Danas je Narodna skupština Republike Srbije usvojila zakon o legalizaciji kojim bi trebalo da se reši problem velikog broja nelegalnih objakata koji su izgrađeni u Srbiji. Procene o broju nelegalnih objekata variraju a Bojana Božanić poslanica DSSa je u raspravi istakla da je za oko 700.000 objekata podnet zahtev za legalizaciju, a da postoji još veliki broj za koji nije podnet zahtev za legalizaciju.
Zakon je poslednjeg dana rasprave doživeo i dve vrlo bitne izmene SPS je podneo dva amandmana kojim je regulisan status objekata koji su izgrađeni posle 11.septembra 2009.godine. Novo rešenje podrazumeva da će zahtev za legalizaciju moći da podnese vlasnik koji je objekat izgradio bez dozvole do dana stupanja na snagu novog zakona, kao i da će oni koji su gradili bez dozvole od septembra 2009. moći da podnesu zahtev za legalizaciju u roku od 90 dana od stupanja na snagu zakona.
Legalizacija neće biti moguća za objekte izgrađene bez dozvole na zemljištu nepovoljnom za građenje kao što su klizišta i močvarno tlo, ako su ti objekti izgrađeni od materijala koji ne obezbeđuje njihovu trajnost i sigurnost ili su na površinama javne namene. Kako je predviđeno, neće moći da se legalizuju objekti izgrađeni bez dozvole u zoni prirodnog ili kulturnog dobra. Upotrebnu dozvolu izdavaće ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. Zahtev za legalizaciju treba da sadrži geodetski snimak i projekat objekta, dokaz o pravu korišćenja svojine, odnosno zakupa na građevinskom zemljištu i dokaz o uređivanju odnosa u pogledu plaćanja naknade za uređenje građevinskog zemljišta. Jednica lokalne samouprave propisuje merila za obračun visine naknade za uređivanje građevinskog zemljišta koju vlasnik objekta izgrađenog bez dozvole plaća odjednom ili na jednake mesečne rate, na period koji ne može biti duži od 20 godina. Jedinice lokalne samouprave imaju rok od 30 dana da odgovore na zahteve za legalizaciju. Kazne za kršenje zakona kreću se od 100.000 do tri miliona dinara. Procenjuje se da u Srbiji ima 1,3 miliona nelegalno izgrađenih objekata. Za Zakon o legalizaciji glasala su 123 poslanika, a protiv su bila 24.
Što se tiče same rasprave narodni poslanici iz opštine Čajetina su tokom oktobra bili izuzetno aktivni.
Slobodan Jeremić, narodni poslanik PUPSa je 1.oktobra kada je ovaj zakon razmatran u načelu između ostalog u svom izlaganju rekao i sledeće: “Gospodine ministre, potrebno je preduzeti određene mere da se Zakon o legalizaciji, kao i Zakon o pravu upisa svojine, sprovede do kraja, pošto su ovo uglavnom jednokratni zakoni i ograničeni su vremenski. I jedan i drugi zakon rešavaju jedan bitan problem koji se nagomilao i decenijski je u ovoj državi. Pojedini lokalni moćnici na svaki način pokušavaju da izbegnu primenu ovakvih zakona. Kada smo usvojili Zakon o pravu upisa, sedam dana u jednom dnevnom listu izlazi da je takav zakon dekadentan, a iznosi ga još uvek aktuelni predsednik opštine Čajetina. U jučerašnjim novinama, jednim dnevnim novinama, da je govorim koje su, izašao je natpis „Uhapsite Velju Ilića zato što predlaže zakon“. Ovo je jedan vrlo interesantan i neviđen do sada. Ja imam 64 godine, nisam nigde pročitao da hapse negde nekoga, ni u jednopartijskim sistemima, a kamoli u višepartijskim sistemima kao što je naš i pogotovu sada kada smo na pragu početka pregovora sa EU.
Ovakvim lokalnim moćnicima se jedanput mora stati na rep i mora se znati je li starija država ili su stariji pašaluci po ovoj Srbiji. Ova država nije ni velika, nije toliko ni bogata, nije ni siromašna da bi mogla da dozvoli građevinskoj mafiji da se razmahne i da radi šta god hoće. Ne mogu se graditi objekti nigde u Srbiji bez vlasti, pogotovu bez lokalne vlasti. Ne postoji mogućnost da neko gradi. Sada trenutno na Zlatiboru, ovog momenta, gradi se pet nelegalnih objekata, evo, sada su mi telefonom javili, a Zlatibor, odnosno Čajetina, nema građevinskog inspektora cele sezone. Ko će sada tu biti kriv? Kriva Skupština i kriv ministar, koga treba obesiti ili uhapsiti.
Ja vas molim da istrajete u nastojanju da se ovaj problem reši što pre i što korektnije. Zna se ovde ko je kriv. Hvala. Mi ćemo podržati ovaj zakon.”
Narodna skupština je 23.oktobra 2013.godine započela pretres u pojedinostima.
Bojana Božanić je naredna dva dana pokušavala da vladajuću većinu ubedi da usvoje amandmane koje je DSS podneo na predlog zakona.
Ona je obrazlažući amandman na član 3. rekla: “Na osnovu ovoga mislim da bi trebalo možda predlagač zakona malo da razmisli – šta je smisao legalizacije. Nisam ranije imala priliku da o ovome govorim, ali imam određene sumnje kako će ta legalizacija da se završi, odnosno šta je zaista cilj. Da li je cilj da mi legalizujemo ove objekte ili je cilj da ih ne legalizujemo. Znamo za koliko objekata, negde ispod 700.000, imamo podnete zahteve za legalizaciju, a još toliko ili nešto manje, nešto preko 600.000 objekata, kao što ste vi rekli u raspravi i ranije kada smo govorili o drugim zakonima iz oblasti urbanizma i građevinarstva, da imamo još tih objekata za koje nije podnet zahtev za legalizaciju. Prosto se pitam – šta mislite da radimo sa tim objektima?
Čini mi se da u nekim od vaših izjava za štampu sam videla da neke stvari koje pominjete ovde u zakonu, prosto ne uzimate u obzir kada dajete izjave za štampu, poput izjave koja kaže – građani upisom objekata u katastar obezbeđuju da naplate eventualnu odštetu, ukoliko se ti objekti nađu na trasi nekog infrastrukturnog objekta. Dakle, upisom prava svojine nad objektima koji su bespravno izgrađeni na trasi nekog infrastrukturnog projekta, dakle, na određenim površinama koje su za javnu namenu, mogu građani da upišu svoju svojinu i da naplate odštetu, ali ne mogu da legalizuju te objekte. Zaista mislim da je to apsurd, a o tome ću više govoriti prilikom ostalih amandmana. Volela bih da mi se to malo razjasni.”
Ona je u nastavku govorila o stavu 5 člana 3. gde je postavila pitanje: “Šta sa objektima koji imaju građevinsku dozvolu, a koji su npr. prekoračili nekoliko kvadrata za kotlarnicu, za stepenice, za lođu itd, i to učinili posle marta 2010. godine ili septembra 2009. godine, sada ne mogu da legalizuju te objekte. Mislim da moramo malo šire da razmišljamo i prvo da znamo šta je cilj – da legalizujemo ili da ne legalizujemo? Naši građani moraju da znaju na čemu smo, da li će Ministarstvo odrediti jasnije pravce u rušenju tih objekata kojih ima preko 600.000 do prošle godine, a sada verovatno još i više. Da vam kažem da samo u ovom članu 3, kao što su neke od kolega govorile, ima previše restrikcija za legalizaciju i bojim se da ćemo mi gotovo većinu od ovih zahteva koji su preostali i objekata koji nisu bili legalizovani, prosto građani moraju da znaju da verovatno neće moći da se legalizuju na osnovu ovakvog zakona.
Bojana Božanić je prisutne podsetila kada je nastao problem. Ona je u svom izlaganju istakla da: “Za nelegalnu gradnju nije kriv Zakon o legalizaciji, već je kriv Zakon o planiranju i izgradnji. U ranijem periodu smo imali problema i dešavalo se da se u principu negde 2008, 2009, 2010. godine najviše nelegalnih objekata gradilo. Zašto? Zato što se po prethodnom zakonu, usvojenom pre ovog iz 2009. godine, davalo odobrenje za izgradnju. Po tom odobrenju za izgradnju mnogi investitori su počinjali da grade, iako u dispozitivu rešenja odobrenja za izgradnju stoji da oni ne smeju to da počnu pre nego što dobiju građevinsku dozvolu. Međutim, oni su koristili taj neki, da kažem, prostor koji je bio od nekih 30-ak dana da započnu tu gradnju. Tada se najviše tih nelegalnih objekata izgradilo.
