Poslednjih dana se dosta govori o posledicama sukoba u Ukrajini. Pored rasta cena energenata može se očekivati i rast cena hrane.
Ukrajna i Rusija su prethodnih godina bili najveći izvoznici žitarica sa oko 29% ukupnog svetskog izvoza. Imajući u vidu ratna dejstva u Ukrajini i sankcije Rusiji kupci žitarica će morati da nađu nove dobavljače za ovu godinu. Na Čikaškoj berzi cene pšenice su porasle za 12% a cene kukuruza za 14,5%.
Poseban problem predstavlja nabavka mineralnog đubriva i sadnog materijala. Kada je u pitanju mineralno đubrivo, cena bi mogla da bude previsoka za mnoge poljoprivrednike. Glavna komponenta u proizvodnji veštačkih đubriva je amonijak za čiju proizvodnju se koristi zemni gas. Kako su cene gasa drastično skočile, tako je porasla i cena veštačkog đubriva. Rusija je pre dva dana najavila mogućnost zabrane izvoza mineralnih đubriva i komponenti. Ovo će predstavljati novi udar na poljoprivrednike pošto Rusija proizvodi oko 25% veštačkih đubriva na svetu.
Imajući u vidu da su prinosi na parcelama na kojima se ne koristi veštačko đubrivo manji i do 50% nedostatak prihrane bi mogao ozbiljno da utiče na količinu proizvedenih žitarica. Ova situacija će najteže pogoditi siromašne države gde će povećanje cena hrane imati za posledicu i povećanje broja gladnih.
U Srbiji su poljoprivrednici protestvovali prethodnih dana zbog visoke cene veštačkih đubriva a sada se može postaviti pitanje da li će veštačkih đubriva i biti na tržištu u dovoljnim količinama.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je dao naređenje da se povećaju povećaju robne rezerve Srbije, i da će se za tu namenu obezbediti novac bez ugrožavanja stope javnog duga. Kako bi se osigurala stabilnost domaćeg tržišta žitarica predsednik Aleksandar Vučić je kao jednu od mera najavio i mogućnost zabrane izvoza pšenice.
Ostaje da se vidi kako će se situacija u Ukrajini razrešiti i kako će se na svetskom tržištu rešiti nedostatak žitarica i mineralnih đubriva.
