U biblioteci Ljubiša R Đenić u Čajetini u utorak, 10.oktobra je predstavljena knjiga Radovana Popovića “Osmeh rodne godine”. O knjizi su govorili Mr Slobodan Radović. prof. Gojko Tešić, istoričar umetnosti Dragiša Milosavljević i sam autor. Knjiga predstavlja jedan spisateljski kolaž koji je Popović napisao tokom devetogodišnje karijere u užičkim Vestima. U šest celina je ispričano jedno vreme i sve njegove mane i prednosti. To su reportaže o poznatima kao što je priča o karikaturisti Pjeru Križaniću na Zlatiboru, ili Gušterova ulica o doseljavanju u gradove iz sela. Ne treba zaboraviti ni reportaže Jednom Era, uvek Era, Jedna ljudska priča…
Magistar Slobodan Radović je istakao da je Popović reportažu približio umetničkoj formi pisanja uz vešto kombinovanje teksta, ilustracija i fotografija. Dragiša Milosavljević, istoričar umetnosti je za Popovićeve tekstove rekao da kada se danas pročitaju njegove reportaže fine priče, pripovetke i to posebno one koje se odnose na užička i zlatiborska sela, koja on vrsno opisuje. Profesor Tešić je ovom prilikom istakao da je Radovan Popović jedna fina duša i da čovek koji postigne nešto u životu nikada nije to učinio sam već mu je neko pomogao.
“Ja sam jedan običan čovek koji je voleo da sluša ljude, i da gleda ljude. Ja nisam od onih koji ume da vodi razgovore, da učestvuje u dijalogu, ali voleo sam da putujem i držala me je radoznalost koja je sasvim razumljiva kod mladih ljudi. A ova knjiga je znak odanosti prijatelja… i ja uvek kažem da ništa ne bih uradio da nisam imao prijatelje”, rekao je autor, Radovan Popović.
Prisutnima je pročitano i pismo Ljubivoja Ršumovića u kome se pesnik priseća početaka zajedničke karijere.
“Dragi Raško,
Pre 60 godina nekako smo zajedno krenuli u novinarske i literarne vode, goloruki i bosonogi, ali odlučni da istrajemo. Tada nisam znao, ali sada znam da sve što smo očekivali – na neki lep način smo i dobili. Redakcija „Vesti“, u kojoj su radili Milojko, Stole, Raškin i Steva Nestorović, dočekala nas je čista srca. Davali su nam zadatake, koje smo rešavali, i zagonetke koje smo odgonetali. Danas bi bili ponosni onim što smo uradili. Ovu tvoju najnoviju knjigu „Osmeh rodne godine“ vidim kao zahvalnicu tim dobrim ljudima, a ne samo kao dokaz tvog kvalitetnog bavljenja novinarstvom. Da nije bilo kvalitetno, ti ne bi od njega mogao izgraditi onu velelepnu literarnu građevinu od preko 20 knjiga o najvećim srpskim piscima.
Zajedno smo počeli, a sudbina je udesila da i zajedno završavamo našu životnu avanturu, kao braća po peru, braća po jeziku, ali i braća po, nimalo prijatnoj, samoći, onoj staračkoj. Žurili smo, žurili, ali Branka i Nataša nas prestigoše. Ostaviše nas da u ovoj dvosamljenosti tražimo utehu i razloge zaumnom utisku da cilj u koji smo nišanili celog života – beži od nas, i da ga nećemo stići.
Ipak, seo sam za kompjuter da ti napišem ovo pismo, sa tvrdim uverenjem da je taj cilj fatamorgana. Cilj se nalazi u našim glavama. Mi smo ga dosegli i pogodili u centar, onda kad smo goloruki i bosonogi odlučili da krenemo u novinarske i literarne vode.
Zato, živeo ti meni, i ja tebi. Pozdravi taj narod u Bajinoj Bašti i Užicu, koji te sluša i gleda, a mi ćemo nastaviti da se slušamo i gledamo u našoj prijatnoj dvosamljenosti, uz produženi espreso sa mlekom, zašećeren medom!
Pozdravljam te bratski,
tvoj Ršum”
Ovu knjigu su priredili užički novinari Zoran Jeremić i Zoran Žeravčić, a ovo delo je izdalo Udruženje „Kolektiv Užice“.
Zoran Žeravčić je za zlatibor.tv ovom prilikom izjavio da je ideja za ovu zbirku reportaža nastala iz činjenice da se devet godina novinarskog rada Radovana Popovića u užičkim Vestima u njegovoj biografiji pojavljuje samo u jedno rečenici koja nikako ne može da dočara.
“Ja sam listao posleratne Vesti tražeći teme iz sporta i onda sam slučajno naleteo na reportažu “Jesen u Zagrebu”. Na tri stupca Vesti Radovan je pisao o Zagrebu jedne jeseni, sjajno i upečatljivo. Mene je to zainteresovalo, pomislio sam daj da vidim da li ima još koja reportaža. I ja sam otkrio u tih devet godina preko stopedeset reportaža, zapisa i beleški o ljudima, događajima i svojevrsnim fenomenima toga doba koji su nastali na najobičnijim mestima, na ulici, na vašaru…
Čajetina je treće mesto gde je knjige “Osmeh rodne godine” predstavljena posle Užica i Bajine Bašte.
