Sinoć je u sali biblioteke Ljubiša R Đenić, održano predavanje pod naslovom „Istorija Rusije i istorijske veze između Srbije i Rusije“. Predavanje je nastalo na osnovu prezentacije koju je Miroslav Janković, profesor ruskog jezika i književnosti u Ugostiteljsko turističkoj školi u Čajetini pripremio za svoje učenike kako bi im olakšao učenje ruskog jezika.
Predavanju je prisustvovalo više desetina zainteresovanih, koji su mogli saznati kako je Rusija postala hrišćanska zemlja za vreme kneza Vladimira (988.godine). Kako je Sveti Sava svetac i u Rusiji, i da je njegovo Zakonopravilo (КОРМЧАЯ) bez izmena bilo korišćeno i u Ruskoj pravoslavnoj crkvi.
Potom je bilo reči o poznatim Srbima u Rusiji u 15 veku, kao što su Pahomije Logofet i Jelena Glinska. Treba istaći da je Pahomije Logofet autor 35 spisa: 18 službi i kanona svetiteljima, 9 žitija (biografija), 4 pohvalna slova i 3 priče o svetiteljima. Zanimljivo je pomenuti da je kneginja Jelena Glinska supruga moskovskog velikog kneza Vasilija III i majka cara Ivana IV Groznog (1530-1584). Njena majka Ana je bila Srpkinja iz Ugarske, iz roda Jakšića. U predavanju je bilo i reči kako je car Ivan IV Grozni ukazom preuzeo brigu nad Hilandarom i manastiru dodelio Srpsko podvorje u hramu svetog Petra i Pavla u Moskvi.
U 18.veku car Petar veliki poziva Srbe da se presele u Rusiju, u Krasnojarska oblast, a zatim osniva i Srpski husarski puk, koji se naročito istakao u Severnom ratu (1700 – 1721). Posle Petra za srpsko – ruske odnose je važna vladavina Katarine II za čijeg života počinje uspon porodice Miloradović koja je poreklom iz Hercegovina. Grof Mihail Miloradovič se proslavio tokom rata sa Francuskom 1812.godine kada je komandovao zaštitnicom ruske vojske u povlačenju. Posle sloma francuskog pohoda na Moskvu, Miloradovič je komandovao trupama u bitci kod Lajpciga 1813.godine. Po završetku ratova postavljen je za General – gubernatora Sankt Peterburga, a poginuo je 26. decembra 1825.godine u pokušaju da zaustavi ustanak dekabrista.
Srpsko ruske veze su u 19.veku učvršćivane kroz književnost, pa je A. S. Puškin obajvio zbirku “Pesme Zapadnih Slovena” a jednu pesmu je naslovio “Karađorđevoj kćerki”.
Prvi svetski rat je Rusiji doneo brojne patnje, a veliki broj Rusa napušta svoju domovinu nakon pobede revolucije. Kraljevina SHS je primila veliki broj begunaca koji su dali veliki doprinos u razvoju Kraljevine Jugoslavije u međuratnom periodu.
I na kraju Miroslav Janković je govorio i o Nikolaju Velimiroviću koji danas spada među najčitanije srpske autore u Rusiji, a posebno su popularna njegova “Pisma o Rusiji”.
Publika je aplauzom pozdravila profesora Jankovića na kraju predavanja, a zatim su prisutni predložili da se ovakva predavanja organizuju češće i da jedna od tema sledećeg predavanja bude prožimanje srpske i ruske književnosti.
