U nedelju, 2 aprila 2017. godine održavaju se izbori za Predsednika Republike Srbije, 9. put od ponovnog uvođenja višestranačja u Srbiji 1990. godine. Jedino što se sa sigurnošću može reći, jeste da ćemo na Andrićevom vencu videti novog šefa države, odnosno da Tomislav Nikolić neće imati priliku za novih pet godina mandata.
Iako zamišljen kao druga glava bicefalne egzekutive, po slovu Ustava predsednikova ovlašćenja su dosta skromna, ali ne i beznačajna. Najvažnija uloga predsednika jeste personifikacija narodnog jednistva, jer je jedini državni funkicioner koji se bira neposredno. Da bi neko postao predsednik, u proseku je neophodno da bude podržan od strane dva milona birača. Crpeti legitimitet iz tolikog broja glasača je zaista ogroman kapital. Sve glasnije se čuju predlozi da se izvrše korekcije Ustava, te da se predsedniku Republike daju jaka izvršna ovlašćenja (kao u npr. Francuskoj) ili da se izbor predsednika prenese u Skupštinu (Nemačka), i od njega de facto napravi ceremonijalna ličnost.
Uprkos tome što ustavna ovlašćenja predsednika nisu velika, njegov uticaj je daleko od zanemarljivog. Na primer, kada je Tomislav Nikolić pre 5 godina preokretom u drugom krugu pobedio Borisa Tadića, označio je početak osipanja Demokratske stranke, koja je sa preko 20% podrške 2012.godine došla na ivicu cenzusa 2016. Istovremeno, to je početak uspona SNS-a koji od nešto preko 20% došao bezmalo na 50% podrške građana. Svaki izborni proces je prilika da se proveri javno mnjenje i da vlast testira svoj legitimitet. Otuda niko nije iznenadjen kandidaturom Aleksandra Vučića za predsednika Srbije.
Pored već pomenutog, u trku za predsednika ušlo je još 10 kandidata. Sam proces kampanje obeležilo je nekoliko krajnje neuobičajenih stvari. Vreme za kampanju je minimalno moguće, a samo dan pred raspisivanje istih propisano je da potpise mogu da overavaju isključivo notari. Tako da je za najveći broj kandidata dobar deo kampanje potrošen u traganju za notarima i prikupljanu potpisa. Evidentna je i nejednaka medijska zastupljenost kandidata. Istraživanje Novosadske novinarske škole pokazuje da je na RTS-u, RTV-u, N1 i Pinu kandidat vlasti zastupljen nekoliko puta više nego svi ostali kandidati zajedno. Zanimljivo je i da je predstavljanje kandidata na javnom servisu sa tradicionalno informativnog RTS1 ničim izazvano prebačen na RTS2, do sada rezervisanog uglavnom za sport i razbibrigu.
Dosadašnji tok kampanje u najkraćem bi se mogao opisati kao neinovativan i prljav. Opšta je ocena da upravo oni koji najviše troše i ulažu u kampanju pokazuju najmanju dozu maštoviti. Masovno plagiranje spotova i slogana iz Ukrajine, SAD-a i drugih delova sveta, pa sve do naših autentičnih izmišljotina (razvlačenje testa i gospođa Ajkula) nisu doneli ništa drugo do smeh i nevericu.
Kako se kampanja bliži kraju optužbe i uvrede bivaju sve brutalnije i besmislenije. Tako smo saznali da je nekadašnja dugogodišnja voditeljka Dnevnika 2 Nataša Jeremić zapravo ženski Pablo Eskobar, a Milan Stamatović ukrajinski špijun. Saša Janković je, sa sve rekonstrukcijom događaja od strane Dragana J.Vučićevića, optužen za umešanost u ubistvu, i za posedovanje pištolja sa dozvolom?! Saša Radulović je anatemisan jer ima licencu stečajnog upravnika, a optužen je i za poreski dug u Americi za ni manje ni više nego milion dolara. Ko god je živeo u Srbiji i na Zlatiboru, a da pritom razmišlja trezveno i nije zlonameran, shvata stepen stupidarije koje ove optužbe nose sa sobom. Treba reći da ni pojedini članovi porodice premijera i kandidata za predsednika nisu pošteđeni optužbi. U tom smislu najbolje bi bilo organizovati tv duele opozicionih i kandidata vlasti, gde bi se u direktnom duelu ukrstili argumenti, a na građanima je da odluče kome će verovati. Ko god bez dokaza iznosi neistine o pojednim kandidatima i članovima njihovih porodica, za to treba da odgovara moralno, politički i zakonski.
Veliki utisak ovog izbornog procesa je i kandidat Grupe građana “Sarmu probo nisi!”- Ljubiša Preletačević Beli. Koliko je stepen zasićenosti građana aktuelnom političkom scenom pokazuje i popularnost i pažnja koju ovaj kadidat izaziva. Dosadašnja istraživanja Belom daju mahom između 5% i 10% podrške građana. Ta podrška, u kombinaciji sa sloganom “Sirotinja uzvraća udarac” mora akuelnim vlastodršcima da pokaže koliko se ljudi u ovom sloganu prepoznaje.
Ipak, što se tiče naše Opštine, najjači utisak dosadašnjeg toka izborne kampanje je svakako kandidatura Milana Stamatovića, predsednika opštine Čajetina. Nakon što je potvrdio dominaciju na lokalnom nivou gde je, žargonskim rečnikom “prešao igricu”, rešio je da svoj legitimitet i popularnost proveri na teritoriji čitave Republike. Uprkos nedostatku partijske infrastrukture, medijskoj nezastupljenosti istraživanja pokazuju kontinuiran i stabilan skok, sa potencijalom daljeg rasta popularnosti. Njegova kandidatura je objektivno velika stvar za našu Opštinu, ali i za kompletan Zlatiborski okrug, koji do sada nije bio adekvatno predstavljen u izvršnoj vlasti.
Bilo kako bilo, svako glasa po svom nahođenju i svojoj savesti. Ali ono što je, verujem zajedničko za veliku većinu građana naše Opštine, ali i Zlatiborskog okruga, jeste da u nedelju mogu da ustanu, popiju kafu sa svojom porodicom i na glasanje krenu bez velike dileme koga će podržati.
Milan Koružić
dipl. politikolog
