Kako su već objavili nacionalni mediji Srpska napredna stranka je započela proces izbora stranačkih organa na lokalnom nivou. Pripreme za stranačke izbore u većini opštinskih odbora su počeli već u februaru ove godine, a izborni proces bi trebalo da bude gotov sredinom maja. Posle izbora će biti kompletirani stranački organi na svim nivoima. Srpska napredna stranka bi zatim trebala da dobije i Generalni sekretarijat koji će obezbeđivati dosledno sprovođenje stranačke politike na svim nivoima.
Po završetku stranačkih izbora na lokalu, biće i kompletiran Glavni odbor, koji broji više od 400 članova i biće popunjen sa više od 150 novih clanova, koji će od marta do sredine maja biti na proveri.
Što se tiče organizacije za izbor stranačkog rukovodstva na opštinskom nivou postoje dve faze. U prvoj fazi će se održati izbori za mesne odbore tj. za predsednika mesnog odbora i delegata za izbornu skupštinu opštinskog odbora. Izbori za mesne odbore se održavaju istovremeno u svim naseljenim mestima uz prisustvo kontrolora koji imaju zadatak da obezbede regularnost izbora.
Što se tiče izbora za predsednika mesnog odbora da bi glasanje bilo legalno, na sednici mesnog odbora mora da postoji kvorum za rad, koji zavisi od toga koliko mesni odbor ima članova. Ako mesni odbor ima manje od 100 članova, na sednici mora da bude prisutno najmanje 20% članova (na primer, ako mesni odbor ima 80 članova, na sednici mora da bude prisutno 16 članova). U slučaju da mesni odbor ima više od 100 članova, na sednici mora da bude prisutno najmanje 20 članova (na primer, ako mesni odbor ima 250 članova, na sednici mora da bude prisutno 20 članova).
Pored kvoruma pravilima je definisana i sama procedura izbora. Prvo se predlažu kandidati, a pravo da predloži kandidata ima svaki član mesnog odbora. Kada se predlože svi kandidati, predsednik mesnog odbora (poverenik) mora da pročita listu svih kandidata. Potom sledi javno glasanje. Prisutni članovi mesnog odbora izjašnjavaju se o predloženim kandidatima onim redom kojim je učinjen predlog – ko je prvi predložen o njemu se prvo glasa.
Za predsednika mesnog odbora izabran je onaj kandidat koji dobije većinu glasova od broja prisutnih članova (na primer, ako na glasanju prisustvuje 50 članova, za predsednika mesnog odbora izabran je onaj kandidat koji dobije 26 glasova).
Kada jedan kandidat dobije dovoljan broj glasova, o ostalim kandidatima se više ne glasa (na primer, ako prisustvuje 50 članova, predložena su 4 kandidata, a prvi kandidat dobije 26 glasova, on je izabran za predsednika i nema potrebe da se glasa o ostalim kandidatima).
Ako nijedan od predloženih kandidata ne dobije potrebnu većinu glasova, glasanje se ponavlja između dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova (na primer, ako prisustvuje 50 članova, predložena su 4 kandidata, prvi dobije 15, drugi 10, treći 14, a četvrti 11 glasova, glasanje se ponavlja između prvog i trećeg kandidata).
Na ponovljenom glasanju, za predsednika mesnog odbora izabran je onaj kandidat koji je dobio veći broj glasova. Za njega ne mora da glasa većina od prisutnih članova mesnog odbora.
Pošto je izabran predsednik mesnog odbora bira se i potpredsednik po istoj proceduri kao i predsednik, uz razliku da kandidata za potpredsednika ne može da predloži svaki član, već samo predsednik mesnog odbora.
Pošto se završe izbori za mesne odbore organizuje se izborna skupština opštinske organizacije Srpske napredne stranke. U sastav izborne skupštine ulaze: delegati po funkciji i izborni delegati.
Delegati po funkciji su: predsednik opštinskog odbora (ili poverenik, ako nema predsednika), potpredsednici opštinskog odbora, predsednici saveta opštinskog odbora, sekretar opštinskog odbora i predsednici mesnih odbora (ili poverenici, ako u nekom mesnom odboru nema predsednika).
Izborne delegate mesni odbori biraju nakon zakazivanja izborne skupštine opštinske organizacije Srpske napredne stranke, po postupku predviđenom za uzbir predsednika mesnog odbora. Što se tiče broja izbornih delegata to zavisi od broja članova mesnog odbora tako da :
– ako mesni odbor ima manje od 100 članova (na primer 99; 98 itd), on bira jednog delegata;
– ako mesni odbor ima između 100 i 199 članova, on bira 2 (dva) delegata;
– ako mesni odbor ima između 200 i 499 članova, on bira 3 (tri) delegata;
– ako mesni odbor ima između 500 i 799 članova, on bira 6 (šest) delegata;
– ako mesni odbor ima 800 ili više članova, on bira 12 (dvanaest) delegata.
Održavanju izbora za predsednika opštinskog odbora obavezno prisustvuju članovi stranke koje rešenjem odredi predsednik stranke i koordinatori koje imenuje okružni odbor (ili poverenik za okrug).
Da bi izbor predsednika opštinskog odbora bio legalan, na sednici izborne skupštine mora da prisustvuje većina od ukupnog broja delegata (na primer, ako izborna skupština broji 50 delegata, na sednici mora da bude prisutno najmanje 26).
