Građani Srbije će u nedelju na vanrednim parlamentarnim izborima glasati za novi sastav Skupštine Srbije. Beograđani i građani u još nekoliko opština imati još jedan izborni listić na kojem će glasati za stranke koje učestvuju na vanrednim lokalnim izborima.
Što se tiče parlamentarnih izbora, građani će birati između 19 podnetih izbornih lista.
U petak, subotu i nedelju do 20 časova kada se zatvaraju biračka mesta zabranjena je izborna propaganda, održavanje javnih skupova i objavljivanje procene izbornih rezultata. Na sam dan glasanja, u nedelju od sedam do 20 sati, dozvoljeno je objavljivanje izveštaja o tome gde su kandidati glasali, ali ne i njihovih izjava. Tokom izborne tišine dozvoljeno je emitovanje informacija o izlaznosti građana i spotova nadležnih republičkih organa i nevladinih organizacija u kojima se građani upućuju u koje vreme i na koji način mogu da glasaju.
Dok je na snazi izborna tišina, na biračkom mestu i na 50 metara od biračkog mesta zabranjeno je isticanje simbola političkih stranaka i drugog propagandnog materijala. Ako se ta odredba ne poštuje, birački odbor se, po zakonu, raspušta, a glasanje ponavlja. Na vanrednim parlamentarnim izborima građani Srbije biraju 250 poslanika za sastav novog parlamenta.
Pravo glasa imaju ukupno 6.767.324 građanina. Na izborima će biti ukupno 8.262 biračka mesta na teritoriji Vojvodine, centralne Srbije, kao i u zatvorima, na Kosovu 90, a u 20 stranih država 35 biračkih mesta. Na teritoriji opštine Čajetina više od 12.700 građana će glasati na 30 izbornih mesta. Na biračkim mestima u Austriji, Belgiji, BiH, Italiji, Libiji, Makedoniji, Norveškoj, Rusiji, Nemačkoj, Sloveniji, Turskoj, UAE, Francuskoj, Holandiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Češkoj i Švajcarskoj glasaće se 16. marta od 7 do 20 časova. Na biračkim mestima u Velikoj Britaniji i SAD glasaće se 15. marta od 7 do 20 sati po lokalnom vremenu.
Svaki birač glasa lično, tajno i samo jednom, na overenim glasačkim listićima. Glasački listići za parlamentarne izbore biće svetlo plave boje. Birač može da glasa samo za jednu izbornu listu. Glasa se zaokruživanjem rednog broja ispred naziva izborne liste. Biračima koji su se zatekli na biračkom mestu u trenutku njegovog zatvaranja biće omogućeno da glasaju.
RIK konačne rezultate parlamentarnih izbora treba da objavi u roku od 96 sati od zatvaranja biračkih mesta, a do objavljivanja konačnih rezultata RIK će objavljivati privremene rezultate. RIK treba da utvrdi rezultate izbora i objavi ih u “Službenom glasniku” najkasnije 20. marta u 20.00. RIK poslaničke mandate raspodeljuje primenom sistema najvećeg količnika, tako što se ukupan broj glasova koji je dobila svaka pojedina izborna lista podeli brojevima od jedan do zaključno sa brojem 250. Dobijeni količnici razvrstavaju se po veličini, a u obzir se uzima 250 najvećih količnika. Svaka izborna lista dobija onoliko mandata koliko tih količnika na nju otpada. Za manjinske izborne liste ne važi cenzus od pet odsto glasova od ukupnog broja birača izašlih na izbore. Nakon što bude utvrdjen konačni odziv birača, taj broj deli se sa 250, koliko ima mesta u parlamentu, da bi se dobio broj glasova koji je potreban za osvajanje jednog poslaničkog mandata.
Pri prosečnom odzivu (oko četiri miliona), za jedno poslaničko mesto potrebno je izmedju 14.000 i 16.000 glasova, što znači da će u parlament ući one stranke nacionalnih manjina koje budu osvojile najmanje toliko glasova. Najkasnije u roku od 10 dana od dana objavljivanja ukupnih rezultata izbora, RIK će sve dobijene mandate sa izborne liste dodeliti kandidatima po redosledu na izbornoj listi, počev od prvog kandidata sa liste. Skupština treba da bude konstituisana u roku od 30 dana od dana proglašenja konačnih rezultata izbora.
