Moje prvo putovanje. Mesec jun. Brat me je pozvao da dođem kod njega u Austriju. Jedva čekam! Krenimo! Idemo poznatim putem ka Užicu. Livada, kamenje, šume, ptice. Cvrkutanje malo opušta u ovoj vrućini, hladi. Stižemo u grad. Lepotu prirode zamenile su sive ulice, vremešne zgrade. Cvrkut ptica povlači se pred zvucima kamiona, automobila. Ni vazduh nije isti. Žurimo dalje!
Valjevo posle poplava nije isto. Kao da je sve natopljeno i posle godinu dana. Livada kao da zapomaže, traži da osuši svoju kosu. Jadna livada! Nastavljamo!
Stižemo do Šida. Sunce sija, ali sad neobično. Baca svoje zrake na bistri, plavi potok. Blago njemu! Uživa u prirodi, svežoj, zelenoj, i toplom zraku dok se mi „kuvamo“ od vrućine u autobusu. Pašnjaci, poneka ovčica, krava i bik: „Mu muuu, al’ je ukusna ova trava!“ Stigli smo do granice uspavani od toplote.
Hrvatska
Posle granice usledilo je zahlađenje, kiša. Ljudi sa toplih, opuštajućih bazena beže u svoje kuće. Kiša je baš namerila da otera ovaj lep dan. Ali meni nije smetala, štaviše, prijala mi je. Za razliku od Srbije, crvene od sunca, sad idemo kroz sive predele kišne Hrvatske. Stižemo u Zagreb. Na prvi pogled običan grad, ali kad uđeš u bar jedan njegov kutak, vidiš u stvari kakav je. Puno automobila i dima! Ali predeo koji okružuje glavni grad Hrvatske je predivan, neodoljiv kao trešnja okružena šlagom. Nismo se zadržavali zbog kiše. Kroz celu Hrvatsku – kiša, a na granici sa Slovenijom – sunce. Kako se vreme igra sa mnom!
Slovenija
Slovenija – nešto novo što do sada nisam video. Putujući kroz Maribor, shvatio sam da je Slovenija očuvana, posebno kuće iz 18. i 19. veka. Nema magle, dima, vazduh je mnogo zdraviji. Predeli su kao iz bajke. Iako je Slovenija mala država, ima veoma uređene prostore. Voleo bih da sam ostao malo duže da uživam u lepotama Maribora, Drave, ali biće vremena. Želeo sam da odem na livadu na kojoj su se ono dvoje zaljubili i na kojoj su provodili dane. Možda i noći! Životinje su popadale na travu i odmaraju se kao neki gotovani.
Stižemo u Ljubljanu. Ljudi su ovde mnogo veseliji. Sve se, čak i sunce, udružilo da učini ovaj dan nezaboravnim. Ljubljana se ugledala na Austriju kao na stariju sestru, i prodavnice su im iste. Najviše mi se svidelo kad smo išli kroz šumu. Oko nas puno drveća i cveća nepoznatog izgleda. Ali, za tren oka mogli smo postati hrana jednom medvedu, ogromnom i strašnom. Srećom, nije nas video! Izašli smo iz šume preplašeni. Posle tog nemilog događaja jedva sam čekao da izađem iz Slovenije. Smirivao sam se gledajući ravnice, njive kukuruza i shvatio da nemam više čega da se bojim. Toj ravnici nema kraja. Podseća me na nešto meni vrlo drago, kao da sam to već negde video. Poziva me da izađem, ide ka meni! Misao mi je lebdela po predelu sve dok nismo stali. Granica! Snužden sam pri pomisli da je sve to bila samo mašta, vratio sam se u stvarnost. Misli mi prekida Austrija.
Austrija
Prvih nekoliko minuta nisam mogao da dođem sebi, ali me je Austrija brzo uvela u svoj svet, čaroban kao iz sna. Austrijski pašnjaci su najlepši koje sam do sada video. Pokošeni, čisti, uređeni, zaustavljaju dah. Pažnju mi je privukala i zgrada čudnog, modernijeg izgleda. Biće ovo zanimljivo i uzbudljivo letovanje! Sve je tako čisto, nigde ni najmanje trunčice, papirića. Protežu se ravnice bez kraja. Hoću da izađem zaboravljajući da to nije moja stanica.
Dugo iščekivanje me je izmorilo i uspavalo. Posle sat-dva stigli smo u Grac. Negde sam čuo da u njemu postoji veoma poznat muzej umetnosti, voleo bih da to proverim. Radost me je toliko obuzela da nisam ni primećivao stare, ali lepe kuće, koje su samo spolja stare, iznutra su moderno nameštene. Sve me je zanimalo, od visokih planina, Alpa, do najniže tačke Austrije. Nešto je drugačije! Ali šta? Možda jezik? Ne, nešto nedostaje ovom gradu. Ah, pa to je moj dom!
Izašli smo iz autobusa i tu, na autobuskoj stanici čekao nas je moj brat. Veću sreću nikad pre nisam doživeo! Razgovarali smo i obilazili znamenita mesta. Uveče smo ušli u kuću i popadali u krevete!
Nadam se da ovo dugo i uzbudljivo putovanje neće biti ništa u odnosu na to šta nas sve čeka dalje, u ovoj tajanstvenoj Austriji.
Nedelja, 13. jun 2015.
Nikola Mitrović VII4
Novinarsko – literarna sekcija OŠ Dimitrije Tucović