Prosto, postavljam vam pitanje – šta ćemo sa onim objektima, kako ste vi govorili o Zakonu o posebnim uslovima za upis svojine na bespravno izgrađenim objektima, koji nisu ušli u legalizaciju? To je zakon o kojem vi najviše govorite kada govorimo o legalizaciji, planiranju i izgradnji i bilo čemu drugom, uvek je taj zakon na prvom mestu. Šta ćemo sa 4.428 zahteva onih ljudi koji nisu podneli zahtev za legalizaciju, a hoće da upišu svojinu na svojim objektima? Kako da dozvolimo upis prava svojine za svaki objekat, a da im ne damo da legalizuju? To je opet stavljanje u neravnopravan položaj. Šta ćemo sa svim tim objektima? Šta ćemo sa onih 5.368 predmeta koje je RGZ odbacio, jer ne mogu da upišu pravo svojine, a možda mogu da se legalizuju?
Mislim da nismo na pravi način ovim zakonom definisali šta i kako treba da se radi. Mislim da moramo da pustimo mogućnost da se svi oni objekti koji su izgrađeni nelegalno u periodu između 2010. i 2013. godine mogu legalizovati. Smatram, kao što je bilo do sada, gde gotovo nijedan objekat nije srušen, da tako i ubuduće neće moći. Mislim da je ovaj amandman jako dobar i da treba da ga podržimo.
Koliko vladajuća koalicija misli o legalizaciji, o zakonu i koliko brine o rešavanju problema o urbanizmu, govori samo to da je ovaj zakon bio četiri meseca u proceduri. Trebalo je da izađe ovde pred poslanike po hitnom postupku. To se nije desilo. Evo, već pet meseci imamo taj vakuum gde ne može da se izvrši legalizacija.
Postavljam još jedno pitanje – šta će biti sa onim vlasnicima nelegalnih objekata koji su podneli zahteve za legalizaciju, prikupili svu dokumentaciju, stoje na ugovaranju, kako se to kaže u službi, odnosno u opštinskim upravama? Samo je trebalo da potpišu ugovor. Međutim, do 6. juna to nije realizovano. Hoće li oni sada ponovo morati svu dokumentaciju po ovom zakonu da podnose ili neće? Građani su tu imali velike troškove. Mislim da će sada naknadno imati još veće troškove, a pričamo o nekim drugim stvarima koje se ne tiču ove legalizacije.
Na ovaj način, legalizacijom i naplatom te legalizacije imamo mogućnost da naplatimo ljudima koji nisu radili po zakonu ono što sleduje. Dakle, tu se niko ne buni i to treba da uradimo, a s druge strane, ne naplaćujemo legalizaciju, već podižemo PDV i na taj način namećemo građanima koji su radili legalno i koji su radili sve po pravu i po zakonima, ali onima koji su radili bespravno i koji su se oglušili o zakon na neki način, njima nećemo naplatiti, ali o tome ću po nekom drugom amandmanu.”
Na izlaganje Bojane Božanić je odgovorio ministar Ilić rekavši da su narodni poslanici koji su dali svoj amandman u pravu i da treba razmišljati o stotine hiljada objekata koji su napravljeni a koji nisu ušli u proces legalizacije. On je zatim objasnio da se traži rešenje za one koji su dobili krivičnu prijavu zbog divlje gradnje. Ilić je zatim dodao da će “se u nov Zakon o planiranju i izgradnji ubaciti jedan član koji će glasati da ti koji su pod krivičnim delom i zapisnik koji su napravili mogu da uđu u redovan proces dobijanja papira kao da gradi iz početka. Znači, podneće zahtev lokalnoj upravi, dobiće građevinsku dozvolu, sve će regularno uraditi po novom zakonu i dobiti objekat koji će biti pod građevinskom dozvolom i samim tim mogućnost da dobiju upotrebnu dozvolu. Za ono što su napravili prekršaj, oni će u procesu koji će biti odgovarati. Biće možda i kažnjeni itd.” Što se tiče rušenja nelegalnih objekata Ilić je rekao: “Ja sam dugo ministar i nijedan objekat još nisam srušio za toliko godina, a bilo je stotine objekata. Trudimo se da sve što je moguće legalizujemo ili upišemo, ali pravno, da ima osnova. Ne možemo sad jer bi Ustavni sud proglasio da je ceo zakon nelegalan ako je u prethodnom zakonu bilo da taj koji je napravio krivično delo i procesuiran je. Taj koji je procesuiran, ušao bi u redovan proces legalizacije.”
U nastavku sednice Bojana Božanić je prisutne podsetila da je bespravna gradnja i do sada bila krivično delo, ali da objekata sa krivičnim prijavama nema mnogo. Ona je zatim rekla: “Govorili ste da neće inspektore da puste na gradilište, da ih verovatno potplaćuju, da činovnici imaju svoju proceduru koju ne mogu da promene, koju nijedan zakon ne može da promeni itd. Zaista se sa vama tu slažem. Takvi su isti problemi kako u ministarstvu, tako i u lokalnoj samoupravi, i u opštinama i u gradovima. Tu se zaista sa vama slažem, ali me zanima šta ćemo sa onim kod kojih nije bilo tih krivičnih prijava? Šta ćemo ako od tih 700.000 objekata 10% ili 20% ima krivične prijave? Šta ćemo sa ostalim objektima? Da li će oni tim određenim članom zakona u okviru Predloga zakona o planiranju i izgradnji moći da se legalizuju? Ako kažete da hoće, mi ćemo se svakako sresti ovde u parlamentu i kada budemo govorili o Zakonu o planiranju i izgradnji.”
Videli ste da ima sigurno problema. Mi nećemo po novom zakonu dozvoliti gradnju i povećaće se broj inspektora kako na lokalu, tako i na republičkom nivou. Ali, ne vidimo razlog zašto bi neko gradio divlje ako mu se omogući da to nema ni jedna smetnju da se radi sa dozvolom ako se to dobija u toku dana, ako imate mogućnost da to regulišete, ako je ta dozvola besplatna u startu i samo ono što vam se ugradi, to se plati?
Ministar Ilić se ponovo javio za reč. On je rekao da ljudi na lokalu moraju da shvatite jedno – “ne možete imati nikakve više prihode od izgradnje objekata. Shvatite to već jednom. Nećete dobiti jedan dinar zato što se na vašoj teritoriji gradi objekat, samo ćete dobiti PDV, ali taj objekat kada se napravi, dok god živi objekat vi ćete naplaćivati porez na imovinu. Njegova vrednost je oporezovana i vi pravite infrastrukturu od poreza na imovinu koji izuzetno veliki mogu reći u Srbiji izuzetno velik. To su ogromni prihodi.” Ilić je u nastavku rekao: “I porez na zarade ste dobili. I od toga se gradi u gradovima i opštinama infrastruktura. Znači, nema više, zaboravite ono – prva zona u Beogradu 300 evra, svi moraju da uplate 300 evra kada grade u prvoj zoni, u drugoj zoni 250, u trećoj 200 itd. Negde je gradnja bila potpuno identična sa cenom dažbina koje su se uplaćivale opštini ili gradu i to su bila ogromna sredstva i ogromni nameti koji su poskupljavali kvadrat stana. Zato su mnogi investitori otišli iz Srbije, jer nisu mogli da regulišu.” Ministar je istakao da opštinama ostaje porez na imovinu, a zatim je rekao: “Nedavno sam razgovarao sa poreskom upravom i oni kažu – samo ćete prestati da plaćate. Iako objekat nije u funkciji, vi plaćate. To je sada problem mnogih građana koji imaju višak poslovnog prostora, a nisu zaposlili taj prostor. Samo rušenjem prestaje plaćanje poreza na imovinu. Vi plaćate porez na imovinu konstantno. Samo ako ga porušite, izbrišete ga, da ne postoji više, vi prekidate da ga plaćate. Znači, nema objekat mi ne radi, prazan je, nema nikog u njemu, poslovni prostor nije izdat, nema nikakve prihode itd. Znači, nema nijedno opravdanje. Vi posedujete imovinu, vi ste poreski obaveznik na tu imovinu i to je u celom svetu tako.” Ilić je svoje izlaganje završio rekavši: “Prema tome, nemojte se bojati, biće tih sredstava i nema razloga da razmišljate o tome, jer svaki objekat koji je izgrađen, upisan ne upisan, podleže porezu na imovinu. Ne morate da ga legalizujete, ne morate da ga upišete, ne morate ništa, dobićete rešenje o porezu na imovinu. Svaka opština će uručiti. Svi su dobili rešenje. To je ogromna stavka i zato kažem da ne brinete o tome, jer je to regulisano novim zakonom.”
