KK Zlatibor penzionisao dres sa brojem 14.
Da je košarka u Čajetini način života a uspeh košarkaškog kluba Zlatibor i sjajna energija koja sve to prati, nešto najlepše što se dogodilo u našem kraju u poslednje vreme, mogli su se uveriti svi koji su u petak veče bili u sportskoj dvorani u Čajetini, a zatim i u sali “Mladost”.
Povodom istorijskog uspeha i plasmana u Drugu ligu, odigrana je revijalna utakmica između Zlatibora i čačanskog Borca, na kojoj je upriličen zvanični oproštaj legende kluba i jednog od najboljih igrača Želimira Džambića.
Najpre su se u revijalnom duelu veterana, nekadašnjih saigrača Željka Džambića, sastali „Plavi“ i „Beli“. Ekipu „Plavih“ (Aleksandar Pavlović, Duško Pantović, Ilija Mićević, Mihajlo Sapun, Nikola Jajčanin, Milan Vitorović, Boriša Žilović, Oliver Marić, Saša Spasenić) sa klupe je predvodio Bato Lojanica, dok je trener „Belih“ (Želimir Džambić, Miroslav Škodrić, Velimir Đuričić, Goran Radović, Slavenko Marić, Strajin Nedović, Radenko Todorić, Aleksandar Simić, Slobodan Đurović, Leco Stojanović,) bio Radomir Raković. Iako su završili igračke karijere pre mnogo godina, veterani našeg kluba pokazali su deo svog nekadašnjeg repertoara, izazvavši aplauze okupljenih gledalaca u ispunjenoj dvorani.
Igralo se dva puta po 10 minuta. „Beli“ su bili raspoloženiji za igru u prvom poluvremenu, koje su rešili u svoju korist sa 20-14. Ipak, „Plavi“ su se razigrali u nastavku, tako da su do kraja uspeli da preokrenu i reše susret u svoju korist rezultatom 41-34.
Neposredno po okončanju susreta veterana, na parket su istrčali i prvi timovi KK Zlatibor i KK Borac Čačak. U našem sastavu su, izuzev Vladimira Majstorovića, bili svi prvotimci koji su ostvarili istorijski uspeh, pojačani slavljenikom, Želimirom Džambićem, koji je tako bio u prilici da odigra nekoliko minuta i sa ovom generacijom čajetinskih košarkaša. Ovaj meč odigran je u dva poluvremena od po 20 minuta.
Simbolično, kada je semafor pokazao „14:14″, uz ovacije prisutnih igrača i gledalaca, Želimir Džambić ispraćen je sa parketa čajetinskog „hrama košarke“ u igračku penziju. Dres KK Zlatibor sa brojem 14, koji je nosio skoro dve decenije, a koji je predao predsedniku kluba, Rajku Pelveroviću, time je zvanično povučen iz upotrebe.
Poklon Željku Džambiću uručio je Radomir Raković, legenda kluba i prvi kapiten Zlatibora. Džambić je za Zlatibor igrao pune dve decenije, bio trener mlađih selekcija i član uprave. Čajetinski Praja je na prvoj zvaničnoj utakmici kluba, aprila 1980. godine ivanjičkom Javoru ubacio 15 poena.
Po izlasku sa parketa, Želimir Džambić je izneo svoje utiske: “Do ovog je došlo sa velikim zakašnjenjem, za šta sam malo i sam kriv, jer nisam hteo da se pravi oproštaj kad već nije napravljen onda kada je trebalo. Ipak, na čelo kluba došla je ekipa koja me je ubedila da pristanem na ovo i drago mi je što je ovo organizovano, pogotovo sada, kada je ostvaren najveći uspeh u istoriji KK Zlatibor. Sve je sjajno oranizovano, okupili smo legende kluba na jednom mestu, igrače koji su dali veliki doprinos klubu, a koji su prethodnih godina možda bili malo zapostavljeni. Neki su ostali u formi, neki ne… Svako je pošao svojim putem. Sve je bilo lepo. Ili makar ja samo lepe stvari pamtim. Ne mislim da je bilo ružnih stvari, ali, kao i svuda u životu, imate uspona i padova. Ipak, ja pamtim samo ono lepo, u karijeri, u klubu i oko njega.”
Legenda KK Zlatibor osvrnuo se i na najveći uspeh u klupskoj istoriji: “Ovo je izuzetno kompaktna ekipa, sa sjajnim vođenjem sa klupe i adekvatnom podrškom od uprave. Videlo se to u odlučujućoj utakmici protiv Priboja, gde se činilo kao da prvoligaški tim igra protiv ekipe iz „beton lige“. Fantastično pročitana taktika, čitava utakmica odigrana u punom ritmu,.. Mi smo stari nostalgičari, pa nekad kažemo „mi smo igrali s jačim ekipama, lige su bile jače…“. Ja to ne posmatram tako. Ova generacija je ostvarila ono što mi nikada nismo i što nije nijedna generacija ranije. Treba ući u savezni rang i ja im čestitam na tome. Mislim da je to velika stvar za čajetinsku košarku, uspeh sportista dovodi do većeg intereseovanja klinaca da se bave sportom i vaspitavaju u sportskom i viteškom duhu, a da ostavljaju one stvari koje nažalost sve više preovladavaju.”
Džambić ipak nije bio jedini slavljenik ove večeri. Doskorašnji kapiten kluba, Nebojša Stamatović, takođe se zvanično oprostio od košarke, posle 15 godina provedenih u prvom timu, primivši prilikom izlaska iz igre poklon od direktora kluba, Dragana Savičića.
Nikola Mićević je dobio nagradu za najboljeg strelca nedavno završene sezone u Prvoj srpskoj ligi Zapad.
U ovakvim utakmicama, rezultat je retko u prvom planu. Ipak, treba istaći da je učesnik Košarkaške lige Srbije opravdao ulogu favorita i „pokvario“ slavlje Čajetinaca. Borac je slavio sa 63-36 (poluvreme 33-22). Ova utakmica simbolično je označila kraj najuspešnije sezone u klupskoj istoriji, koja je započeta na isti način, predstavljanjem tima za prošlu sezonu, takođe u utakmici sa Čačanima. Sportski direktor Borca, Marko Ivanović predao je prigodan poklon Draganu Savičiću za ekipu Zlatibora, novog člana Druge lige.
Da sve ostane za klupsku istoriju, upriličeno je i zajedničko fotografisanje, veterana, seniora i najmlađih članova kluba.
Sjajna atmosfera je bila i na večeri šampiona, posle utakmice. Veliki broj sponzora, prijatelja kluba, uglednih gostiju i navijača proslavilo je istorijski uspeh. Prisutnima su se obratili predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović, Rajko Pelverović i Radomir Raković. Poseban poklon dobio je Mile Stamatović, dugogodišnji član uprava kluba i istinski zaljubljenik u klub, koji više neće biti član upravnog odbora, ali naravno ostaje uz klub.
Generacija 1983-84. koju je najduže trenirao Željko Džambić uručila mu je neobičan poklon. Svi sponzori dobili su zahvalnice od kluba, a igrači i stručni štab su isekli šampionsku tortu i nazdravili pobedničkim šampanjcem.
Ivan Janković i Dule Milojević
