toj oblasti i boljoj zaštiti putnika.
Obrazlažući Zakon o izmenama i dopunama Zakona o turizmu u parlamentu, Ljajić je rekao da nova rešenja predviđaju decentralizaciju nadležnosti inspekcijskog nadzora na jedinice lokalne samouprave i da je predviđeno da inspekcije mogu ubuduće da kontrolišu rad u privatnom sektoru, ispunjenost minimalnih tehničkih uslova u privatnom sektoru i seoskim domaćinstiva, kao i naplatu boravišne takse.
Takođe, izmene predviđaju i uvođenje prekršajnog naloga za fizička i pravna lica.
“Računamo da ćemo time ubrzati efikasniju i bolju naplatu kazni i rasterećenje prekršajnih sudova”, rekao je ministar turizma.
Govoreći o zaštiti putnika, Ljajić je podsetio da je država često bila nemoćna da zaštiti prevarene putnike, jer su i nakon pokretanja postupka za oduzimanje licence, po zakonu agencije nastavljale da rade do završetka upravnog postupka.
“Sada ispravljamo tu nelogičnost i inspekcija će imati veću nadležnost, moći će da izrekne novčane kazne i da pokrene postupak za oduzimanje licence”, rekao je Ljajić i dodao da će ubuduće agencija izdavati potvrdu o putovanju, koja će sadržati garanciju, kao i objašnjenje o aktiviranju tih garancija.
Takođe, izmenama je predviđeno da organizatori putovanja imaju bankarsku garanciju ili polisu, kako bi dobili licencu za rad, kao i da osiguraju svako pojedinačno putovanje, kako bi se tim osiguranjem isplatili putnici ukoliko eventualno dođe do prevare.
On je naveo da će ubuduće biti precizirani jasni uslovi pod kojim sindikalne organizacije, ferijalni savezi, planinske organizacije mogu da organizuju turistička putovanja.
“Ta putovanja moraće da budu deo godišnjeg plana svih udruženja, koja neće moći da se reklamiraju već će udruženja moći samo da obaveštavaju članove, što znači da je isključena komercijalizacija”, objasnio je Ljajić.
Ministar je naveo i da će zakonom biti predviđena podsticajna sredstva za organizovana turistička putiovanja, “u cilju privlačenja domaćeg i inostranog turističkog prometa”, uz napomenu da će visina podsticaja zavisiti od srestava koja budu na raspolaganju.
Izmene predviđaju i jasne kriterijume za izbor direktora turističkih organizacija na svim nivoima.
“Definisaćemo i jasne uslove za formiranje turističkih organizacija. Trenutno ih imamo oko 120 i to je dosta neefikasan sistem, a cilj nam je da pospešimo udruživanje lokalnih turističkih organizacija u regionalne turističke organizacije sa krajnjim ciljem da to preraste u destinacijsku menadžemnt organizaciju kako bi se bolje upravljalo određenom destinacijom”, rekao je potpredsednik Vlade.
On je naveo primer Kopaonika koji kao jedna od najvažnijih destinacija nema svoju turističku organizaciju.
Ministar je ocenio i da dosadašnje izmene tog zakona, donetog 2009. godine, nisu doprinele smanjenju sive ekonomije u oblasti turizma, kao i da nisu bile usklađene sa drugim pripisima i direktivama EU.
Govoreći o Sporazumu vlada Srbije i Makedonije o saradnji u oblasti turizma, Ljaljić je rekao da se radi o sporazumu koji Srbija ima sa skoro svim zemljama regiona.
“Cilj je da pokušamo da udružimo turističke kapacitete radi formiranja zajedničkog turističkog proizovoda i zajedničkom privlačenju više stranih turista”, rekao je Ljajić uz napomenu da je Makedonija za Srbiju važna i kao zemlja iz koje dolazi sve više tuista.
Ljajić je, obrazlažući predlog Sporazuma o ekonomskoj saradnji Srbije i Makedonije rekao da je reč o istoventnom teksu koje je Srbija imala sa Makedonojom 2009. i koji je prestao da važi 2013, a da je novo u predloženom sporazumu što sada taj dokumetn ima klauzulu o automatskom produžavanju.
“Sporazum o ekonomskoj saradnji je važan, jer je Makedonija za Srbiju važna kao ekonomski partner”, rekao je Ljajić i precizirao da je prošlogodišnja razmena bila 664 miliona evra, da je Makedonija sedmo izvozno tržište za srpsku privredu, dok je Srbija Makedoniji četvrti spoljnotrgovinski partner.
Obrazlažući amandmane na Statut Svetske turističke organizacije, Ljajić je rekao da je Srbija od devet amandama ratofikovala šest i da će kad potvrdi preostala tri, uz Holandiju, Litvaniju i Španiju, biti jedina zemlja koja je ratifikovala sve amandmane.