Poslanica Božanić je zatim podsetila da “treba prvo da definišemo da komunalnu infrastrukturu za objekte gradi lokalna samouprava. S pram toga lokalna samouprava treba i da prihoduje, da naplati tu komunalnu infrastrukturu. Vi ministre znate da u članu 27. ovog predloga Zakona o legalizaciji stoji da naknada za uređenje građevinskog zemljišta utvrđuje se na osnovu kriterijuma, stepena komunalne opremljenosti, godišnjih programa za uređivanje građevinskog zemljišta, urbanističke zone, namene i površine objekta.
Lokalne samouprave moraju da ispoštuju, da imaju komunalnu infrastrukturu da bi im došli investitori da grade. Kada investitori, oni neće da dođu na golu zemlju, na ledinu, tamo gde nema ni vode ni kanalizacije, gde nema puta, gde nema struje, gde nema PTT mreže itd. Tako da morate da znate da ako lokalna samouprava ulaže u komunalnu infrastrukturu onda spram toga mora i da naplati određenu nadoknadu za komunalnu infrastrukturu.
Takođe, treba da znate da Zakon o finansiranju lokalne samouprave podrazumeva da ta naknada ide u lokalni budžet i naravno da porez na imovinu ide takođe u lokalni budžet. Pošto mi danas živimo u ovoj zemlji gde je vladajuća koalicija u grupi onih evrofanatika i radi sve što se radi u EU, tako bi vas podsetila da u EU npr. u Sloveniji porez na imovinu je išao lokalnoj samoupravi ali onda nakon izvesnog perioda kada su se popisali svi objekti onda je država donela zakon i samo tad uzela polovinu prihoda lokalnoj samoupravi i prebacila u državni budžet pošto nisu imali odakle da se finansiraju. Isto tako i mi. Umesto da naplatimo tu legalizaciju, umesto da ono što je normalno i logično naplatimo gde se niko ne buni, gde nema nikakvih problema, mi dižemo poreze, dižemo PDV na hotelske usluge što ćemo u najskorije vreme imati ovde pred nama u parlamentu, dižemo razne namete na obične građane koji nisu to zaslužili i tako punimo budžet.
Što se tiče Ustavnog suda, ako bi on radio nekim redom i kad bi rešio sve one zahteve za ocenu ustavnosti koje je podnela DSS, sigurno ovaj amandman kada bi se usvojio ne bi do ovog zakona došlo da se on rešava pred Ustavnim sudom, za jedno pet, šest godina, tako da bismo mogli da završimo sve ono što je potrebno i da se svi objekti legalizuju.”
U raspravu se zatim uključio i narodni poslanik Slobodan Jeremić. On je govorio o članu 5. stav 1, kojim je predviđeno da postoje dve uslovnosti za pravo legalizacije, a to su datum završetka izgradnje i datum podnošenja zahteva za legalizaciju, odnosno za upis. Jeremić je zatim dodao: “Mi smo predložili da se ovaj drugim datum izbriše. Smatramo da je to manje diskriminišuće prema ostalim graditeljima koji su gradili do 11. septembra 2009. godine, a da se vreme podnošenja zahteva za legalizaciju produži za godinu dana od momenta donošenja zakona. Smatramo da je ovo ispravnije i da bi ovo bilo korektnije prema svima onima koji su gradili do tog vremena.
Međutim, Ustavni sud je rekao svoje i kazao da su obe uslovnosti nužnost. I ovo sve sad što mi pričamo i što ovde raspravljamo ne možemo da menjamo, odnosno ako drugačije donesemo odluku i izglasamo, Ustavni sud će ovo poništiti jer je neustavno. Ja to tako i razumem. Međutim, s obzirom da je oko 700.000 objekata prijavljeno za legalizaciju, to je sasvim dovoljan broj, ostaje oko 600 i nešto objekata koje treba rešiti na druge načine.
Postoje načini za to rešavanje. Ovo govorim zbog gledaoca koji nas gledaju. Mislim da poslanici ovo sve znaju. Govorim zato što je vrlo bitno. Postoji mogućnost da legalizuju objekte i oni ljudi koji nisu podneli zahtev za legalizaciju. Imaće mogućnosti. Po nalogu građevinske inspekcije, a u posebnom upravnom postupku, koji će i novi zakon predvideti sada i dobro ga razraditi, Zakon o planiranju i izgradnji, koji je već u pripremi, tako da će i ovi ljudi za sve ove stvari za koje se pitamo sada… Ovo se odnosi, ako se sećate, prvi put kada sam govorio o Zakonu o pravu upisa za nelegalno izgrađene objekte sam i rekao da se ovaj ceo proces decenijskog javašluka u građevinarstvu i gradnji mora rešavati postupno i stepenasto. Ovo je i suština. To je i danas ministar potvrdio kroz svoje izlaganje.
Ovako ćemo jedino moći da dođemo do rešenja, ali ne tako brzo. I ne može odjedanput se prelomiti nešto što se tako dugo stvaralo i dugo nije završavalo.Nije ovo ministarstvo, ni ova Vlada krivi za to. Ako bi tražili krivca trebali bi da tražimo krivce u mnogim vladama i ministarstvima pre ove vlade.
Nama je posebno drago što su naši amandmani na čl. 15. i 16. usvojeni. Žao nam je što amandman na član 13. koji je identičan sa još nekima a nije usvojen, a on je osnovni amandman koji je trebao biti usvojen u ovom zakonu. Smatramo da će ovaj zakon sa ovim poboljšanjima biti sasvim dobar i da će zadovoljiti svoju potrebu.”
Bojana Božanić je oštro kritikovala amandman PUPSa. Ona je istakla da ovaj amandman nije u duhu zakona jer “dajemo godinu dana dodatni rok, ako sam ja to dobro razumela, da neko podnese zahtev. Dakle, sad treba za godinu dana da se izgradi još 100 ili 200.000 objekata. Mislim da apsolutno nije opravdano i, prosto, različiti su razlozi i motivi za podnošenje amandmana. Ono što, ministre, nudimo kao rešenje jeste da, na primer, date nalog Republičkom geodetskom zavodu da uradi satelitske snimke i na dan stupanja na snagu zakona da se ti satelitski snimci podele lokalnim samoupravama i da onda, na osnovu tih satelitskih snimaka, se izvrši ta legalizacija. Dakle, obzirom da ćemo najverovatnije usvojiti ovaj prethodni amandman na član 5. kolega iz SPS, onda ćemo u tom slučaju moći te objekte da uvrstimo u legalizaciju. Na osnovu tog satelitskog snimka bilo šta što se doradi nakon toga treba da bude podložno sankcijama, dakle drakonskim kaznama koje treba da unesete u Zakon o planiranju izgradnje, koji treba da bude ovde pred nama, a sad je u javnoj raspravi. Dakle, to je rešenje koje mi vama nudimo, pošto tražite rešenja. Dakle, ne kritikujemo vas, samo želimo da vam pomognemo.
Ko će da gradi infrastrukturu, ponavljam, u lokalnim samoupravama? Ako vi možete, imate mogućnosti kao ministar, dakle, ne lično, nego kao ministar, da opredelite sredstva da gradite infrastrukturu po opštinama i gradovima. to je odlično. Onda opštine i gradovi ne moraju da prihoduju od komunalnog opremanja, od naknade za uređenja građevinskog zemljišta. Ali, da li znate koliko ima poslovnih objekata koji obrću velika sredstva gradeći određene objekte na određenim lokacijama i na taj način zbog čega bi mi njima sad davali tako besplatno da se priključe na komunalnu infrastrukturu koju je npr. lokalna samouprava izgradila? Znači, hajde džabe sad da radimo, hajde da poklanjamo zemlju, hajde da poklanjamo objekte, hajde da poklanjamo državnu zemlju kao što smo počeli da radimo.
