Austro-Ugarska monarhija je 28.jula nezadovoljna odgovorom srpske vlade objavila rat Kraljevini Srbiji. Na ovo je Rusija odgovorila delimičnom mobilizacijom sledećeg dana, što je izazvalo Nemačku da i ona 30.jula objavi mobilizaciju. Istog dana car Nikolaj II je naredio opšti mobilizaciju.
Nemačka je postavila ultimatum Rusiji ukoliko se mobilizacija ne obustavi u roku od 12 časova, počeće rat. Ruski predstavnici su ponudili pregovore o demobilizaciji, no nemačka vlada je to odbila. Prvog avgusta je počeo rat između Nemačke i Rusije.
Istovremeno nemačka vlada je zatražila od Francuske da ostane neutralna. Francuska je na ovo odgovorila u prvom trenutku povlačenjem trupa sa granice, ali je izdato naređenje za mobilizaciju. Suočeni sa mogućim ratom na dva fronta nemačka vrhovna komanda je 2.avgusta zauzela Luksemburg, a dan kasnije je objavljen rat Francuskoj. Nemačka je 2.avgusta uputila ultimatum Belgiji, tražeći slobodan prolaz. Kako su Belgijanci to odbili, nemačke trupe su već 4.avgusta prešle belgijsku granicu. Velika Britanija je na vest da su nemačke trupe ušle u Belgiju 4.avgusta objavila rat Nemačkoj, pošto je ugovorom iz 1839.godine bila garant belgijske neutralnosti.
Crna Gora je 2.avgusta objavila rat Austro-Ugarskoj.
Na Balkanskom frontu operacije će početi 12. avgusta, dok je će na zapadnom frontu nemačke trupe već od 4.avgusta voditi borbe sa belgijskim a zatim i sa francuskim trupama, kojima će do kraja avgusta u pomoć stići i britanske jedinice. Na istočnom frontu borbe će početi tek sredinom avgusta. No, svi vladari i njihove vlade su verovale da će rat biti gotov do Božića i naravno svi su bili ubeđeni u pobedu.
