Dvodnevna konferencija ”Hrana sutrašnjice – Zlatibor” koju je ambasada Švedske organizovala u saradnji sa Švedskim institutom, opštinom Čajetina, Regionalnom razvojnom agencijom Zlatibor (RRA), kao i lokalnim organizacijama i preduzetnicima Zlatiborskog okruga počela je 1. oktobra u hotelu Palisad.
„Opština Čajetina u svojim razvojnim planovima oslanjala se na iskustva skandinavskih zemalja“, rekao je predsednik opštine Čajetina, ističući saradnju sa Švedskom na projektu zaštite životne sredine, regionalnoj deponije Duboko u Užicu, kao i da je pomoć švedskih stručnjaka bila od neprocenjivog značaja.
“Možda zvuči neskromno, mi smo uradili ono što je bilo bitno, stvorili jedan povoljan ambijent, od izgradnje infrastrukture do strategije razvoja i krenuli polako da pravimo jednu profitabilnu samoupravu. Sve ovo o čemu ovde govorimo – zdrava hrana, zaštita životne sredine, recikliranje – u razvijenim zemljama je biznis, veoma unosan posao u budućnosti. To može biti ozbiljan zamajac za razvoj i izlaženje iz krize u kojoj se naša država nalazi”, izjavio je Stamatović nakon predstavljanja opštine Čajetina na Okruglom stolu u kome su učestvovali predstavnici opština Zlatiborskog okruga.
”Hrana je odlična tema za saradnju između Srbije i Švedske. Ona znači mnogo toga – prvo poslovnu i trgovinsku saradnju. Sve maline koje se prodaju u Švedskoj stižu baš iz ovog dela Srbije. Imamo poslovni potencijal koji treba još razvijati. Ova tema je važna jer za proizvodnju zdrave hrane treba imati čistu životnu sredinu, a i Švedska i Evropska unija žele da i u Srbiji, bude čisto kao i u ostalim zemljama”, rekao je ambasador Švedske Nj.E. Jan Lundin.
Što se tiče ekonomske saradnje Srbije i Švedske, ambasador Lundin je naveo podatak da sve maline, na primer, koje oni uvoze, su iz zlatiborskog kraja i da je već posetio Sirogojno i video kako se tamo dobro i efikasno radi.
Uz brojne goste iz Švedske i regiona i uz prisustvo lokalnih proizvođača organske hrane, predstavljeni su primeri dobre prakse, što je i namera projekta ”Hrana sutrašnjice”- da se približe zelene inicijative, okupe lokalni preduzetnici koji se bave promocijom zelenog koncepta, kao i da se podstaknu predstavnici lokalnih zajednica da razmišljaju zeleno u procesu proizvodnje hrane.
“Govorimo o tome koliko je važna hrana i koliko je bitno razmišljati i usmeriti se na značaj sistemske proizvodnje hrane u jednom društvu. U ovaj projekat se nisu uključili samo pojedinci, već i mladi ljudi i start-ap organizacije koje se bave ovom temom sa ciljem da podignemo svest o značaju zdrave hrane”, rekla je menadžerka projekta Birgita Tenander iz Švedskog instituta.
O svom iskustvu u proizvodnji i plasmanu svojih proizvoda, kao i o izazovima sa kojima su se suočavali, govorili su i preduzetnici iz Srbije.
Drugog dana konferencije biće reči o važnosti sinergije lokalnog sistema proizvodnje hrane, kao i o promociji i marketingu zdravog načina ishrane koji utiče na zdravlje svih ljudi.
Izvor: cajetina.org.rs
