Suština 1.maja je jednostavna – solidarnost. Ovo je dan kada su 1886.godine radnici u SAD stupili u generalni štrajk tražeći od vlasti da se donese zakon kojim bi se uvelo osmočasovno radno vreme. Najveći protesti su izbili u Čikagu gde je tog dana oko 80.000 radnika bilo u štrajku. Na Prvom kongresu 2. Internacionale koji je održan 1889.godine je doneta odluka da je: „Prvi maj je zajednički praznik svih zemalja, na kojima radnička klasa treba da manifestuje jedinstvo svojih zahteva i svoju klasnu solidarnost“.
Svakog dana u medijima i štampi može se čuti da su radnici nekog preduzeća u štrajku zbog neisplaćenih zarada, loših uslova rada ili stečaja i zatvaranja firmi. No, većina će ove vesti ignorisati, jer to se dešava nekom drugom, negde daleko.
Danas bi trebalo da budemo solidarni sa svakim radnikom kome gazda nije isplatio zaradu, ali kako? U stara vremena sindikat bi pozvao radnike na štrajk, ali sindikat u velikom broju preduzeća danas i ne postoji, a tamo gde postoji uglavnom služi kao servis za jeftinu zimnicu i ogrev. No, danas informacione
Danas solidarnost mora biti lični stav da ukoliko ne pomognemo onima u nevolji jer sutra se možda i mi nađemo u problemima a niko nam neće pomoći.
