Do izbora je ostalo manje od sedam dana a procene rezultata izbora su sve češće. Mi smo proučili podatke sa izbora između 2012 i 2020.godine i otkrili smo neke zanimljive činjenice.
U prethodnih osam godina Srbija je četiri puta imala parlamentarne izbore. I svaki put je Srpska napredna stranka osvajala više glasova nego na prethodnim izborima. Između 2012. i 2014.godine stranka je imala najveći rast a broj osvojenih glasova je skoro dupliran sa 940 hiljada 2012.godine na 1,7 miliona 2014.godine. Na izborima održanim 2016.godine SNS je broj glasova uvećala za oko sto hiljada a na izborima 2020.godine dodato je još oko 130 hiljada novih glasova.
Analiza izbornih rezultata otkriva par zakonitosti. Srpska napredna stranka je u svakom novom izbornom ciklusu pored starih imala i nove koalicione partnere. Na izborima 2012.godine SNS je bio u koaliciji sa Novom Srbijom Velje Ilića, Pokretom socijalista, Narodnom seljačkom strankom i udruženjima građana, kao i strankama manjina. Na izborima 2014.godine koaliciji okupljenoj oko SNS su se pridružili Srpski pokret obnove i SDPS Rasima Ljajića koji su do tada bili u koalicijama sa LDPom i DSom.
Dve godine kasnije, 2016.godine SNSu se u koaliciji pridružila Partija ujedinjenih penzionera Srbije koja je do tada bila deo koalicije okupljene oko Socijalističke partije Srbije, kao i novoformirane Srpska narodna partija Nenada Popovića i Samostalna demokratska stranka Srbije Andrije Mladenovića.
Matematički gledano svaki novi koalicioni partner je doneo izvestan broj glasova, ali što je još važnije oduzeo je glasove opozicionim partijama koje su zbog toga u par navrata ostale ispod izbornog praga. Na izborima koji su održani 2020.godine Srpska napredna stranka nije imala nove koalicione partnere, ali je broj glasova uvećan prvenstveno prelivanjem glasova Srpske radikalne stranke koja je doživela veliki pad izgubivši više od 240.000 glasova. Jasno je da se jedan deo ovih glasova prelio SNSu a drugi deo drugim strankama desnice, kao što su SPAS Aleksandra Šapića, POKS Žike Gojkovića.
Koalicioni partneri SNSa su imali različite sudbine i tretmane. Nova Srbija Velje Ilića je koaliciju napustila 2017.godine, što je za posledicu imalo raskol u stranci. Pored NS koaliciju su do 2020.godine napustile stranke nacionalnih manjima kao i DHSS Olgice Batić. Neki koalicioni partneri su se ujedinili sa SNSom, dok su kandidati drugih partija ostali na zajedničkim listama ali bez isticanja partija. Zanimljivo je pomenuti da je i predsednik SDPSa Rasim Ljajić pod pritiskom tabloidne štampe bio prisiljen da odustane od ministarske pozicije u vladi Ane Brnabić koja je formirana u oktobru 2020.godine.
Ujedinjenje SPASa Aleksandra Šapića i SNSa jasno pokazuje da će Srpska napredna stranka pokušati ponovo da dobije nove glasače. Ukoliko SNS zadrži svoje postojeće birače uz Šapićeve glasače ova lista bi imala više od 2 miliona glasova.
Socijalistička partija Srbije je za ovih osam godina imala veliki pad u broju osvojenih glasova. Na izborima 2012.godine koalicija SPS-PUPS-JS je osvojila 567 hiljada glasova, da bi na izborima 2020.godine SPS i JS dobili 334 hiljade glasova što je za više od 230 hiljada manje. Koalicija je svakako izgubila oko 80.000 glasača PUPSa ali je istovremeno još 150.000 građana uskratilo podršku ovoj koaliciji.
Što se tiče ostali izbornih lista na desnoj strani političkog spektra je velika gužva. Tu se za glasove nadmeće pet izbornih lista tu su SRS, Zavetnici, koalicija okupljena oko DSSa, koalicija Dosta je bilo – Zdrava Srbija i koalicija Dveri – POKS. Programskih razlika među ovim strankama skoro da nema, uglavnom su jednoglasne u podršci Rusiji uz različite stavove po pitanju vraćanja monarhističkog uređenja države.
