Danas građani Škotske stariji od 16 godina odlučuju o budućnosti ove zemlje. Hoće li Škotska ostati deo Ujedinjenog Kraljevstva ili će posle više od trista godina ponovo postati nezavisna država znaće se kasno večeras.
Obe strane su vodile aktivnu i dinamičku kampanju pružajući glasačima obilje razloga zašto da glasaju za ili protiv nezavisnosti. Istovremeno ovaj referendum će odrediti i budućnost Evropske unije jer bi po prvi put moglo da dođe do podele jedne od članica.
Glasači će sa da ili ne odgovarati na pitanje “Da li bi Škotska trebalo da bude nezavisna zemlja?”
Pristalice nezavisnosti su u kampanji građanima sugerisali da bi nezavisnost popravila materijalni položaj zemlje i uglavnom se govorilo o skandinavskom modelu. Independisti su isticali da Ujedinjeno Kraljevstvo nema ustav i da je novim političkim snagama teško da prodru do Parlamenta zbog postojećeg izbornog sistema. Druga strana je isticala da je bolje biti zajedno uz obećanje velikih ustupaka u pogledu poreskih prihoda koji bi sada pripali Škotskoj.
Istovremeno, nezavisnost Škotske se gledala i kroz prizmu međunarodnih odnosa, jer nezavisnost otvara brojna pitanja razmeštaja britanskih oružanih snaga na teritoriji Škotske, valute nove države, i pitanje njenog statusa u Evropskoj uniji i NATO paktu.
Na kraju kada se sve sabere i oduzme dolazimo do jednostavne računice šta god da bude odluka na referendumu, Škotlanđani su sami doneli odluku. I Englezi su ponovo pokazali da za razliku od drugih država probleme mogu da rešavaju mirnim i demokratskim putevima.
