Na bregu Bijela glava, na mestu poznatom kao Cigla, juče je održan Narodni sabor. Organizatori su za ovu priliku pripremili recitatorski program rodoljubive poezije.
Program je počeo podsećanjem na herojsku odbranu Cigle u avgustu 1914.godine. Pomen palim junacima je služio Radovan Ćosić, sveštenik u penziju.
Trubač Božo Milutinoviće je zatim odsvirao zbor. Potom je hor Svetog cara Lazara iz Priboja izveo himnu Srbije “Bože pravde”, a pesmu “Otadžbina” je odrecitovao Žarko Božanić. Hor je zatim otpevao pesme “Tamo daleko” i “Ovo je Srbija”.
Predstavnici opštine Knić su položili venac na spome česmu na Cigli, kako bi odali dužno poštovanje majoru Vasiliju Lukiću, koji je poginuo tokom borbi na ovom mestu u avgustu 1914.godine.
U delu programa koji je nazvan “Sećanje kao zaloga za budućnost” publici su se predstavili narodni pesnici. Despot Ćirović je prvi nastupio. On je recitovao skoro dvadeset minuta, a u svojoj pesmi se dotakao svih stradanja, patnji i nedaća srpskog roda, kao i aktuelnih tema.
Zatim je nastupio Milosav G Radibratović iz Rožanstva koji je odrecitovao pesme “Dobro je da nas i ovoliko ima” i “Poletelo jato gavranova” iz zbirke pesama “Zrak sunca na kapi rose”. Poslednji se publici predstavio Vukomir Božanić, koji je 2013.godine objavio zbirku pesama još 2013.godine.
On je na početku rekao da je poezija dosta zapostavljena, a rodoljubivu poeziju niko javno ne promoviše. Za ovu priliku Vukomir Božanić je recitovao pesme “Radovanjski lug” koja je posvećena voždu Karađorđu i “Pakao milosrdnog anđela”.
Prisutnima se na kraju obratio predsednik opštine Čajetina, Milan Stamatović. On je pozdravio prisutne u ime opštne Čajetina.
“Danas se nalazimo ovde da obeležimo godišnjicu od podizanja spomenika majoru Lukoviću koji je ovde sto godina stajao. Da ispoštujemo ono što su njegovi saborci bajonetima napisali, da je ispunio svoj dug prema kralju i otadzbini”, rekao je Stamatović.
“Mi možda možemo ideološki da se ne slažemo. I Srbi su kroz istoriju imali mnogo nesuglasica ali ova jedna ne može da bude različita, jer dug prema otadžbini svi moramo da ispunimo. Dok je ovog spomenika ovde i ovog kamena naše buduće generacije moraju da nastave tu tradiciju i ovo da očuvaju.
Mi moramo ovde da se okupljamo jer vidite sami da ta žrtva posle sto godina nije bila uzaludna već je dočekala svetlost dana da se mi Srbi u teškim vremenima složimo i okupimo. Nikad teže nije bilo u novijoj srpskoj istoriji nego što je to danas ili što će to biti u nekim budućim vremenima.
Stamatović je rekao da je dužnost starijih da se za mlađe sačuva zemlja.
“Niko nema pravo da ono što je sticano vekovima, da pokloni ili da prenese nekome a da to nije nasledio. Ako znamo da je za 60 cm rodne zemlje potrebno 1500 godina, pa ko je taj koji ima pravo da proda.
Mislim da ovo treba da postane tradicija i svake godine mi ovde da se okupljamo da izbrišemo granice među braćom koje ne treba da postoje ovo je sve Srbija. Ako se mi budemo okupljali i češće ne samo godišnje, sigurno će ovde biti perspektive za srpski narod. A zlatiborski okrug ima perspektivu.
Vi možda čitate sada po novinama da u zlatiborsko okrugu treba da se nasele neki novi ljudi neki koji dolaze sa Bliskog istoka to je kažu budućnost i perspektiva. Da bi mogli penzioneri da primaju penzije treba da nam dođu neki sa Bliskog istoka pa da oni rade ovde i da plaćaju porez, ali ako ga nisu dole plaćali kako će ga plaćati ovde.
Mi moramo ovo da sačuvamo i da našim mladim ljudima objasnimo da nema ništa vrednije od ovog zlatiborskog krša, i bora, i drveta, kamena, lekovite trave, jezera i vode, istakao je Stamatović.
XXI vek će biti vek vode i hrane. Oni to dobro znaju zato i nadiru na ove prostore. Mi moramo da probudimo Srbiju moramo da ukažemo na ovu opasnost koja se nadnosi nad Srbijom. Ja moram da nastavim ovim rodoljubivim i patriotskim tonom kako su govorili i moji prethodnici, nastavio je Stamatović.
Stamatović je govor zaključio rečima:
“Mi njima ništa loše ne želimo, ali nisu oni izbegli zbog nas. Nisu ti ljudi ginuli zbog nas nego su bili kolateralna šteta zbog NATO bombi. Niko danas nema pravo u Srbiji da se igra sa imovinom, da se igra sa državom. A država je zemlja, država je narod. Ako se zemlja pokloni i ako se narod raseli nema države.
Mi moramo državu da očuvamo, mi moramo da se saberemo i da kažemo našim mladim ljudima da je ovde perspektiva da ovde ostanu. Da ne prodaju, da ne poklanjaju i tu je budućnost Srbije.
Ja želim da se i naredne godine ovde u što većem broju vidimo ovde. Da se okupimo i da sačuvamo ono što nam je u zadatak dao major Luković i njegovi saborci.”
Program je završen pesmom Vostani Serbijo u izvođenju hora “Sveti car Lazar” iz Priboja. Posle kulturno – umetničkog programa je usledilo druženje pod šatrom uz pesmu Mila Jelića.
