Izgubivši Džona, Fler je ostala poražena po prvi put u svom životu i slomljenog srca. Poučena svojim iskustvom, bila je rešila da nikome više ne dozvoli da je tako duboko povredi. Mirnu luku i sigurnost je našla u Majklu za koga se ubrzo i udala. Majkl je znao da on nije njen čovek iz snova, ali mu to nije smetalo da on nju voli i poklanja joj svoju pažnju.
Vremenom rana na srcu nije zacelila, ali Fler je naučila da živi s njom. I sada je, kao i ranije, volela biti u centru zbivanja, pa je okupljala oko sebe elitu koja je nešto značila u današnjem društvu, stvarajući, kako bi se Majkl izrazio, kolekciju.
Njihov venčani kum i Majklov najbolji prijatelj, je bio deo te kolekcije, pesnik na glasu, čiju je knjigu Majkl izdao, sada zaposlen kao izdavač. Ali je on želeo više, i to žarko, čak je bio i spreman oteti je od svog najboljeg neprijatelja, ali koliko god se Fler volila igrati vatrom, ipak se bojala de će se opeći, a nije se htela odreći nijednog od njih dvoje, vodeći se navikom da dobija sve što poželi, definišući tako smisao života, pojedi bananu, i baci korubu.