Vazduhoplovstvo svake zemlje čini najbolji i najobučeniji rod Vojske. Ono što avijaciju čini specifičnom su ljudi ali i oprema. Što se tiče ljudi, piloti predstavljaju elitu, to su psihički i fizički najpripremljeniji vojnici jedne vojske.
Kada su u pitanju avioni, ovde je situacija vrlo interesantna. Danas samostalno borbene avione proizvode SAD, Rusija, Kina, Švedska i Francuska, dok su Velika Britanija, Španija, Italija i Nemačka razvile zajednički lovac. Male zemlje se danas nalaze pred teškim izborom, jer kupovina borbenih aviona je pored vojnog i političko pitanje, tako da se broj faktora o kojima treba voditi računa uvećava.
N0, ključno pitanje u nabavci borbenih aviona danas je novac. Koliko novca male zemlje mogu da izdvoje za nabavku i održavanje borbenih aviona. Slovenija nema lovačku avijaciju. Tamošnje vlasti su došle do zaključka da je jeftinije plaćati Italiji da čuva nebo nad Slovenijom nego da se ulaže u borbenu avijaciju.
Političke okolnosti, finansijske mogućnosti i strateško-taktičke potrebe moraju da budu zadovoljene pri nabavci borbenih aviona. Politički savezi danas bitno utiču na odluku pri nabavci borbenih aviona. Člance EU i NATO pakta uglavnom nabavljaju opremu koja se proizvodi u tim zemljama. Interesantna je pozicija Švedske koja iako nije članica NATO pakta ima vrlo bliske veze sa ovim savezom. Međusobna saradnja je bila uspešna a Švedska je prodala lovac JAS 39 Gripen ratnim vazduhoplovstvima Češke, Mađarske i Južne Afrike. Pored novca i politike tu su i taktičko – letne karakteristike vazduhoplova, koje moraju da odgovaraju strateškim i taktičkim potrebama zemlje.
Sjedinjene Američke Države su kao vodeća vazduhoplovna sila zapada lovac F – 16 izvezle u više od dvadeset država (Poljska, Španija, Izrael, Portugal, Tajvan, Rumunija…). Francuska je lovce Rafal prodala Egiptu. Velika Britanija, Nemačka, Italija i Španija su Eurofighter Thyphoon prodale Saudijskoj Arabiji.
S druge strane, Rusija je svoju pažnju posvetila prvenstveno tržištima Afrike i Azije. Lovci Su 27 su prodati Alžiru, Angoli, Kini, Indoneziji, Vijetnamu i Venecueli…
No, kada se pogledaju liste kupaca i prodavaca jasno je da se radi o zemljama koje imaju finansijskih mogućnosti da nabave veoma skupe letelice. Cena modernih lovačkih aviona se kreće od 40 do 100 miliona dolara. Pored same cene vazduhoplova danas je veoma važna i cena tekućeg održavanja tj. koliko košta sat leta borbenog aviona. Prema podacima iz 2012.godine sat leta švedskog Gripena je koštao 4.700 dolara, dok je sat leta lovca F-16 koštao 7.000 dolara. Sat leta Eurofajtera košta poreske obveznike oko 18.000 dolara (8.200 samo gorivo), dok sat leta lovca F-22 košta i do 68.000 dolara.
Istovremeno, ne treba zaboraviti da su bogate države uključene u razvoj novih aviona pa SAD zajedno sa brojnim partnerima iz NATO pakta finansiraju projekat lovca F-35 Lightning II (Joint Strike Fighter).
Rusija svoje nove projekate razvija u saradnji sa Indijom i Kinom.
Što se tiče malih država sa ograničenim finansijskim resursima, njima je pristup novim projektima uglavnom nedostupan. Pored finansijskih tu su i tehnička ograničenja jer moderni vazduhoplovi zahtevaju značajna i infrastrukturna ulaganja.
Imajući ovo u vidu male države moraju pronaći alternativan način da imaju efektivnu borbenu avijaciju. Modernizacija starijih lovačkih aviona je jeftinije, ali samo privremeno rešenje. Kina je u saradnji sa Pakistanom pripremila jedan projekat borbenog aviona YF – 17.
U nastavku uporedni prikaz borbenih aviona JAS 39 Gripen, YF – 17, Yak 130 i Textron Scorpion.