Jedanaestog novembra 1918.godine u 11 časova i 11 minuta prestale su borbene operacije na Zapadnom frontu, što je označilo kraj I svetsko rata. Nepunih pet godina su vođene borbe širom sveta u kojima je stradalo više od 65 miliona ljudi. Nemačka je bila poslednja od centralnih sila koja je položila oružje. Prvo je kapitulirala Bugarska, a zatim Turska i Austro-Ugarska.
Što se tiče Nemačke stanje je bilo teško ali krajem oktobra još uvek nije bila doneta odluka da se zatraži mir. U isčekivanju odluke nemački admirali su odlučili da Flota otvorenog mora isplovi kako bi se koliko toliko popravio vojni položaj.
Admiral Šer je 24.oktobra izdao naređenje da Flota otvorenog mora isplovi 30.oktobra 1918.godine. On o svojoj odluci nije obavestio predsednika vlade princa Maksa fon Badena (Prince Max von Baden), koji je u to vreme započeo nezvanične pregovore o sklapanju primirja.
U noći između 29./30.oktobra na brodovima treće eskadre mornari su odbili da podignu sidra, jer su očekivali kraj rata. Na bojnim brodovima SMS Thüringen i SMS Helgoland je došlo do otvorene pobune. Situacija se donekle smirila tokom dana, pobunjeni mornari su 30.oktobra uhapšeni bez otpora, ali se moralo odustati od isplovljavanja.
Komandant treće eskadre je uhapsio 47 mornara i zatvorio ih u Kilski zatvor. Na ovo su mornari odgovorili pasivnim otporom, što je dodatno zaoštrilo situaciju na brodovima. Mornari su 1.novembra zatražili da se njihovi drugovi puste iz zatvora. Mornaričke vlasti nisu popuštale, a mornarima su se pridružili lučki radnici a podršku su dobili i od lokalnih članova Socijal-demokratske partije.
Policija je kako bi zaustavila proteste zatvorila sedište sindikata (Gewerkschaftshaus). Ovo je dolilo još ulja na vatru, a pobunjenici su na gradskom trgu je 2.novembra održali protestni miting.
Karl Artelt (Karl Artelt) i Loter Pop (Lothar Popp) su pozvali mornare da se sutradan okupe na Großer Exerzierplatz. Glavni slogan dana je postala parola Frieden und Brot (mira i hleba), a pored zahteva da se oslobode zatvoreni mornari traženo je i da se završi rat i da se popravi snabdevanje namirnicama. Kada su se demonstranti uputili ka vojnom zatvoru policija je nakon upozorenja pucala u masu. Sedam ljudi je poginulo a 29 je ranjeno. U metežu koji je nastao komandant patrole koja je pucala na demonstrante je takođe ranjen, a njegovi vojnici su se razbežali.
Kil je potom zahvatio haos, pobuna se proširila na ceo grada. Pobunjenici su 4.novembra organizovali i prvi vojnički savet. Guverner Kila je počeo pregovore sa pobunjenicima. Uhapšeni mornari su pušteni na slobodu, a vojnički saveti su preuzeli sve institucije u gradu. Sindikati su proglasili generalni štrajk u Kilu.
Komanda mornarice je odlučila da pobunu uguši silom pa su u grad upućene trupe iz drugih baza. Trupe koje su trebale da se bore sa pobunjenicima su odbile naređenja i stale su uz svoje drugove. Uskoro je u Kilu bilo više od 40.000 pobunjenika. Kako se vest o pobuni širila tako su i druge mornaričke baze zapadale u anarhiju. Dva dana kasnije pobunjenici su preuzeli kontrolu i nad lukom Vilhelmshafen.
Političari su pokušali da obuzdaju pobunu, a u Kil je stigao poslanik SDP-a Gustav Noske (Gustav Noske). Pobunjeni mornari su 7.novembra držali u rukama vlast u svim obalskim gradovima, a pobuna se proširila i na unutrašnjost.
U Bavarskoj je formirana republika sovjetska republika (Räterepublik), a u narednim danima skoro svi nemački plemići su se odrekli titula. A u Berlinu je poslanik Filip Šnajdeman (Philipp Scheidemann) sa balkona Rajhstaga proglasio republiku.
Nemački predstavnici su suočeni sa revolucijom i pobunom kod kuće, pristali na sve zahteve Saveznika.
Po sporazumu koji je imao 35 uslova, bilo je predviđeno da primirje počinje šest sati po potpisivanju. Nemačke trupe su morale da se povuku sa teritorije Francuske, Belgije i Luksemburga, kao i iz Alzasa i Lonena u roku od 14 dana, a zatim i da se demilitarizuje leva obala Rajne…
