U poslednje vreme širom sveta u praksi se širi ideja o državi kao preduzeću. Ovaj eksperiment u suštini kao polazište ima jasnu ekonomsku računicu kako bi se došlo do “održivog” privrednog razvoja. U praksi ovo znači da će svaka usluga koju država pruža proći kroz ekonomski obračun kako bi se videlo da li je ekonomski opravdana. Zato se sve češće govori o racionalizaciji mreže škola i zdravstvenih ustanova, a o ekonomskim merilima u socijalnoj zaštiti već se dosta govorilo. Ovih dana se mogu pročitati brojni tekstovi o efektima novih pravila koja se tiču porodiljskog odsustva, a govori se i o ukidanju plaćenog bolovanja za radnike.
Ako se uzme primer porodiljskog odsustva jasno se može videti kako stvari funkcionišu. Po zakonu koji je bio na snazi do 1.jula porodilja bi za dvanest meseci odsustva trebalo da primi 366.900 dinara (30.575 dinara mesečno) ukoliko je bila u radnom odnosu šest meseci i jedan dan uz neto platu od 36.550 dinara. Ekonomska računica kaže da je na na ime doprinosa i poreza za tih šest meseci rada Državi uplaćeno 134.400 dinara, što znači da je država u minusu 232.500 dinara. Po novom zakonu minus u državnoj kasi je značajno manji jer će porodilja dobiti 188.583 dinara za što znači da minus manji i iznosi samo 54.183 dinara.
Glavni razlog za novi obračun je obrazložen činjenicom da neke kategorije do sada nisu bile obuhvaćene Zakonom i da će sada obuhvat biti znatno veći. . Takođe, još jedno obrazloženje je i da će na ovaj način biti rešen i problem lažnih prijava.
Udruženja roditelja su u 2018.godini i niz protesta, dok je ministarka zadužena za ovu oblast, Slavica Đukić – Dejanović izjavila da ne postoji mogućnost da se za sve trudnice obezbedi novčana nadokanada u budžetu.
Na pritisak javnosti predstavnici Vlade su odgovorili predlogom sa izmenama zakona. Prema predlogu ministarke Slavice Đukić – Dejanović vratio bi se maksimalni iznos od pet prosečnih zarada, a za trudnice koje su kraće od šest meseci u radnom odnosu planiran je drugačiji obračun naknade. Ovaj predlog treba da usvoji Ministarstvo za rad, a zatim sledi procedura u Narodnoj skupštini. Imajući u vidu da je budžet za 2019.godinu usvojen dodatna sredstva bi trebala da se obezbede ili rebalansom budžeta ili će izmene početi da se primenjuju od 2020.godine.
Na društvenim mrežama se razvila živa polemika među pristalicama novog zakona i onih koji veruju da su trudnice i porodilje na ovaj način prevarene. Tu su se mogli videti i zanimljivi predlozi kojima bi ova oblast mogla da se adekvatno uredi. Ako se zna da godišnje u Srbiji ima između 70.000 i 80.000 porodilja, novčana nadoknada od 20.000 dinara (za godinu dana 240.000) za svaku porodilju bi bila stavka od 19,2 milijarde dinara (165 miliona evra), što je 1,6% budžeta za 2018.godinu.
Imajući u vidu da BDP raste i da stalno dolaze novi investitori za očekivati je da će srpska privreda biti uspešna i da ovo ne bi predstavljalo veliki trošak za Državu. Dopunskom odredbom kojoj bi poslodavci morali da na mesto trudnice/porodilje angažuju novo lice za vreme porodiljskog odsustva bi prestalo fiktivno prijavljivanje trudnica a sve trudnice bi bile materijalno zbrinute.
No, ako se vratimo na početak teksta jasno je da su za korporativnu državu trudnice i porodilje trošak, jer nisu radno angažovane i pri tom država treba do odvoji određena sredstva za njih. Ovo je u suprotnosti sa proklamovanom politikom Države da je borba protiv “bele kuge” jedan od prioriteta i da se sve treba učiniti kako bi se popravila demografska statistika.
Ono što ekonomisti a sve češće i političari zaboravljaju je činjenica da Država ipak nije kompanija i nije servis investitora već servis građana koji počiva na solidarnosti. Današnji radnici su solidarni i sa penzionerima i sa trudnicama i porodiljama jer samo na osnovu solidarnosti jedno društvo i Država mogu da funkcionišu. Ako danas ne odvojimo sredstva za potomstvo, već sutra neće biti ni nas.