Mislim da treba da pustimo lokalne samouprave da sami donose odluku o cenama komunalnog opremanja, jer to je njihov prihod.Dakle, te lokalne samouprave će na osnovu tržišta, potražnje, na osnovu toga da li su to objekti koji se grade za stambenu gradnju, da li je to prvi stan, na osnovu toga da li je to poslovni objekat, da li je proizvodni itd, u zavisnosti šta te opštine forsiraju u svojim sredinama, na taj način određivati i cene i pustimo tržište da to kaže.
Ako te lokalne samouprave uvide da tu ne može da se plati komunalno opremanje, da ne mogu da plate te prihode, pa one će svakako odlukama smanjiti komunalna opremanja. Naprotiv, ako vide da to puno sredstava košta da se uloži u tu komunalnu infrastrukturu, onda će oni podizati cenu. Dakle, tržište to treba da kaže, a ne treba Ministarstvo da kaže, pogotovo kad nije takav Zakon o finansiranju lokalne samouprave, da komunalno opremanje neće biti prihodi.
Mi treba džabe da radimo komunalnu infrastrukturu, a građani će da se priključuju kako hoće i neće nikom ništa da plaćaju? Ponavljam, dižemo PDV, dižemo druge namete, a ovamo ćemo da ostavimo one koji grade nelegalno da ne plaćaju ništa. Mislim da to stvarno nema smisla. “
Slobodan Jeremić je zatim tražio repliku. On je rekao sledeće: “U krajnjem je nekorektno da pojedini poslanici iz pojedine ili iz jedine poslaničke grupe pokušavaju da prevedu ovde nešto na lično. Nema ovde ničega lično. Nemam ja nikakav interes za ovo.
Samo moram da kažem ovde da sam prošli put diskutovao i kazao da opština Čajetina nijednog građevinskog inspektora nije imala u toku letnje sezone, a sada su postavili građevinskog inspektora na određeno vreme na privremene i povremene poslove. Ako je to ta ozbiljnost, ako je to ono što će doneti boljitak, svaka čast. Ja nema ništa dalje da kažem.”
Bojana Božanić je na istupanje Slobodana Jeremića odgovorila sledećim rečima: “Nisam mislila ništa lično. Mi svi tamo gde radimo, radimo onako kako najbolje znamo i umemo. Mislim da nema razloga da se ovde uplićemo da li u jednoj lokalnoj samoupravi se radi ovako ili onako.
Broj glasova koje je DSS dobila u opštini Čajetina, gde vlada, a to je preko 50% glasova, govori o tome koliko nas narod podržava. Hvala.”
Prvi dan raspavljanja po amandmanina je završen izlaganjem ministra Ilića.
“Ovde su neki diskutovali o komunalnom opremanju grada. Ako vi na poziciji, vi ste izglasali taj zakon a ne ja, kada ste glasali budžet izdvojite 190 miliona dinara za komunalno opremanje cele Srbije, i onda pitate mene šta da radite? Ne znam. Zašto ste glasali? Niko od vas nije ustao da kaže da to nije normalno. To je jedna bolje opremljena ulica. Koliko je miliona evra koštala ulica Bulevar kralja Aleksandra? Kao cela Srbija puta sto. O čemu se radi?
Mnoge stvari nisu dobre i zato smo mi tu da menjamo. Ne želim sad da kritikujem, da pričam priče. Da li vi znate sada da most Beška npr. nema papire? Znate li da nekad izvođač i onog mosta pre 20 godina nije uradio zaštite u vodi koje su bile predviđene projektom i da imamo sad sanaciju mosta zbog toga, koja košta kao izgradnja novog mosta. Sad se mi pitamo – da li je neko odgovarao zbog toga? Nije niko. Da li mislite da je ta zaštita stavljena na ovaj novi most koji je pušten u saobraćaj za vreme mandata one vlade? Nije. Šta mislite, da li će sad da potkopa stubove bujica ili led kad krene da udara u stubove i da će i njemu brzo doći sanacija, ako se to ne uradi? Zašto se ne pitate – što je četiri puta odbijeno na prethodnim vladama rešenje Umke koja kliza u Savu? Znate da se tu Sava suzila sa 450 metara na 120? Znate li da četiri metra godišnje kliza ceo prostor u reku? Znate li da može da klizne to ako budu velike kiše i da pregradi Savu i do Siska da napravi jezero i da svi kažu – nema para za to. A sutra, ako se desi, ne dao Bog, to što može da se desi, šta ćemo onda?”
Drugog dana raspravljanja zakona u pojedinostima Bojana Božanić je predstavila amandman DSSa na član 7. Ovim amanfamnom je predloženo da se plaćanje naknade za uređenje građevinskog zemljišta vrši pre izdavanja rešenja o građevinskoj i upotrebnoj dozvoli. Ona je ovaj amandman obrazložila rečima.
“Zašto to pričamo? O tome smo nešto juče polemisali. Zašto to govorim? Zato što postoji opasnost, između ostalog, ovde se govori o zgradama koje se sastoje iz više posebnih delova, dakle, više apartmana ili više stambenih jedinica, to može biti i poslovni prostor i da vlasnici ne žele da plate naknadu. Dešavalo se već, govorim iz prakse, da su vlasnici tih bespravno izgrađenih objekata, apartmanskih zgrada sa 20, 30 i više tih apartmana prosto nestali kada su to izgradili, obećali tim vlasnicima koji su od njih kupili apartmane da će to sve dovesti do upotrebne dozvole, da će izvaditi upotrebnu dozvolu za zgradu. Međutim, oni se izgube, nestanu i ti apartmani nemaju upotrebnu dozvolu. Tada lokalna samouprava duži te vlasnike.
Ovim rešenjem, ako ovako budemo ostavili ovaj član 7, bez prihvaćene naše izmene, znači da će oni moći da dobiju upotrebnu dozvolu, a da ne plate komunalno opremanje i onda će da prodaju apartman jednom čoveku, drugom, trećem, četvrtom, petom. Naravno, lokalna samouprava duži onog prvog vlasnika, a ovaj peti već raspolaže tim objektom, odnosno sa tim apartmanom.
S jedne strane, ne možemo da ga srušimo. Ako budemo odredili rušenje, to ne može. Bilo gde da je u apartmanskoj zgradi, ne možemo da srušimo. Isto tako, da uzme lokalna samouprava tu jednu jedinicu, šta će sa njom? Ni lokalna samouprava ne može s njom da raspolaže.
Mislim da bi to mogao da bude veliki problem. Sve ovo što govorim ide na osnovu toga što se DSS zalaže za jednostavan način legalizacije i preciziranje članova zakona, ovog Zakona o legalizaciji, koji svakako generalno nije dobar. Ima određene restrikcije i mnogi objekti neće moći biti legalizovani, ali bar u ovim slučajevima da napravimo neku odrednicu. Biće zaista različitog tumačenja, a zaista smatram da ovi poslovni objekti, jer su apartmanske zgrade poslovni objekti, mora da se izvrši plaćanje komunalnog opremanja pre izdavanja rešenja o građevinskoj i upotrebnoj dozvoli.
Danas trenutno se, na primer, za ove apartmanske zgrade izdaje jedinstveno rešenje o građevinskoj dozvoli, a zatim pojedinačno rešenje o upotrebnoj za svaku stambenu jedinicu posebno kada se plati komunalno opremanje, što mislim da je dobra stvar i da sa ovakvom praksom treba da nastavimo, a ne ovako, da jednim rešenjem izdamo i građevinsku i upotrebnu dozvolu bez plaćanja komunalnog opremanja, tako da može da se desi da mi, odnosno ljudi koji rade u lokalnim samoupravama, u opštinskim upravama odeljenjima za urbanizam zaista imaju veliki problem sa tim neplaćanjem komunalne infrastrukture.
Morate priznati, dovesti vodu, kanalizaciju ili, na primer, put i urediti prostor za apartmansku zgradu preko 20 objekata je svakako velika investicija, tako da mislim da još jednom razmislite i da ovo ništa ne čini. Prosto, samo precizira odredbu. Dakle, ništa ne može da poremeti sam zakon, nego samo precizira ovaj član 7. Hvala.”
