Na današnji dan, 17.jula 1918.godine ubijen je poslednji ruski vladar iz dinastije Romanov, Car Nikolaj II. Zajedno sa Carem ubijena je i njegova supruga carica Aleksandra, i njihovo petoro dece, kao i četvoro njihovih pratilaca.
Nikolaj II je vladao od 1.novembra 1894.godine do 15.marta 1917.godine kada je abdicirao. Za vreme njegove vladavine Rusija se našla u teškoj situaciji zbog sve većih unutrašnjih slabosti sistema.
Prvih deset godina vladavine Nikolaja II su obeležili gradnja sibirske železnice, uvođenje zlatnog standarda i bliska saradnja sa Francuskom. No, u isto vreme zahtevi za demokratizaciju Rusije su bili odbacivani.
Carska Rusija je 1905.godine poražena u ratu na Dalekom istoku od Japana. Poraz u Rusko-japanskom ratu je za posledicu imao revoluciju. U nedelju 22.januara 1905.godine vojska je pucala na protestnu povorku koja je išla ka Zimskom dvorcu. U pucnjavi je stradalo više od 90 ljudi a nekoliko stotina je ranjeno.
Protesti su u međuvremenu postali sve jači. Mornari Crnomorske flote su se pobunili. Železničari su stupili u štrajk. Posle železnice u štrajk su stupili i ostali radnici tako da je država paralisana generalnim štrajkom.
Na nezadovoljstvo Nikolaj II je odgovorio aktiviranjem Državne Dume koja je trebala da bude savetodavno telo. U naredna dva saziva Duma je imala jak revolucionarni sastav, dok su kasniji sastavi uglavnom bili konzervativniji i monarhiji naklonjeniji.
Ubistvo nadvojvode Franca Ferdinanda u Sarajevu je poslužilo kao okidač za rat evropskih država. Na samom početku Rusija je pretrpela težak poraz kod Tanenberga. Trupe na frontovima prema Austro-Ugarskoj i Turskoj su imale taktičkih uspeha.
U prvoj polovini 1915.godine nemačka vojska je zahvaljujući boljoj tehničkoj pripremljenosti nanela težak poraz ruskoj. Varšavu su Nemci zauzeli 5.avgusta, a ruska vojska je do tada izgubila više od dva miliona vojnika.
U septembru iste godine Nikolaj II je preuzeo direketnu komandu nad Vojskom, ali su se porazi nastavili i tokom 1916.godine. Kraj godine je obeležilo Raspućinovo ubistvo. Njega je 30.decembra ubila grupa plemića predvođena knezom Jusupovim.
Početkom 1917.godine Rusija se našla pred kolapsom. Cene hrane u gradovima su vrtoglavo skočile, a nedostatak lokomotiva i vagona je skoro paralisao zemlju.
Glad i hladnoća su 23.februara izazvali nemire u Petrogradu. Prodavnice su obijane, a na ulicama su se pojavile i crvene zastave. Masa je ubrzo počela da uzvikuje slogane, “dole Car, dole rat…” Policija je pucala u demonstrante, ali je Petrogradski garnizon prešao na stranu pobunjenika.
Car je naredio da se pobuna uguši, a 11.marta general Kabalov je pokušao da povrati vlast, no bez uspeha. Kako je pobuna rasla Nikolaj II je raspustio Dumu, ali je bilo prekasnom.
Petrgradski pukovi su 12.marta otkazali poslušnost, arsenal je opljačkan, a vladine zgrade su zapaljene. Do večeri više od 60.000 vojnika se pridružilo pobuni.
Kako bi se uspostavio red članovi dume su formirali privremenu vladu koja je od Nikolaja II zatražila da abdicira. Car je ostao manje više sam, bez vojske, i oficirskog kora, a ne treba zaboraviti da je njegova porodica bila u rukama privremene Vlade.
Kako bi se izbegao građanski rat koji bi Nemcima doneo laku pobedu Nikolaj II je 15.marta 1917.godine abdicirao. On je za svog naslednika imenovao brata Mihajla, koji je odbio da prihvati krunu dok se konstitutivna skupština ne donese odluku da li će Rusija biti republika ili monarhija.
U avgustu 1917.godine privremena vlada je Nikolaja i njegovu porodicu preselila u Tobolsk. Tri meseca kasnije Boljševici su preuzeli vlast u Rusiji. Carska porodica je manje više postala zarobljenik nove vlasti. Početak 1918.godine je obeležilo smanjivanje osoblja, kao i smanjivanje obroka.
Porodica je 30.aprila preseljena u Jekatarinburg u palatu Ipatijevih. Kada se u maju 1918.godine u centralnoj Rusiji pojavila Čehoslovačka legija stvari su se zakomplikovale. Ova jedinica je zauzimala gradove na putu za Jekatarinburg. Kako je pretila opasnost da grad zauzmu “Beli” sovjeti su doneli odluku da se carska porodica strelja.
Oko dva časa 17.jula stražari su probudili carsku porodicu i naložili im da siđu u podrum. Po onome što se do danas zna Nikolaj je u rukama nosio sina Alekseja, a u podrum su donete i dve stolice. Na jednu je sela carica Aleksandra, a na drugu Aleksej.
Jurovski, čovek koji je bio zadužen za Nikolaja i njegovu porodicu je obavestio da ih je Uralski sovjet osudio na smrt. Stražari, njih deset su zatim počeli da pucaju. Nikolaj je pre smrti stigao samo da postavi pitanje “Šta?”.
Nikolaja je sa više revolverskih hitaca usmrtio sam Jurovski. Prema izjavama stražara Nikolajeve ćerke su preživele prvi plotun, ali su zatim ubijene iz blizine.
Tela su zatim odneta i zakopana u blizini grada.
Zemne ostatke carske porodice je 1979 godine otkrio Aleksandar Avidnin, ali je ekshumacija izvrešena tek 1998.godine. DNK analiza je pokazala da su otkrivena tela Nikojala II, supruge Aleksandre i tri ćerke. Nedostajali su leševi kneginje Marije i carevića Alekseja. Pronađeni ostatci su 17.jula 1998.godine sahranjeni Hramu svetog Petra i Pavla u Petrovgradu.
U julu 2007.godine Sergej Pogorelov je pronašao kosti za koje je kasnije utvrđeno da pripadaju careviću Alekseju i kneginji Mariji.
Vrhovni sud Ruske federacije je 1.oktobra 2008.godine doneo odluku da rehabilituje Nikolaja II i njegovu porodicu jer su bili žrtve političkog progona.
Smrću Nikolaja II je završena tristogodišnja vladavina porodice Romanov.
U trenutku smrti Nikolaj II je imao 50 godina; carica Aleksandra je imala 46 godina; kneginja Olga je imala 23 godine; kneginja Tatjana je imala 21 godinu; kneginja Marija je imala 19 godina; kneginja Anastasija je imala 17 godina, a carević Aleksej koji je bolovao od hemofilije je imao nepunih 14 godina.
