Kako je ovih dana najavljeno 10.januara će Predsedništvo Srpske napredne stranke raspravljati pitanje vanrednih parlamentarnih izbora. Imajući u vidu da SNS ima 104 poslanika i da vladajuća koalicija ima stabilnu većinu od preko 160 poslanika nema potrebe za parlamentarnim izborima.
Očigledno je da vladajuća većina teško podnosi bilo kakvu kritiku i da stoga na izborima treba promeniti sastav Narodne skupštine. Kada se zna da su koalicije SDS-LDP-LSV i Dveri-DSS ušle u parlament sa par hiljada glasova preko cenzusa, jasno je da bi mogla da se ponovi 2014.godina kada su ove stranke za par hiljada glasova ostale ispod cenzusa. Prilika za parlamentarne izbore su redovni izbori za Skupštinu grada Beograda koji bi trebali da se održe u martu ove godine.
Ono što predstavlja problem vladajućoj koaliciji u Beogradu su rezultati prethodnih izbora. Aleksandar Vučić je u aprilu 2017.godine dobio 403.019 glasova (44.03%) dok su SNS i SPS u aprilu 2016.godine osvojili 429.445 (51.14%) glasova što je gubitak od preko 26.000 glasova za godinu dana, a ako se pogledaju parlamentarni izbori iz 2014.godine pad je još veći jer su tada partije vladajuće koalicije osvojile 463.978 glasova. Pored ovoga treba u obzir uzeti da su te 2014.godine na beogradskim izborima stranke vladajuće koalicije je osvojile oko 429.000 glasova što je za oko 35.000 glasova manje nego na parlamentarnim izborima.
Opozicija s druge strane može biti zadovoljna sa rezultatima predsedničkih izbora. Saša Janković je imao 220.585 glasova (20.10%) Luka Maksimović – Beli 115.730 (12.64%), Vuk Jeremić 57.993 (6,34), Vojislav Šešelj 39.272 (4,29%), Boško Obradović 20.878 (2,28%), Aleksandar Popović 16.186 (1,77%), Saša Radulović 14.129 (1,54%), Milan Stamatović 8.292 (0,91%), Nenad Čanak 2.879 (0.31%) i Miroslav Parović 2.776 (0.30%).
Ako bi se ovi glasovi pretvorili u odborničke mandate za grad Beograd lista Aleksandra Vučića bi osvojila 56 mandata, Janković 30 mandata, Luka Maksimović – Beli Preletačević 16 i Vuk Jeremić 8 mandata. Kada se ovo uporedi sa podacima iz 2014.godine kada su održani prošli izbori za Grad Beograd jasno je da podrška vladajućoj koaliciji opada jer je tada lista SNSa osvojila 63 mandata, a koalicija okupljena oko SPSa 16 mandata, Demokratska stranka je osvojila 22 mandata a DSS 9 mandata. Ovaj podatak govori da bi vladajuća koalicija za tri godine vlasti u Beogradu sa 79 mandata pala na 56.
Podaci mogu biti još porazniji po vlast ukoliko se opozicija dogovori o ukrupnjavanju i zajedničkom nastupu. Ono što je u ovom trenutku izvesno je da će Narodna stranka Vuka Jeremića i Pokret Slobodnih građana Saše Jankovića podržati kandidaturu Dragana Đilasa i da će Dveri i Zdrava Srbija verovatno nastupiti zajedno imajući u vidu dosadašnju saradnju. Ako se glasovi koje su Jeremić i Janković dobili na predsedničkim izborima saberu ova koalicija bi imala 36 mandata u skupštini Beograda, a s druge strane ako se glasovi Dveri, Zdrave Srbije i DSSa saberu ova koalicija bi mogla da ima 6 mandata u gradskoj skupštini, što bi broj mandata SNSa-SPSa smanjilo na 53.
U ovom trenutku postoje tri nepoznanice: prvo, kako će vladajuća koalicija (SNS – SPS) nastupiti na gradskim izborima zajednički ili u dve kolone (ukoliko nastupe razdvojeno postoji mogućnost da SPS nastupi zajedno sa JS i sa SRS); drugo, koliki će uticaj imati raskol između Demokrata i Saše Jankovića; treće, šta će odlučiti glasači Luke Maksimovića i četvrto kolika je podrška na koju može da računa Aleksandar Šapić, predsednik opštine Novi Beograd.
Vlast ima dve opcije, da se ide samo na beogradske izbore, ili da se pored beogradskih organizuju i parlamentarni izbori. Ako se organizuju samo izbori u Beogradu, SNS može maksimalno da mobiliše sve stranačke resurse ali je jasno da je i jezgro opozicije u Beogradu tako da su svi ishodi mogući. Ako se organizuju i parlamentarni izbori, opozicija će biti u teškoj situaciji, kako logistički tako i ideološki.
S druge strane, ukoliko se raspisuju i lokalni i parlamentarni izbori opozicija ima nekoliko mogućnosti: prvo, da svako za sebe nastupi i na lokalnim i parlamentarnim izborima što sigurno donosi pobedu vladajućoj koaliciji; drugo, da učestvuje na beogradskim izborima i da bojkotuje parlamentarne izbore: treće, da se formira velika koalicija koja bi bila ista i za lokalne i za parlamentarne izbore; i četvrto, postoji mogućnost da u Beogradu opozicija podrži građane okupljene oko Pokreta “Ne davimo Beograd” a da se na parlamentarne izbore ide prema ideološkim opredeljenjima.
Parlamentarni izbori najviše idu na ruku novoformiranim političkim subjektima kao što su Pokret slobodnih građana Saše Jankovića, Narodna stranka Vuka Jeremića i Zdrava Srbija Milana Stamatovića koji bi po prvi put proverili svoju snagu. Imajući u vidu iskustvo iz 2016.godine postavlja se pitanje da li će se rizik SNSu isplatiti, jer na granici cenzusa su skoro sve stranke opozicije. Ovo znači da SNS može imati do 40 poslanika više ako tri opozicione liste budu ispod cenzusa, ali ako pored DSa, SDSa, Dosta je bilo, Dveri i DSS i SRSa cenzus pređu Pokret Slobodnih građana, Narodna stranka i Zdrava Srbija jasno je da će broj poslanika SNSa biti manji.