Gospođica Božanić je nešto kasnije postavila pitanje obrazlažući amandman na član 13. Ona je rekla: “Ono što je potrebno, i time treba da se mi ovde pozabavimo, a to je da se jasno i eksplicitno kaže da li je ovaj zakon, procedura i proces legalizacije, podržan od strane ministarstva? Pitam – da li oni podržavaju i iniciraju građane da legalizuju? U izjavama koje smo imali prilike da pročitamo ili čujemo, mogli smo da vidimo da piše – Građani ne moraju da legalizuju svoje objekte, ali moraju da ih upišu u katastar. Ili, takođe – Troškovi upisa neće prelaziti stotinak evra, dok će legalizacija biti mnogo skuplja i obavezna samo za objekte namenjene prodaji. Vi iz ministarstva u stvari pozivate da se objekti ne legalizuju. Ja to zaista ne razumem. Umesto da pozivamo građane da legalizuju, što ovaj zakon govori, mi ih sa druge strane pozivamo da to ne čine. To mi nije jasno.
Takođe – nelegalni objekti ne mogu da se priključe na elektromrežu, na vodovod, na kanalizaciju. To je do sada moglo da se učini samo privremeno, dok ne legalizuju. Vi pozivate da se ti objekti ne legalizuju, da se ne priključe na infrastrukturu i samim tim da ne plaćaju te svoje obaveze, niti plaćaju struju, ni vodu, ni komunalije. Mislim da je tu problem i tu se opet umanjuju sredstva lokalnim samoupravama. To je ono što mi eksplicitno treba da navedemo, a ne to da li će projekat biti overen. Recite samo – da li ste nekad imali projekat koji ste prihvatili a nije bio overen od strane ovlašćenog projektanta? Hvala.” Ona je obrazlagala i amandman na član 15.
“Mi smo hteli da preciziramo, opet kažem u duhu kao što sam i ranije govorila, članove ovog zakona o legalizaciji radi pomoći urbanističkim službama u lokalnim samoupravama, jer će one, kao što su kolege rekle, u stvari sprovoditi ovaj zakon, tako da je vrlo važno da vrlo precizno bude definisano šta to oni traže i šta će biti potrebno npr. u okviru projekta izvedenog objekta, te smo tako predložili da se za tačku 2. doda: „osnove objekta, osnove svih spratova i druge preseke objekta“.
Dakle, mislim da je neophodno da definišemo da tu moraju biti u okviru samog projekta i osnove svih spratova kako bi mogli kvalitetno da odredimo kakav je to objekat i koliko će morati oni infrastrukture da povuku, na primer. Dakle, sve je za potrebe urbanističkih službu. Tako da, neke stvari se moraju jasno definisati. Mislim da nismo baš najbolje mogli da vidimo u okviru ovog zakona, neke stvari ste precizirali, što nije bilo potrebno, a sada neke za koje je potrebno to niste učinili. Mi smo ovde kao poslanici, predstavnici naroda, koji imaju komunikaciju sa ljudima na terenu, da vam ukažemo na određene propuste i da poboljšamo ovaj zakon. To treba da bude jasno.
Ono što nije jasno, jeste zašto ovaj zakon donosimo pro forme, ako ga već ministarstvo ne podržava, a podržava pre svega upis prava svojine? Tako je moguće upisati pravo svojine na koridoru nekog infrastrukturnog projekta, poput gasovoda, auto-puta itd, što je i sam ministar rekao, da će ti ljudi kada upišu pravo svojine moći da naplate odštetu ukoliko taj objekat bude odatle uklonjen. Ali, na primer, na tom koridoru oni ne mogu da legalizuju taj objekat, tako da mi tu zaista ništa nije jasno, kao ni to da li će građani, koji su došli do kraja procedure i treba da potpišu ugovor, sada morati ponovo nakon pet meseci pravnog vakuma u važenju odredaba Zakona o legalizacije, odnosno Zakona o planiranju i izgradnji koji se odnosi na legalizaciju, da dostavljaju svu ovu naknadnu dokumentaciju, da imaju mnogo veće troškove, ili će to završiti po prethodno važećem zakonu? Na to mi juče niste odgovorili, a to je vrlo važno da građani znaju, jer ih ima zaista dosta koji stoje i čekaju da se ovaj zakon usvoji. Da li će oni morati da krenu u proceduru ispočetka?”
Ministar se nešto kasnije obratio poslanicima rečima:
Dame i gospodo narodni poslanici, ne želim da jedna priča koja se ovde ponavlja o nekim zabludama. Svako ko želi da se nešto informiše može da dobije pravo informaciju gde god hoće i urbanizmu, i u ministarstvu, i u katastru i na svim tim mestima.
Ovde nema zablude. Zabludu prave pojedinci koji ne čitaju ono što je napisano. Nije tačno da je urbanizam dao dokumentaciju katastru i da nema dokumenta. To nije tačno. Ako ste čitali Pravilnik kako će se sprovesti, a za sve ovo postoje i prateći dokumenti i prateća akta, urbanizam je dao kopije svih zahteva u katastru, a original je ostao u urbanizmu. Znači, novi zakon stupa na snagu i nastava se jedna proces koji je bio u toku. U katastru se nalaze kopije i zato je to išlo sporo, bilo je mnogo predmeta i urbanizam je morao da iskopira i da dostavi katastru kopije, kopije svih dokumenata.
Molim vas, nemojte više priču katastar, legalizacija, upis u katastar nepokretnosti. Možda se desi lapsus da neko pomene, čak ljudi koji rade u katastru oni zovu upis u katastar nepokretnosti katastarska legalizacija. Neki koji tamo rade, neki pravnici oni tako to nazivaju. Molio sam ih da to ne koriste jer to stvara zabludu. Legalizacija je jedno, a upis u katastar nepokretnosti je drugo. Ne bih želeo da sad gubimo vreme da to objašnjavam.
Želeo bih samo još jednu stvar da kažem, nemojmo mešati građevinsku dozvolu i upotrebnu dozvolu. Mnoge stvari su definisane i to treba pročitati i proučiti. Upotrebna dozvola se dobija od komisije koja se formira od stručnih ljudi i sve upotrebne dozvole se dobijaju na isti način. Ali, postoje objekti, značajni, koji zahtevaju posebne mere, objekti za javna okupljanja građana gde moraju da se ispoštuju određeni propisi koji treba da se odrade da bi se dobila upotrebna dozvola…
Ja kao ministar moram na svaki taj projekat da stavim svoj potpis na kraju, i na upotrebnu dozvolu svoj potpis i doživotno odgovaram za sve ono što sam potpisao. Nemojte mi sada objašnjavati šta treba ja da uradim da bi zadovoljio nekog Peru, Žiku ili Miku tamo, da bi Mika bio zadovoljan, kaže – bravo majstore, super si itd. Od danas imate na sajtu Zakon o planiranju i izgradnji, možete ga pratiti, čitati, usaglašen potpuno. Predviđa sve ove stvari i velika je odgovornost. Mi smo ubacili još jednu stvar koja je vrlo važna.
Ja se s vama potpuno slažem u mnogim diskusijama. Za mnoge stvari su odgovorni nadzorni organi, tu se ubacuje i odgovornost ljudi koji, do sada ni jedan nadzorni organ ni za šta nije odgovarao, a oni su ti koji parafiraju u toku izgradnje, potpisuju itd. Moraju i oni da odgovaraju nešto. Ne može nadzorni organ da da falš dokumentaciju i svi tamo odgovorni, a on ništa. On je zakonski stručno lice koje stručno daje, i njegovo rešenje ne može da pobije niko sem suda, sudskog veštaka….
