Do predsedničkih izbora je ostalo još par meseci i dve nepoznanice. Prvo pitanje je: “Ko će biti kandidat Srpske napredne stranke”, a drugo da li će biti parlamentarnih izbora. Odgovor na ova pitanja će biti poznat uskoro a onda kreće predizborna kampanja.
Što se tiče parlamentarnih izbora, ovde je odluka potpuno u rukama SNSa i od njihove procene šta se dobija a šta gubi zavisiće i sudbina ovih izbora. Ukoliko su ankete povoljne ovi izbori su mogući, jer bi se na taj način promenila parlamentarna struktura u korist vlasti. Činjenica je da su dve izborne liste 2016.godine prešle cenzus za svega nekoliko hiljada glasova. Ukoliko ankete nisu povljne parlamentarni izbori će biti odloženi najverovatnije za 2018.godinu kada treba da se održe izbori za Skupštinu grada Beograd.
Kada su u pitanju predsednički izbori i ovde odluka zavisi od procene SNSa koja opcija je najpovoljnija po ovu stranku. Kandidature za predsednika Srbije su do sada najavili Vojislav Šešelj (SRS), Boško Obradović (Dveri), Aleksandar Popović (DSS), Nenad Čanak (LSV), Milan Stamatović, Dušan Janjić, Bratislav Jugović, Vuk Jeremić, Saša Janković…
Izborna matematika će svakako biti značajan faktor u donošenju odluka o predstojećim izborima. Na parlamentarnim izborima u aprilu 2016.godine je glasalo nešto manje od 3,8 miliona glasača. Ovo znači da pri istoj izlaznosti za pobedu u prvom krugu predsedničkih izbora treba skupiti oko 1,9 miliona glasova. Kada se ovaj podatak poveže sa osvojenim glasovima pojedinačnih izbornih lista jasno je da SNSu nedostaje oko 100.000 glasova za pobedu u prvom krugu.
Postavlja se pitanje gde SNS može naći potrebne glasove. Glasove neophodne za pobedu SNSu može da obezbedi SPS ili SRS. Kako je predsednik SRSa Vojislav Šešelj najavio svoju kandidaturu, SNSu ostaje sporazum sa SPSom. Kako je Ivica Dačić pre par dana izjavio SNS ima podršku SPSa samo ako se Aleksandar Vučić kandiduje za predsednika. Odluku SNSa očekuje i lider SDPSa Rasim Ljajić koji je ukoliko ne bude dogovora o zajedničkom kandidatu vlasti najavio svoju kandidaturu.
Na opozicionoj strani kada su u pitanju Boško Obradović i Vojislav Šešelj stvari su jasnije i oni mogu da računaju na približno isti broj glasova koje su njihove stranke osvojile na parlamentarnim izborima.
Kada su u pitanju Vuk Jeremić i Saša Janković stvari već nisu tako jasne. Vuk Jeremić bi trebalo da bude kandidat desnog centra što znači da se on bori za isto biračko telo kao i kandidat SNSa. Saša Janković, s druge strane, bi trebalo da bude kandidat građanske Srbije. On u tom kontekstu može da računa na glasače DS, LDPa, Pokreta Dosta je bilo, pa i na glasove manjina. Takođe, Saša Janković bi mogao da računa i na glasove onih koji nisu glasali na prošlim parlamentarnim izborima a njih je bilo 2,9 miliona.
Kandidati koji imaju regionalnu podršku kao što su Milan Stamatović i Nenad Čanak mogu takođe da utiču na konačan rezultat predsedničkih izbora, jer izborne ankete teško mogu da procene podršku koju ovakvi kandidati.
Programi koje kandidati promovišu ukazuju da će biti dosta kandidata na desnoj strani političkog spektra. Kada se pogledaju rezultati izbora iz 2016 godine jasno je da će se ovi kandidati boriti za oko 2,7 miliona glasova. S druge strane kandidati koji su na građanskoj strani spektra u prvom krugu izbora mogu da računaju na oko 700 hiljada glasova.
U ovom trenutku jasno je da ukoliko izlaznost na izborima bude manja od 3,5 miliona u prvom krugu može da pobedi kandidat SNSa samostalno bez ičije podrške. Ukoliko na izbore izađe oko 4 miliona glasača SNSu je potrebna podrška SPSa za pobedu u prvom krugu. Ako pravo glasa iskoristi više od 4,5 miliona glasača (izbori 2008.godine) pobednik predsedničkih izbora će biti odlučivan u drugom krugu. A kako su pokazali izbori iz 2012.godine, drugi krug je mač sa dve oštrice jer postoji mogućnost protestnog glasanja. Tada je Tomislav Nikolić pobedio sa prednošću od oko 70.000 glasova u drugom krugu predsedničkih izbora iako je u prvom krugu Boris Tadić imao prednost od oko 10.000 glasova.
