U vremenu kada para nikad dosta, i kada je kultura verovatno poslednja stavka u svakom kućnom budžetu užički pozorišni festival je uspeo da publiku odvoji od televizora i dovede ih u pozorište.
Ono što je zanimljivo, predstave koje su na repertoaru nisu “laki” komadi. U četiri večeri su odigrane tri veoma različite predstave – „Kuhinja“- Pozorišta iz Banja Luke, „Grebanje ili kako se ubila moja baka“ – Pozorište iz Zenice i „Čarobnjak“- Pozorište iz Sombora.
Nekako mi je žao što publika predstavu „Kuhinja“ nije ocenila višom ocenom. Održati pažnju publici a ne izgovoriti reč, je umetnost sama po sebi, a ako je još i zaintrigira pričom o ljudskim životima koji se na balkanskim prostorima vekovima odigravaju u toj prostoriji – kuhinji – zavređuje višu ocenu.
Predstava pozorišta iz Zenice je udarac koji svi moramo da podnesemo. Posledice rata koje su se odrazile na decu i u takvim uslovima želja da sve teče „normalno“ sa prihvatanjem evropskih standarda i uklapanjem u svakodnevni život.
Na kraju priča o Tomasu Manu, koji je dobio Nobelovu nagradu za knjižvenost. Njegova najpoznatija delas su: Budenbrokovi, Čarobni breg, Smrt u Veneciji. Tomas Man je napustio Nemačku kada su nacisti došli na vlast i nije se vratio sve do sloma nacističkog režima 1945.godine. Predstavu Čarobnjak je pripremilo Somborsko narodno pozorište, čiji ansambl je ovoga puta imao pomoć Svetozara Cvetkovića. Priča prati uspone i padove čoveka koji je svoj život doživeo kao san.
Posle teških tema koje su vezane za našu sadašnjosti i blisku prošlost na redu je bila jedna po mišljenu gledalaca “lakša” predstava “Zločin i kazna” koju je pripremilo dramsko kazalište Gavella iz Zagreba. Kako je većina publike, bar za lektiru pročitala Dostojevskog kraj predstave je bio svima poznat. Težište radnje je na psihološkoj borbi Raskoljnikova sa samim sobom, strahovima i (ne)spremnosti preuzimanja odgovornosti za počinjeno delo. Napeta atmosfera vrlo dosetljivo postinuta muzikom i i korišćenjem mikrofona. Kroz susrete s drugim likovima lako se prati razvoj, tačnije propast glavnog lika, koji u susretima s drugima postaje svestan svoje krivice i njene izloženosti tuđim pogledima.
U naredne tri večeri publika će imati prilike da pogleda i predstave “Očevi su gradili”, “Revizor” i “Sveti Georgije ubiva aždahu”. Večeras je na programu predstava “Očevi su gradili” Crnogorskog narodnog pozorišta Borisa Liješevića. Ova predstava govori o surovom i tragičnom sudaru “čojstva i junaštva” sa balkanskim tranzicionim kapitalizomom.
U subotu, publika će moći da pogleda predstavu “Revizor” Ateljea 2012 u režiji Ive Milošević. Ono što će biti zanimljivo za ovu predstavu je pokušaj osavremenjavanja Revizora. Danas revizor dolazi u kontrolu vlasti u Srbiji i imaće šta i da vidi.
Festival će se u nedelju završiti predstavom “Sveti Georgije ubiva aždahu” Ljubomira Mucija Draškića.