Hvala vam i ja smatram da je vaša diskusija dobra, i u pravom smeru i hvala vam na jednoj ovako kreativnoj diskusiji, jer odavno niste imali bolju diskusiju, nego danas. Sve što ste rekli, stoji. Kažem, nijanse tih amandmana, evo nadam se na sledećem zakonu koji će sve ovo izdefinisati, kao jedan veliki krovni zakon za sve ovo, će biti sve jasno i razjašnjeno, i ja vas zato pozivam, pogledajte, na sajtu se nalazi, pa ćemo veoma brzo razgovarati o tome. “
Bojana Božanić je u nastavku rekla:
“Pošto vidim da je ministar malo oguglao i informisao se, to je svakako lepo. Ja, npr. ministre, pojma nemam šta ste vi završili, čega ste inženjer, niti to mene interesuje. Vi ste ovde ministar određene oblasti. Ja se vama obraćam – da li ste vi lično pisali zakon ili niste, vi ste ovde i mi kao narodni poslanici se vama obraćamo i to zaista nije bitno. Vi ste danas ovde predstavnik tog ministarstva i pisanja ovog zakona. Ako se vi nešto ljutite, vi nam recite, pa da ćutimo, da ne govorimo. Ako ćete vi sada nama, Vlada ako će nama da odlučuje ko je šta završio i na osnovu toga ko će šta i kada da govori, još nam samo to fali ovde. Ali, to izgleda u narednom periodu očekujemo.
Ja se za sve ove svoje diskusije vrlo ozbiljno spremam, vrlo odgovorno radim i ono što sam htela da vam kažem, da vas pitam, taj odgovor od vas nisam čula – da li se Vlada, odnosno vaše ministarstvo zalaže za legalizaciju, ili se ne zalaže? Da li podržavate, inicirate i tražite od građana – hajde, legalizujte se, ili to ne činite? Ja to nisam videla iz vaših izjava u štampi, jedino iz ovog zakona. Zakon je papir, a vaše reči su živa reč.
Ono što sam je pokušala da kažem mojom prethodnom diskusijom to je da ako je po prethodnom zakonu građanima bilo potrebno da dostave tehnički izveštaj o stanju objekta sa geodetskim snimkom koji sadrži snimak objekta, koji je predat legalizaciji, bruto razvijenu građevinsku površinu, spratnost itd, fotografiju objekta, dokaz o pravu svojine, to su neke stvari koje su mnogo manje koštale u odnosu na ono koliko će ga sad koštati da prikupi dokumentaciju.
Postavljam pitanje – da li će ova ista dokumentacija važiti za te građane, ili će sada građani morati da rade projekat izvedenog objekta itd, iako su prikupili svu dokumentaciju, stoje na ugovaranju i čekaju da se legalizuju? Znači, da li će sada morati da plate 10 puta više, jer po metru kvadratnom ima tu mnogo više troškova da se napravi projekat izvedenog objekta? To treba da znamo. To ne treba toliko ja da znam, tako je. Ja se bavim možda nekim drugim stvarima. To moraju da znaju ljudi koji su zaposleni u urbanističkim službama, jer ćemo doći u situaciju da će sutra oni to tumačiti sasvim drugačije. Znači, jasno i precizno treba da im se kaže, da ne dođemo u situaciju da ne možemo da istumačimo nešto.
Ja sam narodni poslanik, vi ste ministar. Ja vas pitam u ime svojih građana da li je to tako, ili nije tako?
Naš amandman na član 16, u stvari je isti kao amandman na član 13. Dakle, smatramo da treba izbrisati tačku 6) koja kaže: „da je za projekat izvedenog objekta potrebno imati potpis i overu odgovornog projektanta“, i to samo iz razloga što treba stvari da pojednostavimo i neke stvari koje su logične da imamo u vidu.
Sa ministrom o mnogim stvarima mogu da se složim, o mnogim stvarima o kojima je on govorio, poput onih stvari da Vlada menja zakone, ali da činovnici ostaju i oni imaju svoju proceduru koja ne može da se promeni. Zajedno lokalna vlast, inspekcije, sudstvo, tužilaštvo i policija samo može zajednički nešto uraditi. Da neće činovnik da se promeni, neće geometar, da neće administracija da se promeni i da ne možete šalterskog radnika da promenite. Ko bude imao snage to da učini, on će svakako imati uspeha. Dakle, ko bude mogao da kaže tom šalterskom službeniku da ide kući, da dovede nekog sposobnijeg, mislim da smo mi to upravo i uspeli u opštini Čajetina da uradimo i da promenimo na neki način čitavu proceduru. Ako pričamo o građevinskoj dozvoli, tu se dozvola može dobiti bukvalno za dva sata, ako se sva dokumentacija dostavi, što smatram da je stvarno dobro, a da imamo problem, imaćemo svakako u Zakonu o planiranju i izgradnji, ali eto, kažete da je on danas na sajtu, a znam sigurno da 30. septembra kada ste pozvali predstavnike opštinskih uprava, dakle načelnike uprave i načelnike Odeljenja za urbanizam, da raspravljaju o tom nacrtu zakona, oni pred sobom nisu imali Nacrt zakona, niti su mogli da ga skinu ni sa jednog sajta. Ali dobro, bar je danas tu, pa ćemo imati prilike da ga vidimo.
U svakom slučaju morate da shvatite da Demokratska stranka Srbije, još jednom ponavljam, traži samo da se procedura pojednostavi, a ono što je logično prosto da ne komplikujemo i da ne pravimo neku jednostavnu stvar komplikovanom i da ne pričamo da odgovorni projektant mora da potpiše projekat, što je pobogu sasvim jedna normalna stvar. “
Poslanica Božanić je zatim govorila o amandmanu na član 19. gde je predloženo da se ovaj podzakonski akt donese u roku od najkasnije sedam dana od dana stupanja na snagu zakona. Zašto? Zato što smo se vodili time da nakon četiri meseca čekanja da ovaj zakon dođe na dnevni red ove Skupštine i evo sada, nakon pet meseci, nemamo zakon da ga nismo završili. Smatrala sam da ministarstvo ima već pripremljenu svu dokumentaciju, da ima i te podzakonske akte i da je to prosto normalno, da su oni za ova četiri meseca to dobro napisali i utvrdili i da tačno znaju kako će da idu ove procedure, tako da je najnormalnije bilo da predložimo da u roku od sedam dana od dana stupanja na snagu ovog zakona ovaj podzakonski akt bude obelodanjen i bude dostavljen lokalnim samoupravama, odeljenjima za urbanizam.
Na resornom odboru ministar je rekao, naravno, kao što sam i očekivala, da oni to sve već imaju spremno, da će to biti već prvog dana po stupanju na snagu ovog zakona, da će ovaj podzakonski akt biti objavljen, što je odlično, ali je prihvatio amandman koji kaže da će to biti u roku od 30 dana, što je takođe jako dobro, ali ako će biti dan posle, ne znam zbog čega niste prihvatili ovaj amandman od sedam dana? Zato što ga je podnela poslanička grupa DSS, gde se nalazi jedan profesor književnosti tu ili je to neki drugi razlog? U svakom slučaju, mislim da je svrsishodnije da to bude u roku od sedam dana i mislim da mi zaista pomažemo da ovaj zakon, koji, kao što ste rekli, je nužno zlo, bude što bolji i da ga mi primenjujemo u punom kapacitetu.”
Ona je zatim poslanike podsetila da je Zakon o legalizaciji povezan sa Zakonom o posebnim uslovima za upis svojine nad bespravno izgrađenim objektima.
“Kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima se upravo navode dokazi o upisanom pravu svojine nad tim objektima, što zaista mislim da u najmanju ruku nije u redu.
Mi ne možemo da dopustimo da na osnovu, na primer, člana 4. Zakona o posebnim uslovima za upis svojine, gde po nekoliko dokaza koji su vrlo diskutabilni, o tome smo ranije govorili, neko može da upiše pravo svojine na objektu, a onda samim tim kasnije da dobije pravo svojine na zemlji gde je on tu zemlju prisvojio potpuno bespravno ako je gradio na tuđoj zemlji. Mi sada taj jedan nezakonit način, moram tako da kažem, otimanja tuđe zemlje ćemo da prihvatimo kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima u postupku legalizacije.
Zaista mislim da je ovo mešanje baba i žaba i da mi ovde dovodimo u vezu dva zakona koja apsolutno ne mogu da stoje. Kako mogu da zamislim da neko ko je izgradio bespravno na tuđem zemljištu upiše pravo svojine nad tim objektom i on može da izvrši legalizaciju jer mu je to dokaz u imovinsko-pravnim odnosima, ali ne može da izvrši legalizaciju neki tamo seljak, na primer, sa Zlatibora koji je dogradio možda kotlarnicu ili nešto, nekoliko kvadrata više, a to nije definisano planskim dokumentom, dakle, nije mu dozvoljeno?