Kvorum za rad utvrđuje verifikaciona komisija, koja broji 5 (pet) članova Kada utvrdi da postoji kvorum za rad, izborna skupština će obrazovati petočlanu izbornu komisiju, koja ima zadatak da utvrdi rezultate glasanja. Za člana izborne komisije može biti izabran samo delegat.
Kandidata za predsednika opštinskog odbora mogu da predlože: okružni odbor i najmanje jedna četvrtina delegata izborne skupštine. Predlog za kandidata se podnosi u pismenom obliku koji se može podneti od dana zakazivanja izborne skupštine, a najkasnije na samoj sednici, pre utvrđivanja liste kandidata.
Pisani predlog predaje se sekretaru (ili njegovom zameniku) u prostoriji opštinskog odbora u dva primerka. Jedan primerak zadržava opštinski odbor, a na drugom primerku sekretar opštinskog odbora upisuje i potpisuje napomenu o vremenu prijema i vraća ga podnosiocu. Kada predlog podnose delegati, on mora biti potpisan od strane najmanje 1/4 od ukupnog broja delegata. Jedan delegat može da podrži samo jednog kandidata. Ako jedan delegat da podršku nekolicini kandidata, njegova podrška važi samo za onog kandidata koji je prvi predložen.
Pošto se utvrdi lista kandidata za predsednika opštinskog odbora, sledi glasanje. Pravilo je da se glasa javno. Međutim, svaki delegat može predložiti da se sprovede tajno glasanje. O tom predlogu izborna skupština se izjašnjava javno.
Odluka o tajnom glasanju biće doneta ako za nju glasa većina od prisutnih delegata. Ukoliko za odluku o tajnom glasanju ne glasa većina od prisutnih delegata, glasanje će biti javno.
U slučaju javnog glasanja prisutni delegati izjašnjavaju se o predloženim kandidatima onim redom kojim je učinjen predlog – ko je prvi predložen o njemu se prvo glasa. Za predsednika opštinskog odbora izabran je onaj kandidat koji dobije većinu glasova od broja prisutnih delegata (na primer, ako na glasanju prisustvuje 50 delegata, za predsednika opštinskog odbora izabran je onaj kandidat koji dobije 26 glasova).
Kada jedan kandidat dobije dovoljan broj glasova, o ostalim kandidatima se više ne glasa (na primer, ako prisustvuje 50 delegata, predložena su 4 kandidata, a prvi kandidat dobije 26 glasova, on je izabran za predsednika i nema potrebe da se glasa o ostalim kandidatima).
Ako nijedan od predloženih kandidata ne dobije potrebnu većinu glasova, glasanje se ponavlja između dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova (na primer, ako prisustvuje 50 delegata, predložena su 4 kandidata, prvi dobije 15, drugi 10, treći 14, a četvrti 11 glasova, glasanje se ponavlja između prvog i trećeg kandidata). Na ponovljenom glasanju, za predsednika opštinskog odbora izabran je onaj kandidat koji je dobio veći broj glasova. Za njega ne mora da glasa većina od prisutnih delegata.
U slučaju tajnog glasanja, Izborna komisija mora da sačini glasačke listiće. Broj glasačkih listića mora biti jednak broju prisutnih delegata (na primer, ako je na izbornu skupštinu došlo 40 delegata, mora se sačiniti 40 glasačkih listića). Glasački listić mora da sadrži: podatke o kandidatima za predsednika opštinskog odbora i napomenu da se izbor vrši zaokruživanjem jednog rednog broja ispred imena kandidata. Izborna komisija svakom delegatu daje po jedan glasački listić. Delegat u tajnosti popunjava glasački listić, presavija ga i ubacuje u glasačku kutiju.
Kada se završi glasanje, izborna komisija otvara glasačku kutiju i utvrđuje rezultate glasanja. Komisija mora prvo da prebroji listiće u glasačkoj kutiji. Broj listića u kutiji mora biti jedak ili manji od broja prisutnih delegata. Ako je broj listića u kutiji veći od broja prisutnih delegata, glasanje je neregularno i mora se ponoviti (na primer, ako je na sednici prisutno 50 delegata, broj listića u kutiji ne sme biti veći od 50).
Nakon toga, izborna komisija odvaja nevažeće od važećih glasačkih listića a prema pravilima nevažeći glasački listić je:
– glasački listić koji nije popunjen;
– glasački listić koji je popunjen tako da se ne može utvrditi za koga se glasalo;
– glasački listić na kome je glasač glasao za dva ili više kandidata.
Kada razvrsta važeće od nevažećih glasačkih listića, izborna komisija utvrđuje koliko je svaki kandidat dobio glasova. Za predsednika opštinskog odbora izabran je onaj kandidat koji dobije većinu glasova od broja prisutnih delegata. Ako nijedan od predloženih kandidata ne dobije potrebnu većinu glasova, glasanje se ponavlja između dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova. Na ponovljenom glasanju, za predsednika opštinskog odbora izabran je onaj kandidat koji je dobio veći broj glasova. Za njega ne mora da glasa većina od prisutnih delegata.
Kako je prošle godine raspušten opštinski odbor Srpske napredne stranke u Čajetini za očekivati je da će novo stranačko rukovodstvo biti uskoro izabrano.
Kompletna procedura izbora za predsednika mesnog odbora i poredsednika opštinskog odbora može se pogledati ovde.
