25.04.2012.godine, Užice
Ljiljana Dirjan, makedonska književnica je danas održala predavanje učenicima I razreda užičke gimnazije “Miodrag Milovanović Lune” na temu pisci koje poznajem i čitam. Predavanje je bilo zaista dirljivo. Počela je sa pričom o majci i plavoj koverti, i kako su se knjige kupovale na otplatu. Zatim je sledila priča o zemljotresu u Skoplju 1963.godine kada je Ljiljana imala 10 godina. Najveći deo časa gospođa Dirjan je pričala o Struškim večerima poezije. Bila je to priča o pesnicima, o pesmama, hrani i piću. Ljiljana je odrecitovala pesmu “T’ga za jug” Konstantina Miladinova. A za kraj Predrag Lucić je odrecitovao pesmu La parolača iz zbirke Rimski Epigrami Sinana Gudževića.
Možete pogledati kako to izgleda u izvođenu Zahara Hadžimanova.
Orelski krilja kak da si metneh
i v nasi st’rni da si preletneh!
Na nasi mesta ja da si idam,
da vidam Stambol, Kukus da vidam,
da vidam dali s’nceto i tamo
mratcno ugrevjat, kako i vamo.
Ako kako ovde s’nceto me stretit,
ako pak mracno s’nceto svetit:
na p’t dalecni ja ke se stegnam,
i v drugi st’rni ke si pobegnam,
k’de s’nceto svetlo ugrevjat,
k’de neboto zvezdi posevjat.
Ovde je mracno i mrak m’ obviva
i temna m’gla zemja pokriva:
mrazoj i snegoj, i pepelnici,
silni vetristca i vijulici,
okolu m’gli i mrazoj zemni,
a vg’rdi studoj, i misli temni.
Ne, ja ne mozam ovde da sedam!
Ne, ja ne mozam mrazoj da gledam!
Dajte mi krilja ja da si metnam
i v nasi st’rni da si preletnam:
na nasi mesta ja da si idam,
da vidam Ohrid, Struga da vidam.
Tamo zorata greit dusata
i s’nce svetlo zajdvit v gorata.
Tamo darbite prirodna sila
so s’ta raskos gi rasturila:
bistro ezero, gledas, beleit
ili od vetar sinotemneit:
pole poglednis, ili planina
-segde Bozeva je hubavina.
Tamo po s’rce v kaval da sviram,
s’nce da zajdvit, ja da umiram!
Ljiljana Dirjan je rođena 1953. godine u Skoplju. Diplomirala je na Filološkom fakultetu, na grupi za jugoslovensku književnost i makedonski jezik. Bila je na studijskom boravku u Parizu, kao stipendista Franucuske vlade i jermenske Fondacije Gubelkijan.
Objavila je knjige poezije: Prirodna pojava (Skoplje, 1980), Živa mera (Skoplje, 1985), Pelin polje (Skoplje, 1989), “Champ d’abisinthe” (na francuskom jeziku, Pariz, 1996), Teška svila (Skopje, 1997), Cocoons (na engleskom jeziku, Tenesi, SAD, 1999), Tiger Im Diagram (na nemačkom jeziku, bibliofilsko izdanje, Berlin, 2000), Schwere Seide (na nemačkom jeziku, Berlin, 2000), Privatni svetovi (Skoplje 2007), Svet, moj brat (izbor, Bitolj, 2008, edicija 130 toma makedonske knizevnosti), Sađ na snjegu (kolumne i putopisi, Skoplje, 2007).
Dobitnik je nagrada Studentski zbor (1980) i Braća Miladinovi (1985). Knjiga Privatni svetovi, 2008 godine bila je nominovana za nagradu Balkanika. Živi i radi u Skoplju. Urednica je u časopisu Sarajevske sveske i jedna je od osnivača i članova Nezavisnih pisaca Makedonije.