Znači, on na osnovu člana 3. ovog predloga zakona to neće moći da legalizuje. Ali, mogu da legalizuju oni koji su gradili na tuđoj zemlji bespravno. Mislim da je ovo zaista vanserijski i da je presedan. A sve i da to prihvatimo, moram da vam kažem, ne znam da li ste se malo zabrojali, ali kada pročitate Zakon o bespravnom upisu odnosno posebnim uslovima za upis svojine nad objektima, taj neki građanin koji je nesavesni investitor gradio bespravno, on ima rok od dve godine da reši imovinsko-pravni odnos. Ako ne reši te imovinsko-pravne odnose, on po tržišnoj ceni isplaćuje tom od koga je oteo zemlju, a to može da traje dve i po do tri godine, a ovamo imamo u Predlogu zakona imamo rok od godinu dana, ili šest meseci, kako je usvojen amandman, da se dostave dokazi i da se dopuni dokumentacija.
Prema tome, smatram da ovo ne može da stoji i da ovaj stav 2. iz člana 20. apsolutno mora da se briše. Hvala. “
Velimir Ilić | Nova Srbija
Dame i gospodo narodni poslanici, veoma pažljivo sam slušao vaša izlaganja i bilo ke kritika na neke članove zakona ali kao što ste videli, vi iskritikujete, a na kraju to bude doterano nekim amandmanom. Ljudi su nadležni za to gledali, vagali i prihvatali ono što je bilo najprihvatljivije i najbolje da bi zakon bio što bolji, uspešniji. Tako da neke kritike koje su bile iznesene ne stoje, jer kasnije se to popravilo. Naravno, neko se ljuti što je jedna partija, što je drugo. Mi smo bili partijski nepristrasni u ovom smislu i prihvatali smo amandmane koji su najviše odgovarali da se nešto popravi i dovede u red…
Neću više da dužim. Mislim da ste vrlo korektno, a i mi smo bili korektni, jer sve što je bilo dobro, prihvatili smo. Bilo je još dobrih amandmana i izvinjavam se DSS, ali njihovi amandmani su bili sliči, a ja nisam kriv što su naši stručnjaci predvideli da je ovaj za nijansu bolji, pogodniji itd. I da je PUPS amandman bio nešto bolje definisao, neke stvari, itd.
Shvatite, meni je drago da su dva amandmana Bojana Kostreša prihvaćena, a ja bar ne bih urgirao za to, ali stručnjaci su rekli tako. Tu nemam nekih, jer vi ste meni svi isti, i nemojte misliti da sam nečiji prihvatio, a nečiji nisam hteo. Nemam ništa protiv ako je ekipa na čelu sa prof. Veselinovićem i gospodinom Senićem napravila neko dobro rešenje, jer mi smo to prihvatili i mi ćemo ovde voditi raspravu, polemiku. Ako ste dali nešto što je dobro za ovu državu, nesporno je da to kažemo, dobro je, bolje malo od ovoga, ali ne treba sada i onaj da se ljuti, i njegov je bio dobar, ali je ovaj za nijansu bolji. Ja vas pozdravljam i vidimo se posle pauze. Ako nešto nisam odgovorio, vi me podsetite. “
Posle pauze rasprava je nastavljena a Bojana Božanić je predstavila amandman na član 24. podneli smo amandman koji se ne odnosi na istu stvar kao i prethodni, već se pre svega odnosi na administraciju, odnosno upravu, gde smo predložili da se uz sam amandman dodaju reči „da u roku od sedam dana opštinska uprava, odnosno nadležna služba u okviru opštinske uprave treba da obavesti podnosioca zahteva da u određenom roku dostavi dokaz o uređenju međusobnih odnosa sa upravom“.
Mislim da bi svakako predlagač zakona trebao da razmotri ovaj amandman za koji smatram da je dobar i odnosi se upravo na onu prethodnu priču, a to je da bi opštinska uprava mogla da reaguje mnogo brže, ukoliko kažemo da je to u roku od sedam dana. Ne bi trebalo da im ostavljamo na volju kada će i koliko. Opet se pozivam na one priče koje ste vi rekli, a kojih smo svi svesni, a to je da ti činovnici u opštinama često razvlače ili odugovlače, ta birokratija je mnogo ukorenjena. Iz tog razloga ovim zakonom treba da ih nateramo da to urade u roku od sedam dana.
Puno vremena smo propustili čekajući ovaj zakon. Dakle, četiri meseca pravnog vakuma. O tome sam već govorila. Već mesec dana raspravljamo o ovom zakonu, a nismo došli do usvajanja i primene zakona. Mislim da je neophodno da skratimo, kao što su neke kolege govorile, sve rokove dok se upis prava na bespravno izgrađenim objektima nesmetano odvija već duže vreme, stoji proces legalizacije i smatram da bi ipak trebalo da razmislite u toku današnjeg dana ili narednih par dana, pre glasanja, da ipak usvojite neki od amandmana, kao što smo danas i juče diskutovali, jer sam tekst zakona, sa jedne strane, je jako restriktivan, tipa onog člana koji govori šta ne može da se legalizuje, pa će ispasti da ništa neće moći da se legalizuje, a sa druge strane, jako je liberalan, ako govorimo o dokazima za rešene imovinsko pravne odnose. Molim vas da još jednom razmislite o svim ovim amandmanima o kojima smo danas govorili.“
Amandman na član 31. Kojim je predviđeno skraćivanje roka za koji bi trebalo lokalne samouprave da donesu ovaj akt.
Kao što je koleginica govorila, mi smo to skratili na tri meseca, ali, verujte mi, lokalne samouprave koliko dugo su već čekale na donošenje ovog zakona, oni imaju već pripremljene odluke, tako da sve odgovorne opštine i svi odgovorni gradovi svakako imaju već pripremljene odluke. Spremni su bukvalno da po samom stupanju na snagu ovog zakona da koriste i te svoje odluke kako bi mogli da legalizuju sve objekte.
Prosto, mislim da lokalne samouprave, kao što imaju obavezu da donesu ove odluke, tako one imaju i pravo da odrede kolike će to cene biti za naknadu za uređenje građevinskog zemljišta i na koji način će oni doći do tih cena.
Prosto, treba pustiti lokalnim samoupravama da one to same učine, jer one najbolje znaju na koji način ko šta može da plati i da li treba nešto da se plati ili ne treba i da li to komunalno opremanje su oni utrošili za izgradnju te komunalne infrastrukture ili nisu.
Postavila bih opet pitanje šta ćemo sa onim građanima koji su već platili po nekim određenim, drugačijim, većim cenama? Da li njih sada stavljamo u neravnopravan položaj u odnosu na ove građane koji će sada plaćati?
Postoje određene lokalne samouprave, određena mesta gde se dosta gradi, gde ima puno investitora, gde ljudi smatraju da, bez obzira na cenu naknade za uređenje građevinskog zemljišta po kvadratu prostora koji se gradi, pre svega poslovnog prostora, oni imaju interes da tu grade, da ulažu, jer će sredstva da im se vrate, jer su te lokalne samouprave napravile povoljan ambijent da to tako i bude, da se ta sredstva obrnu i da oni imaju svakako profita.
Ali, ono što me još zanima, pored ovih nekoliko pitanja koje sam postavila, na koje nisam dobila danas odgovor, jeste kako ćete uopšte u ovom zakonu rešiti…“
Gospođica Božanić je obrazlagala i amandman na član 34. kojim se briše deo koji govori o priključku na komunalnu infrastrukturu nelegalnih objekata, o čemu sam ranije govorila i smatramo da to nije u skladu sa krivičnim zakonodavstvom, tako da mislimo da to ne može da bude u redu, a tim više što dolazimo u situaciju da novi objekti neće biti legalizovani pa se bojimo da ovo privremeno može da ostane trajno, a takođe može da postoji mogućnost da kada se priključe objekti da se oni posle izgase sa vodovodne mreže itd. To je u praksi i na terenu vrlo teška situacija, tako da vas molimo da razmotrite i uklopite sam zakon sa krivičnim zakonodavstvom.
