Posebno telo Saveta Evrope – GRECO, u svom najnovijem godišnjem izveštaju, ponovilo je nedavno da Srbija još nije zadovoljila preporuke za sprečavanje korupcije među parlamentarcima, sudijama i tužiocima. I dok bi pojedine preporuke koje se tiču sudija i tužioca mogle biti sprovede kroz izmene Ustava u delu o pravosuđu, čija je izmena već u toku, postoje i preporuke koje se odnose na parlamentarce a čije sprovođenje, prema analizi novinara Insajdera, nije ni započeto. Primera radi, nastavljena je praksa donošenja zakona po hitnom postupku, na koju je upravo i GRECO upozoravao.
U julu 2015. godine telo Saveta Evrope za borbu protiv korupcije predočilo je Srbiji 13 preporuka sa merama kako bi se sprečila korupcija među poslanicima, sudijama i tužiocima. Nešto manje od tri godine kasnije, ova institucija je saopštila da Srbija nije do kraja sprovela nijednu preporuku, a nedavno u svom godišnjem izveštaju ponovila „u celini nezadovoljavajuću“ ocenu. GRECO je, tim povodom, zatražio i izveštaj o napretku u primeni svih neispunjenih preporuka što je pre moguće, ali ne kasnije od 31. oktobra 2018. godine.
Od 13 preporuka, dve preporuke odnose se na suzbijanje korupcije u vezi sa svim funkcionerima, po četiri tačke odnose se na tužioce i sudije, dok tri preporuke propisuju prevenciju korupciju u odnosu na parlamentarce.
Osim transparentnosti u aktivnostima Skupštine Srbije u smislu oglašavanja na internet stranici, javnih prenosa sednica, kao i pokretanju javne rasprave o Nacrtu Zakona o lobiranju, primena ostalih preporuka koja se odnosi na parlamentarce nije ni počela.
Naime, jedna od preporuka GRECA bila je da se obezbedi dovoljno vremena za podnošenje amandmana kao i da se korišćenje hitne procedure donošenja zakona i akata koristi kao izuzetak, a ne pravilo.
U izveštaju je ovo ilustrovanom podatkom da je u 2015. godini Narodnoj skupštini dostavljen čak 231 nacrt zakona na usvajanje po hitnom postupku. Kako se dodaje, u toj godini Skupština je donela 315 akta, od čega je više od polovine, odnosno 182 usvojeno po hitnoj proceduri.
Prema podacima sajta Otvoreni parlament, koji prati zasedanja Skupštine Srbije, u 2016. godini poslanici su usvojili ukupno 81 zakon čiji je predlagač bila Vlada, a gotovo polovina po hitnom postupku. U istom periodu, u slučajevima gde su predlagači poslanici, usvojen je jedan po redovnoj proceduri i jedan po hitnom postupku.
Situacija u prošloj godini tek je neznatno bolja, pa je od ukupno 87 zakona koje je predložila Vlada njih 37 usvojeno po hitnom postupku. U prošloj godini su doneta i tri zakona po hitnom postupku, čiji su predlagači poslanici.
Za prva nešto više od četiri meseca u 2018, sudeći po podacima Otvorenog parlamenta, poslanici su od ukupno 39 zakona donetih na predlog Vlade, 15 doneli po hitnoj proceduri dok je 24 doneto u redovnom postupku.
Svi ovi podaci upravo govore da na postoji politička volja da se preporuke ovog antikorupcionog tela Saveta Evrope zaista i sprovedu.
GREKO je kao jednu od preporuka naveo i usvajanje Kodeksa ponašanja za članove parlamenta kako bi se suzila mogućnost sukoba interesa. Ova preporuka, međutim, do danas nije ispunjena, a sudeći po objašnjenjima predstavnika vlasti Kodeks se još nalazi u fazi nacrta.
Treća preporuka GRECA koja se odnosi na parlamentarce tiče se donošenja Zakona o lobiranju. Ovaj zakon, predstavnici aktuelne vlasti, obećavali su od 2014. godine.
Četiri godine kasnije, krajem marta Ministarstvo pravde izašlo je sa Nacrtom zakona čime je počela javna rasprava. Neke od prvih kritika na predloženi Nacrt pročitajte na sledećem link-u.
Ostale preporuke koje se tiču jačanja nezavisnosti sudija i tužilaca uglavnom će, kako predstavnici vlasti uveravaju GRECO, biti regulisane izmemana Ustava u delu o pravosuđu. Podsetimo, predložene izmene Ustava proteklih meseci gotovo jednoglasno kritikuju predstavnici struke tvrdeći da se ovim izmenama samo sužava nezavisnost pravosuđa. Jedno od predloženih rešenja direktno je suprotno preporuci GRECA koja se odnosi na broj članova Državnog veća tužilaca koje bira struka.
Naime, jedna od preporuka je bila promena sastava Državnog veća tužilaca pod uslovom da značajan deo u sastavu čine tužioci izabrani od kolega, što je suprotno konačnom rešenju Ministarstva pravde.
Novo rešenje Ministarstva, kako je ranije pisao Insajder, predviđa da su tužioci koje biraju kolege u Državnom veću u apsolutnoj manjini, što je i jedna od glavnih kritika struke po pitanju izmena Ustava.
Mina Milanović
Izvor: insajder.net