Sve ove stranke i koalicije su izuzev Dveri izašle na izbore 2020.godine i zajedno su osvojile oko 400.000 glasova. Tada su ovi pokreti i stranke nastupali na sedam izbornih lista koje su osvajale od 0.7% do 2.6%. Desne koalicije će pokušati da privuku razočarane glasače SNSa i SPSa koji su za bliske veze sa Ruskom Federacijom. U odnosu na izbore 2020.godine desničarske partije su morale da se udruže kako bi prešle cenzus. Zdrava Srbija, Dosta je bilo i Živim za Srbiju su napravili koaliciju koja bi teoretski trebala da osvoji od 100.000 do 130.000 glasova. DSS pojačan Monarhistima bi trebalo da osvoji sigurno više od 100.000 glasova. Ostaje da se vidi da li će SRS uspeti da popravi izborni rezultat, kao i koliko su istraživanja javnog mnjenja tačna kada predviđaju da će Srpska stranka Zavetnici osvojiti više od 3% glasova. Jedina nepoznanica je koalicija Dveri – POKS koju istraživanja stavljaju na oko 1.5%. Da li će podrška udruženja doktora Nestorovića ovoj koaliciji doneti glasove neophodne za cenzus ostaje da se vidi.
Na drugoj strani izbornog spektra formirane su tri koalicije – Ujedinjeni za pobedu Srbije, Moramo – Akcija i Ajmo ljudi. Snagu ovih koalicija je dosta teže izmeriti jer nisu učestvovale na izborima 2020.godine. Ako se pogledaju predsednički izbori iz 2017.godine jasno je da ove koalicije mogu sigurno da računaju na oko 600.000 glasova Saše Jankovića i oko 210.000 glasova Vuka Jeremića. Da li će ove koalicije uspeti da privuku ekološki osvešćene građane ili razočarane glasače SNSa i drugih partija ostaje da se vidi.
Izbori za Beograd su posebno važni. Ako se uporede podaci jasno je da je u prethodna dva izborna ciklusa u Beograd SNS imao podršku oko 350.000 građana. Na izborima održanim 2014.godine SNS je osvojio 351 hiljadu glasova. Četiri godine kasnije osvojeno je 15.000 glasova više. Ako se uporede i glasovi sa parlamentarnih izbora 2020.godine može se videti da SNS je između 2018. i 2020.godine SNS u Beogradu izgubio oko 3.000 glasova. Ako se pogledaju glasovi Aleksandra Šapića na gradskim izborima 2018 i parlamentarnim 2020.godine može se videti pad. Šapić je 2018.godine osvojio nešto manje od 74.000 glasova da bi na parlamentarnim izborima u Beogradu dve godine kasnije osvojio oko 50.000 glasova.
S druge strane, Dragan Đilas je 2014.godine kao predsednik Demokratske stranke osvojio 126.000 glasov,a a 2018.godine njegova grupa građana je osvojila skoro 30.000 glasova više. Pokret “Ne davimo Beograd” je te 2018.godine osvojio skoro 30.000 glasova bez velike kampanje. Kako je Ne davimo Beograd deo koalicije Moramo – Akcija može se očekivati još bolji rezultat.
SPS je za četiri godine doživeo veliki pad. Podrška Beograđana se skoro prepolovila sa oko 90.000 glasova na oko 49.000. Na parlamentarnim izborima 2020.godine SPS je uspeo da poprave rezultat za oko 11.000 glasova. Jednako težak poraz je pretrpeo i DSS koji je 2014.godine imao skoro 50.000 glasova a 2018.godine oko 9.000 glasova. DSS je uspeo da se koliko toliko oporavi na parlamentarnim izborima kada je broj glasova u Beogradu povećan na 20.000.
Ako se zna da Beograd ima oko 1,6 miliona glasača opozicija ima šansu da napravi dobar rezultat jer je na lokalnim izborima 2018.godine izlaznost bila oko 50% a na parlamentarnim izborima 2020.godine oko 38%.
Predsednički izbori svakako diktiraju tempo predizborne kampanje. Za razliku od prethodnih izbora za mesto predsednika se nadmeće samo osam kandidata, Miša Vacić, prof. dr Biljana Stojković, Branka Stamenković, Zdravko Ponoš, Milica Đurđević Stamenkovski, Aleksandar Vučić, dr Miloš Jovanović i Boško Obradović.
Po drugi put se za predsednika Srbije kandiduju Aleksandar Vučić i Boško Obradović. Aleksandar Vučić je 2017.godine osvojio dva miliona glasova uz podršku SPS i JS. Na parlamentarnim izborima 2016.godine koalicije okupljene oko SNSa i SPSa su imale oko 2,23 miliona glasova. Ovo jasno pokazuje da oko 220.000 glasača koji su glasali za SNS i SPS nije dalo podršku Aleksandru Vučiću na predsedničkim izborima. Kako stoje drugi kandidati teško je proceniti. Zdravko Ponoš i prof. dr Biljana Stojković, mogu da računaju na 800.000 glasova koje su 2017.godine osvojili Saša Janković i Vuk Jeremić. S druge strane Miša Vacić, Branka Stamenković, Milica Đurđević Stamenkovski, dr Miloš Jovanović i Boško Obradović mogu računati na oko 400.000 glasova koje su stranke srpske desnice osvojili na parlamentarnim izborima 2020.godine. Desnica takođe može računati i na glasače SNSa i SPSa koji su za radikalniju spoljnu politiku.