Mislim da bi bilo jako dobro da se razmisli o još jednoj stvari, a to je kako uopšte mislite da rešite ovu koliziju u zakonu ako npr, a verovatno hoćemo, da usvojimo taj amandman kolega koji govori o novom roku za podnošenje zahteva za legalizaciju od dana stupanja na snagu ovog zakona npr. sa stavom 2. člana 32 koji kaže da će biti srušeni svi objekti čija gradnja je završena bez građevinske dozvole posle 11. septembra 2009. godine. Donećemo taj amandman, odnosno usvojićemo ga i vi ćete morati da ga inkorporirate u zakon, ali će ostati ovaj stav i verovatno još nekoliko drugih stavova. Ne znam kako ćete iz ove kolizije da izađete i na koji način. Molim vas da o ovome malo bolje razmislite i da ova pitanja koja sam i ja postavljala i druge kolege, ministar ne iskoristi onih 15 minuta današnje rasprave pa da nam odgovora, nego da nam odgovori a da mi možemo da damo neki komentar. Hvala.
Ovde smo u članu 35. predložili da se doda nov stav 3. koji kaže da će sredstva od novčanih kazni biti uplaćena u budžet lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nelegalan objekat nalazi.
Naime član 34. govori o kaznenim odredbama, da će biti kažnjeno javno komunalno preduzeće ili drugo društvo, pravno lice koje ne izvrši isključenje objekta sa mreže infrastrukture ukoliko se odbije zahtev za legalizaciju. Iako obrazloženje samog odbijanja amandmana kaže da to nije predmet ovog zakona, to je naravno u redu, ali smatram da treba da se razmotri i da će verovatno lokalne samouprave u svakom slučaju imati veći motiv da rade na pravovremenom odbijanju zahteva za legalizaciju ukoliko zaista nije moguće. Verujem da po ovom zakonu i po restriktivnim članovima ovog zakona tih će objekata biti zaista puno, naročito po usvajanju ovog zakona. Tako da mislim da bi trebalo da se iniciraju te lokalne samouprave i na ovaj način podstaknu da se ta sredstva na ovaj način, kroz ovaj zakon ili kroz neki drugi opredele upravo u budžet lokalnih samouprava. Tada će, kažem, opštine i terati ta svoja javna preduzeća da to rade, a u malim sredinama svi se poznaju i to će biti jako teško.
Sami znate, i govorili ste o tome koliko je teško srušiti neki objekat. Tu treba da se napiše prvo obaveštenje, pa da oni sami uklone, pa ako neće, onda treba da se izađe na teren. Onda obično to preduzeće, naročito ako je u maloj sredini, oni neće da ruše, pa onda mora da izađe policija, pa mora prvo da se obavesti. To traje sedam dana dok se oni jave. Sama procedura da se uklone bukvalno temelji od neke zgrade ili terase mogu da traju i po dva, tri meseca. Mislim da ovo na neki način može biti motiv da lokalne samouprave prvo prihoduju, a onda i da nateraju svoja javna preduzeća da ostvaruju one aktivnosti za koje su i registrovane.
Mi smo na član 36. predložili da se doda novi stav 3. koji glasi da se građevinskim inspektorima u jedinicama lokalne samouprave dozvoli pravo na dodatni koeficijent koji iznosi 50% od koeficijenta utvrđenog u skladu sa zakonom kojim se uređuju plate zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave itd. Dakle, odgovornost ovih građevinskih inspektora je izuzetno velika i, kao što možemo videti, kazne su takođe izuzetno velike ukoliko oni ne realizuju tu svoju radnu obavezu.
Imajući u vidu uslove pod kojima rade ti građevinski inspektori, koje uslove treba da ispune da bi bili zaposleni, a isto tako imajući u vidu da mnoge opštine nemaju mogućnost da zaposle građevinske inspektore zato što podležu ovom zakonu, kao sve opštine i gradovi, o maksimalnom broju zaposlenih u lokalnim samoupravama, a to se donosi na osnovu broja stanovnika, a ne na osnovu broja podnetih zahteva, na osnovu broja objekata, na osnovu izdatih dozvola itd. Lokalne samouprave dolaze u veliki problem i mislim da bi bilo neophodno da stimulišemo građevinske inspektore.
U obrazloženju amandmana se kaže da ovaj zakon nije nadležan za to, odnosno ne može se rešiti ovo pitanje. Međutim, vi ste vlast, gospodine ministre, predstavnici vladajuće koalicije, i vi možete sve ono što hoćete. Dakle, ako želite da rešite ovo pitanje, ako želite da pomognemo, poboljšamo uslove za rad građevinskih inspektora, vi ćete to i učiniti, bilo da je to ovim zakonom ili nekim drugim.
Ova ideja mi verovatno ne bi pala na pamet, već sam samo razmišljala o Zakonu o državnom premeru i katastru, dakle izmenama Zakona koje su bile pre nekoliko meseci ovde pred poslanicima, gde ste predložili da se za geometre izvrši uvećanje zbog povećanog obima posla, teškog posla, malog broja ljudi koji su završili te fakultete i škole itd, što naravno je potpuno u redu. Isto tako vas molim da razmotrite ovaj slučaj, da razmotrite kako i na koji način da pomognemo lokalnim samoupravama da rade svoj posao, da ne dozvole divlju gradnju i da građevinski inspektori budu stimulisani za svoj posao. “
Ministar Ilić se na kraju rasprave zahvalio svim poslanicima na učešću. “Evo, na samom kraju, želim da se zahvalim svim poslanicima na saradnji. Posebno želim da pohvalim ovde tri, četiri dame koje su diskutovale i bile vrlo angažovane u parlamentu, ali isto tako želim da odgovorim na neka pitanja koja su ovde postavljena.
Ovde imamo jednu ekipu ljudi iz pojedinih stranaka kojima ne valja ni jedan zakon. Oni vole bezakonje. Njima je sve dobro, samo ne valja zakon. Ni jedan zakon ne valja, ni jedan zakon nije dobar, svi zakoni treba da se izbrišu i njihovi zakoni su najbolji. Za šta služi parlament? Da ovde raspravljamo o zakonima. Ovde su pojedinci diskutovali da ovde ništa ne valja, a svi njihovi zakoni sa ovom problematikom su proglašeni neustavnim i jednostavno sklonjeni kao potpuno neupotrebljivi zakoni i napravili su opšti haos u Srbiji…
Znam da ste doneli rešenje da se sruši 300 nekih kuća. To je tačno. Kada sam otišao i pogledao ko tu živi, kako živi i koja je to nesreća, kada sam otišao da vidim romska naselja što su dobijena, pa kako da im srušite. Znate koliko tamo dece ima? Hajde sad vi dođite pa im porušite. Ponavljam, ovde je jedan narodni poslanik dobro govorio, ne sme da se zakopa ašov, onda inspekcija treba da reaguje. Ne dozvoliti da napravi da se useli i onda kazati rušimo. E, onda je kasno. Tu je jedan narodni poslanik dobro govorio na tu temu…
Imate od danas i Zakon o planiranju i izgradnji koji je odavno u javnoj raspravi i koji će ovde sigurno u narednom mesecu biti u parlamentu. Verujte, čućete sigurno ovih dana, ko god je hteo da se uključi i da sugestije radio je na tome. Meni je drago da su se uključile izuzetno mnogo institucija i našli smo neko zajedničko rešenje na kraju i sve smo ispoštovali. Kada je juče okačen na sajt, danas u razgovoru sa ministrom privrede, koji je isto učestvovao i dao mišljenje i sugestiju o Zakonu o izgradnji, razmišljao je i rekao mi je da želi da se jedan član promeni. Sadašnji ministar. Prihvatio sam i rekao da je dobar predlog i da ćemo promeniti. Svi su imali šansu da učestvuju, i Privredna komora i mnoge institucije spolja i iz zemlje. Uključili smo i Kancelariju za brze odgovore koja će mnogo raditi na sprovođenju svega ovoga. Drago mi je da ona zaživi što pre i da zajednički ovo odradimo.
Prema tome, namera je dobra. Vaše diskusije su dobre. Razumem i opoziciju. Opozicija uvek kritikuje. Taman posla da vi sada pohvalite zakon. I mi smo kritikovali vaše zakone. Pošteno. Kritikovao sam vaš prethodni zakon. Svi imaju svoj posao u parlamentu i svi rade svoj posao. Pozdravljam vas sve i zahvaljujem vam se na saradnji i nadam se da ćete u danu za glasanje podržati ovaj zakon većinski.
Stenograme sednice možete pogledati
pretres zakona u načelu
pretres zakona u pojedinostima
