Edicija Sto slovenskih romana je 4.avgusta predstavljena u SB Čigota na Zlatiboru. Ova edicija predstavlja najveći međunarodni kulturni, književni i promotivni projekat slovenske literature, koji je pripremio Forum slovenskih kultura, međunarodne kulturne organizacije zainteresovane za pitanja savremene kulture i kulturne baštine.
O ediciji je govorio glavni urednik međunarodnog projekta Sto slovenskih romana je Gojko Božović iz izdavačke kuće Arhipelag koja je i najaktivniji nacionalni izdavač edicije.
Svaka od deset slovenskih zemalja je na osnovu odluke nacionalnog žirija pripremila izbor od deset romana koji su napisani posle pada berlinskog zida.
Cilj projekta Sto slovenskih romana jeste, u prvom redu, međusobno upoznavanje književnosti i kultura slovenskog sveta, podsticanje međusobnog prevođenja slovenskih književnosti i kultura, kao i osmišljeno i reprezentativno predstavljanje najboljih primera modernog slovenskog romana na velikim svetskim jezicima. U Srbiji je izdavačka kuća Arhipelag do sada objavila 25 romana iz ove edicije.
Publika je mogla da sazna da pisci u slovenskom svetu najviše pišu o iskustvima iz tranzicije, ali da su česti i romani sa istorijskom tematikom.
Srbiju u ovoj antologiji predstavljaju dela Svetlane Velmar Janković, Srđana Valjarevića, Davida Albaharija, Dragan Velikić…
Srpska čitalačka publika će u ovoj ediciji moći da pročita dela Olge Slavnikove, Dimitrija Bikova, Aleša Čera, Suzane Tratnik, Dušana Kužela…
Edicija Sto slovenskih romana počiva na vrlo precizno i strogo definisanim standardima u pogledu izdavačke realizacije projekta. Osim jedinstvenog dizajna, edicija podrazumeva i vrhunske kriterijuma prevoda, visoke standarde lekture i korekture, uređivačke standarde i vrhunsku štampu.
“Edicija Sto slovenskih romana je zamišljena je i kao način da se stvori nova generacija prevodilaca sa slovenskih jezika, kao i da se u svakoj slovenskoj zemlji oblikuje interpretativna zajednica u kojoj će se uspostaviti razumevanje književnih dela koja nastaju na drugim slovenskim jezicima, istakao je Božović.
Publiku je interesovalo koliko je teško pripremiti ovakvo izdanje, i da li će knjige moći da se nabave u inostranstvu, a bilo je pitanja i o elektronskim izdanjima.
Gojko Božović je tokom predavanja izneo zanimljiv podatak da se trenutno srpski pisci najviše prevode u Makedoniji, Bugarskoj i Ukrajini.
