Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je prošlog utorka objavilo poziv za prijavu privrednih subjekata za korišćenje subvencija za podršku radu hotelske industrije zbog poteškoća izazvanih pandemijom COVID-19. Svi zainteresovani hotelijeri mogu da se prijave do 15. septembra 2020. godine.
Pravo na bespovratna sredstva ostvaruju kategorizovani hoteli koji se nalaze u privatnom vlasništvu iz 68 opština i gradova i to: Ada, Aleksinac, Arilje, Bajina Bašta, Bačka Palanka, Bačka Topola, Beograd, Boljevac, Bor, Valjevo, Velika Plana, Veliko Gradište, Vranje, Vrbas, Vršac, Golubac, Gornji Milanovac, Dimitrovgrad, Zaječar, Zrenjanin, Ivanjica, Jagodina, Kikinda, Kladovo, Knić, Knjaževac, Kosjerić, Kragujevac, Kraljevo, Krupanj, Kruševac, Kula, Kučevo, Leskovac, Loznica, Lučani, Ljubovija, Majdanpek, Mali Zvornik, Negotin, Niš, Novi Bečej, Novi Pazar, Novi Sad, Opovo, Pančevo, Paraćin, Pećinci, Pirot, Požarevac, Požega, Priboj, Prokuplje, Ruma, Senta, Sečanj, Sjenica, Smederevo, Sombor, Sremska Mitrovica, Sremski Karlovci, Stara Pazova, Subotica, Temerin, Topola, Užice, Čačak, Šabac.
Osnovni preduslovi za sticanje prava za korišćenje subvencija su da nad privrednim subjektima nije pokrenut stečajni postupak, finansijsko restrukturiranje niti postupak likvidacije, kao i da se ne sprovodi postupak za unapred pripremljeni plan reorganizacije (UPPR).
Sredstva se dodeljuju u iznosu 350 evra po individualnom ležaju i 150 evra po smeštajnoj jedinici u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na na dan kada je državna pomoć dodeljena. Privredni subjekat gubi pravo na korišćenje subvencije ukoliko smanji broj zaposlenih za više od 10%, u periodu od 15.08.2020. godine zaključno sa 31.12.2020. godine. Za ove namene Vlada Srbije je opredelila 1,46 milijardi dinara, a prema propisima pomoć je limitirana na 750.000 eura po pojedinačnom korisniku.
Prema podacima Zavoda za statistiku u julu je bilo za 50% manje turista nego 2019.godine dok je broj noćenja bio za 35,9% manje. I pored velike kampanje za odmor u Srbiji u julu je zabeležen i pad broja domaćih turista za 3,2%.
Ako se pogledaju podaci po destinacijama jasno je da ni poznata turistička mesta nisu u dobroj situaciji. Vrnjačka Banja je imala 12% dolazaka manje nego 2019.godine, Aranđelovac 22% manje, Banja Koviljača 27%, Gornja Trepča 51%, Zlatibor 33,2%, Tara 33,2%, Zlatar 47,3%, Mokra Gora 28,9%, Goč 47,8%, Ivanjica 85,3%. Veći broj dolazaka je zabeležen u julu u Prolom Banji 108,7%, Ribarska banja 156,4%, Vrujci 106,4%, Kopaonik 125,7%, Divčibare 107,0%, Rudnik 110,9% i Stara planina 257,2%.
Kada su u pitanju noćenja većina turističkih mesta je imala manji broj noćenja nego 2019.godine Zlatibor je imao 29% manje noćenja, Tara 48,9%, Ivanjica 79,7% Zlatar 30,7%. Približno isti broj noćenja kao 2019.godine su zabeležili Vrnjačka Banja, Kopaonik i Divčibare. Izuzetak su Sokobanja koja je imala 25,2% više noćenja nego 2019, banja Vrdnik 10,9%, banja Palić 17,1%, Mokra Gora 20,1%, Rudnik 74,1% i Stara planina 238,4.
Ako se pogleda statistika za prvih sedam meseci samo su Stara planina i Gamzigradska banja imale veći broj noćenja nego 2019.godine sva ostala turistička mesta imaju pad broja noćenja od 12% pa do 80%.
Ako se uporede ove statistike i lokalne samouprave gde je moguće dobiti državnu pomoć vidi se da hotelijeri koji imaju objekte u opštinama Aranđelovac, Čajetina, Raška, Brus, Vrnjačka Banja, Sokobanja, Pirot neće dobiti pomoć a radi se o lokalnim samoupravama koje pretežno žive od turizma.
Ono što za hotelijere predstavlja najveći problem je neizvesnost budućih rezervacija. Jesen je bila uvek rezervisana kongresni turizam, a ove godine je većina ovih manifestacija pod znakom pitanja. Pod znakom pitanja je i zimska sezona jer niko nije siguran kakva će biti epidemiološka situacija pa je broj ranih rezervacija zanemarljiv. Pojedini hoteli i ne primaju rezervacije za oktobar, novembar i decembar očekujući da vide kakva će biti epidemiološka situacija.
Vladina uredba je trebalo da pomogne najugroženijima ali po svemu sudeći to neće biti baš tako. Ako pogledamo statistike pomoć će dobiti hoteli iz Valjeva i sa Divčibara gde je posećenost bila za par procenata manja nego 2019.godine, ili iz Užica (Mokra Gora) gde je posećenost bila za dvadesetak procenata veća nego 2019.godine, ali pomoć neće dobiti hoteli iz Nove Varoši gde je broj noćenja za više od 40% manji u odnosu na prošlu godinu. Možda je trebalo rešenje tražiti u svakom pojedinačnom slučaju kroz statistike o broju ostvarenih noćenja za svaki objekat pa u skladu sa tim podacima pomoć podeliti svim hotelijerima.
