U utorak . 2.jula je završen II međunarodni festival sportskog filma – Zlatibor 2013.godine. Žiri je imao težak zadatak. Nikolaj Parahovnik (Rusija), Vanja Dermentijeva (Bugarska), Arzu Uršan (Azerbejdžan) i Gordan Matić (Srbija) su pregledali više od 20 filmova.
Kvalitetom je odskočio austrijsko-nemački film “Zlatna jesen”, koji je režirao Jan Tenhaven. Priča o ljudima koji se propremaju za svestsko prvenstvo u atletici je svakako neobična, ali kada takmičari imaju više od 85 godina to je zaista posebna priča.
Žiri je nagradu za režiju “Dinko Tucaković” dodelio iranskom reditelju Mirabbasu Khosraviju, za režiju filma “Iman”.
Od ove godine žiri festivala dodeljuje i nagradu za podsticanje humanih vrednosti sporta. Ova nagrada je dodeljena filmu Mladena Matičevića, “Životna trka”, o sudbini etiopijskih atletičara koji su potražili azil u Srbiji.
Žiri je takođe doneo odluku da se dodeli pet specijalnih nagrada:
Prva specijalna nagrada je dodeljena azerbejdžanskom filmu “Čovgan” koji je režirao Rafig Kulijev, za uspešno ekranizovanje nacionalne tradicije u sportu.
Specijalna nagrada za poseban doprinos istoriji sporta je dodeljena slovenačkom filmu “Ivo Daneu”, koji je režirao Metod Pevec.
Specijalna nagrada za podsticanje životnih vrednosti kroz sport je dodeljena beloruskom filmu “Ja sam srećna”, režisera Vladimira Česljuka.
Kada je u pitanju specijalna nagrada za kameru ona je dodeljena Aleksandru Martinovu i Andreju Antipenku za film “Biti mez mane”, ukrajinskog reditelja Sergeja Dolbilova.
I na kraju je dodeljena i specijalna nagrada žirija norveškom filmu “Sunce na severu”, rediteljke Anne Bergsend.
Festival je zatvoren filmom “Biciklisti” Puriše Đorđevića, koji je na ovogodišnjem festivalu dobio nagradu za životno delo.
Svečanom zatvaranju festivala je prisustvovao konzul Azerbejdžana koji je u ime Rafiga Kulijeva primio Prvu specijalnu nagradu za za uspešno ekranizovanje nacionalne tradicije u sportu. Takođe zatvaranju festivala su prisustvovali direktor TO Zlatibor, Darko Đurović i zamenik predsednika opštine Čajetin,a Arsen Đurić.
