Juče je na portalu kurir.rs objavljen tekst “ NEPOTIZAM U ČAJETINI: Predsednik opštine sestri i zetu ubacio u džep 40.000 evra“. U tekstu se Stamatović proziva da je zapošljavao svoju rodbinu u javnom sektoru i da je od zeta kupio parcelu za proširenje groblja u Čajetini i da je sestri dodelio lokal na autobuskoj stanici na Zlatiboru.
Ovim povodom smo kontaktirali Miša Lazarevića kako bi prokomentarisao tekst u Kuriru. U pismenoj izjavi Mišo Lazarević kaže da je novinarka Kurira veći broj činjenica interpretirala na način kojim su povređeni dostojanstvo i ugled porodice Lazarević i da će zahtevati od Kurira da se objavi demanti.
“Poštovani,
u članku “NEPOTIZAM U ČAJETINI: Predsednik opštine sestri i zetu ubacio u džep 40.000 evra” koji je objavljen na internet stranici Kurir.rs 14.avgusta 2015.godine veći broj činjenica je interpretiran na način kojim su povređeni moje dostojanstvo i ugled.
Na 38.sednici Skupštine opštine Čajetina koja je održana 29.juna odbornici su usvojili pod rednim brojem 10 odluku da se groblje u Čajetini proširi kupovinom parcele koja je u mom vlasništvu. Sednici su prisustvovali odbornici DSS-SNP, DS, SNS, SPS i GG “Zlatiborski pogled”. Pozitivno se o predlogu opštinskog veća izjasnilo 20 odbornika.
Nijedan od odbornika nije javno istupio protiv ovog predloga, a ponovo naglašavam da je tu bilo i odbornika opozicionog SNS, tako da imam pravo da verujem da je interes građana i lokalne samouprave Čajetina u ovom slučaju bio potpuno zaštićen.
Tek pošto je Skupština opštine Čajetina usvojila ovu odluku sklopljen je Ugovor između opštine Čajetina i mene.
Ovom prilikom ću citirati tri ključna elementa obrazloženja odluke kojim je Skupština opštine Čajetina ovlastila predsednika opštine Čajetina, Milana Stamatovića da sklopi predmetni ugovor:
1) Kako je postojeći prostor na kome je groblje popunjen i postoji opravdana potreba da se prostor za sahranjivanje proširi i na ovu označenu kat.parecelu (1240/2) neophodno je da je opština za te svrhe pribavi u javnu svojinu, saglasano važećim propisima.
2) Opštinsko pravobranilaštvo je pokrenulo postupak pribavljanja ove kat.parcele (1240/2).
3) Poreska uprava je napravila procenu tržišne vrednosti na konkretnoj lokaciji, uz angažovanje sudskog veštaka građevinske struke, Zorana Živanovića. Na osnovu njegovog mišljenja je cena određena na 2.380 dinara po metru kvadratnom (ukupno 4.990.860,00 dinara).
Što se tiče navoda da je predmetna parcela strma i pod šumom i kao takva nepodesna za groblje jasno pokazuje da autorka teksta nema predstavu gde se nalazi groblje u Čajetini. Postojeće groblje se u potpunosti nalazi na istoj padini kao i predmetna parcela, a obe su iznad magistralnog puta Užice – Zlatibor.
U tekstu se tvrdi da su postojale bolje parcele na koje bi groblje moglo da se proširi. Ako se pogleda katastarski premer uz postojeće groblje postoje samo dve parcele. To su parcele Džambić Milosava (1240/1) od 16.002 metra kvadratna i parcela (1241/1) Džambić Dobrosava koja ima površinu od 23.033 metara kvadratnih. Vlasnici ovih parcela su moj ujak i moj deda, a predmetnu parcelu je moja majka nasledila od oca a po njenoj smrti ja. Da li su te parcele podesnije za groblje, odgovor će morati da da stručnjak građevinske struke. Ja po tom pitanju nisam dovoljno stručan da bih komentarisao. Voleo bih da stručno mišljenje potpisano imenom i prezimenom, a da se ne licitira ovako odokativno – “meštani Čajetine smatraju da je bilo boljih parcela za kupovinu”. Na ovu temu moram da kažem i da ovo nije prvi put da Opština kupuje zemlju od moje porodice za proširenje groblja. Od moje pokojne majke Opština je pre trideset godina kupila kat.parcelu 1240/3 za gradnju Kapele, a u to vreme Milan Stamatović nije bio na vlasti. Da li se i tada radilo o nepotizmu ostavljam čitaocima da sami prosude.
U drugom delu teksta je pomenuto da moja supruga Milanka Lazarević ima pekaru u objektu koji je od opštine Čajetina dobila još 2011.godine. Ovde moram da ispravim autorku, moja supruga je učestvovala na licitaciji za privremene objekte na autobuskoj stanici još 2004.godine. Ona je tada na javnoj licitaciji ponudila mesečnu zakupninu od 15.800 dinara za montažnu kućicu površine 23 metara kvadratna.
Tačno je da se zakup od tada produžava, ali je to slučaj i sa svim ostalim zakupcima privremenih objekata na Zlatiboru tako da se tu ne radi ni o kakvoj privilegiji.
Što se tiče teze da je zakupnina smanjena, verovatno je autorka mislila na odluku o utvrđivanju početnog iznosa zakupnine i garantnog iznosa za 2015.godinu kojom je svim novim zakupcima početni iznos utvrđen na 1.000 dinara po metru kvadratnom. Na moju žalost ova odluka se NE odnosi na moju pekaru, tako da ja i dalje plaćam zakupninu od 27.434 dinara. U 2014.godini za predmetni montažni objekat je plaćena zakupnina od 329.208 dinara.
Moram da kažem i da je imajući u vidu da je Čajetina mala opština sa oko 16.000 stanovnika gde je svako je svakome bliži ili dalji rod bilo bi neobično da baš niko od članova familije Stamatović nije zaposlen u javnom sektoru. Umesto da mediji podrže sve ljude koji su ostali na svojim seoskim imanjima, u malim sredinama u vreme kada to nije popularno, u vreme kada žive samo veliki gradovi, Kurir proziva nedužne ljude koji NISU Milanova familija, a nakon studija su se vratili u svoje mesto i svojim znanjem i idejama pomažu razvoj Čajetine, što je u današnja vremena retkost.
Meni je jasno da je porodica Lazarević, kolateralna šteta, jer je cilj ovog članka je da se oblati moj šurak, Milan Stamatović. Da su novinari Kurira želeli da budu profesionalni mogli su da kontaktiraju i moju porodicu kako bi i mi mogli da damo naš odgovor, ali nisu, i to im služi na čast.
Ovom prilikom pozivam sve državne organe da utvrde da li je u postupanjima opštine Čajetina prema mojoj porodici i meni bilo bilo kakve protekcije zbog rodbinskih veza sa predsednikom opštine Čajetina, Milanom Stamatovićem.”
Mišo Lazarević
